STRATEGIJA VAŠINGTONA ZA EKONOMSKI RAT PROTIV RUSIJE

VALENTIN KATASONOV U 2011. strane kompanije činile su 27 odsto ukupnog obima osnivačkog kapitala...

VALENTIN KATASONOV

U 2011. strane kompanije činile su 27 odsto ukupnog obima osnivačkog kapitala svih kompanija ruske ekonomije

Svakog dana sa fronta ekonomskog rata, koji je Zapad započeo protiv Rusije, stižu novi podaci. Međunarodni platni sistemi Visa i MasterCard su bez ikakvog prethodnog obaveštenja prekinuli opsluživanje kartica koje emituju banke Rosija i SMP Bank.

* * *

Pošto su, kao svoj odgovor na stupanje Krima i Sevastopolja u sastav Ruske Federacije, vlasti SAD uvele sankcije protiv jedne grupe ruskih državljana, zvanični predstavnik sistema Visa u Rusiji je dao i zvaničnu izjavu: „Trezor SAD je uveo sankcije protiv nekih ruskih fizičkih lica i organizacija. Kako bi radila u skladu sa zakonodavstvom SAD, kompanija Visa International Service Association je obavezna da za takve organizacije privremeno obustavi pristup mreži Visa“. Dodao je da, prema stanju na dan 21. marta 2014. osim banaka Rosija i SMP-Bank, u tu grupu spadaju i Sobinbank i Investkapitalbank. Druge dve su članice grupe Rosija. Tako su sankcije obuhvatile četiri ruske banke, a indirektno njih sedam. U medijima se već pojavilo mnogo komentara u vezi sa započetim kockanjem sa Rusijom. Pomenuću samo neke momente.

Prvo, crni spisak Vašingtona je od 20. marta prestao da bude spisak isključivo fizičkih lica. U njemu se pojavilo i rusko pravno lice – banka Rusija, formirana 1990. godine, čiji je glavni akcionar Jurij Kovaljčuk (28,57 odsto). Prema rezultatima od prošle godine, ta banka među najvećim ruskim bankama zauzima po aktivama 15. mesto. Ako je administracija SAD odlučila da kazni ne samo najomraženije državljane Rusije već i kompanije koje oni vode, Amerikanci će u svoj spisak morati da uključe bar još nekoliko desetina ruskih pravnih lica.

putinsigal

Uostalom, o tome dovoljno govori i činjenica da Vašington još uvek ne može da odabere strategiju i taktiku ekonomskog rata protiv Rusije. Barak Obama je saopštio da je potpisao naredbu koja dozvoljava da se glavnim ekonomskim sektorima Rusije uvedu sankcije. Radi se najpre o sektorima poput finansijskih usluga, energetike, metalurške i rudarske industrija, mašinogradnje. Vašington se dvoumi: da li da se zabavi nanošenjem Rusiji ciljanih udara (uključivanje pojedinih kompanija i banaka u crne spisove) ili da započne totalni ekonomski rat, koji predviđa sankcije protiv čitavih grana ruske ekonomije.

Drugo, kao objekti ekonomskih sankcija Vašingtona se de facto pojavljuju i pravna lica Ruske Federacije koja nisu uključena u zvanične crne spiskove Vašingtona. Tamo figurira samo jedna banka – Rosija, a kompanije Visa i MasterCard su blokirale kartice ne samo Rosiji“već i trima drugim bankama. Uz njih su nastradale još tri banke koje su sa prve četiri povezane ugovorima. Postavlja se pitanje: možda Vašington u ekonomskom ratu protiv Rusije koristi duplo knjigovodstvo? Možda Obama i vašingtonska birokratija potpisuju jedne knjigovodstvene spiskove (za javno korišćenje), a paralelno i druge, detaljnije (za službeno korišćenje)? Na to se često nailazilo u praksi ekonomskih sankcija Vašingtona protiv više zemalja. Javni crni spiskovi predstavljaju instrument informativnog rata, a tajni crni spiskovi su instrument ekonomskog ratovanja.

Treće, na primeru započetog kockanja Zapada sa Rusijom jasno vidimo šta su ustvari neke kompanije čiji su akcionari (vlasnici, deoničari) strani investitori. Visa i MasterCard nisu samo komunikacioni i tehnički sistemi pomoću kojih se plaćanje vrši preko plastičnih kartica. Pre svega, to su međunarodne kompanije koje postoje u većini zemalja (njihove plastične kartice se koriste u 200 zemalja). Početkom novog veka Visa je učestvovala sa oko 57 odsto kartica u svetu, MasterCard je imao oko 26 odsto a treći sistem – American Express– jedva nešto malo iznad 13 odsto. Visa, najveći platni sistem na svetu, pripada američkoj transnacionalnoj korporaciji Visa Inc. Visa Inc. je gigant američkog biznisa. Dovoljno je reći da od 20. septembra 2013. cena njenih akcija učestvuje u računanju indeksa Dou Džonsa. U mnogim zemljama sveta ta transnacionalna kompanija deluje direktno tako što u lokalu osniva svoje filijale koje su potčinjene američkoj centrali i rade u skladu sa zakonima SAD.

U Rusiji je američka transnacionalna korporacija Visa Inc. formirala kćerku firmu OOO Platni sistem Viza, koja predstavlja rusko pravno lice. To znači da, čak i ukoliko bi svih 100 odsto kapitala pripadalo stranim pravnim i fizičkim licima, navedena kompanija je obavezna da posluje isključivo u skladu sa zakonima i ostalim normativnim aktima Ruske Federacije. Što se tiče OOO Platni sistem Viza vidimo grubo kršenje principa nacionalne jurisdikcije: ruska ćerka počinje da izvršava naređenja administracije SAD.

OOO Platni sistem Viza poseduje jedinstvene informacije o mnogim operacijama ruskih banaka i državljana Ruske Federacije, čija vrednost u trenutku zaoštravanja međunarodnih odnosa ne može ni da se proceni na pravi način. Po naređenju američke centrale, ruska ćerka može da blokira operacije sa karticama ne jedne ili nekoliko banaka, već kompletnog bankarskog sistema Ruske Federacije. To više ne bi predstavljalo pojedinačne ubode već operaciju ogromnih srazmera koja spada u ekonomski rat, a čija bi namera bila destabilizacija situacije u Ruskoj Federaciji. O tome je dosta govoreno u Državnoj dumi RF 2011. godine u toku diskusija i pri donošenju zakona O nacionalnom platnom sistemu. Tada većina zakonodavaca nije imala dovoljno sluha za upozorenja nekih poslanika i predstavnika ruske bankarske javnosti i nije podržala nacrt osnivanja nezavisnog platnog sistema u RF. Sada je došlo vreme da se vratimo tom pitanju.

sadsankcije

* * *

Presedan sa karticama Visa i MasterCard, koji je pokazao osetljivost platnog sistema Ruske Federacije ne može a da se ne smatra za trenutak istine koji potpuno otkriva suštinu pitanja o tome šta u ruskoj ekonomiji predstavlja strani kapital. Prema podacima Rosstata, krajem 2011. godine učešće stranih kompanija (kompanija čiji su nerezidenti mažoritarni akcionari) iznosilo je 27 odsto od ukupnog obima osnivačkog kapitala svih kompanija ruske ekonomije. Istovremeno, u sektorima kakvi su eksploatacija rudnog blaga (43,7 odsto), prerađivačka industrija (33,6 odsto), veleprodajna i maloprodajna trgovina (89,6 odsto) to učešće je iznad prosečne vrednosti. Učešće stranih kompanija u obrtu (prodaji) ruske ekonomije je još veće. U pojedinim ekonomskim sektorima ono je iznad prosečnog nivoa: eksploatacija rudnog blaga (42,0 odsto), prerađivačka industrija (49,6 odsto), veleprodajna i maloprodajna trgovina (47,1 odsto). To znači da se u ruskoj prerađivačkoj industriji polovina prodaje odnosi na kompanije koje su pod kontrolom stranog kapitala. A u tom sektoru su i proizvodne grane koje imaju direktnu vezu sa ruskom vojnom industrijom. Poslednji događaji sa karticama Visa i MasterCard predstavljaju ozbiljno upozorenje.

Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u