RUSI JUGOISTOKA UKRAJINE, NE PREDAJTE SE!

MIHAIL BUDARAGIN Nikakvo „juče” više neće postojati, nema više povratka u prošlost. Nikakva mirna...

MIHAIL BUDARAGIN

Nikakvo „juče” više neće postojati, nema više povratka u prošlost. Nikakva mirna Ukrajina se ne očekuje

Želim samo jedno da kažem stanovništvu Jugoistoka. Ma koliko da vam je strašno, koliko god da vam je teško, ne predajte se. Granica nepovrata je pređena, više sigurno nema povratka u prošlost, a budućnost zavisi samo od vas.

Ovo pismo ne pišem iz prve ruske prestonice, čak ni iz druge, nego iz sela kod Pskova u kojem početkom aprila pada kiša i u koje uopšte ne stižu medijske bitke zbog najvažnijih pobuda. Ipak, odjeci ruskog proleća dopiru čak i ovde. I više od toga, ovde, očišćena od prolaznosti, situacija izgleda još jasnije nego ranije. Nema nikakvih iluzija.

doneck01

Jugoistok uistinu nisu ni Sevastopolj ni Krim, gde je ukrajinizacija s mukom izvođena i skandalozno propala. Na jugoistoku su sasvim obični naši ljudi, koji nisu bili spremni da osvajaju zgradu Službe bezbednosti Ukrajine, da jurišaju i ratuju. Ljudi cene udobnost, neka je i skromna, uobičajen način života, ukusnu hranu, dobru školu za decu. A haos i rat, naročito građanski, ljudi uopšte ne cene. Jugoistok je dugo ćutao, dugo je delovao krajnje oprezno pokušavajući da ne naruši krhku ravnotežu koja se uspostavila posle Majdana.

Zauzeli su, nisu naišli na masovnu podršku, udaljili se, dobrovoljačke odrede nisu formirali, pokušavali su da se dogovore sa Kijevom. Loš mir bolji je od dobre svađe, ali u slučaju Donjecka, Luganska i Harkova, ona se nije mogla izbeći. I sada je najvažnije – ne odstupiti.

Nažalost, to odstupanje teoretski je moguće. Ne radi se o tome što će iz Kijeva borbenim dresinama doputovati pristalice teritorijalne celovitosti: ta varijanta razvoja događaja je logična, ali ona nije prava opasnost. Ne može se reći da se 23 godine u Ukrajini dešavao samo košmar, pakao i ljudožderstvo: ne, nekako se živelo, išlo na posao, u pozorište, putovalo u Evropu. I razmišljalo o tome da će se verovatno sve urediti i da će moći mirno da se živi – a ko nije grešan i ko nije sklon da se predaje takvoj mašti i hvata i za poslednje?

Ipak, ne sme se hvatati. Ni Jugoistok, još uvek ni Ukrajina, ni Rusija. Ako rusko proleće bude ugušeno ili se samo zagrcne, neće se dugo čekati osveta ukrajinske vlasti. Ne obamiru li ukrajinski mediji od antiruske histerije evo već nekoliko nedelja radi toga da bi dozvolili „kratkim jaknama” i „donjeckim govedima” u „sportskim pantalonama” da zauzimaju zgrade (zar nije istina da tako zovu stanovništvo Jugoistoka?, i to je još blaga varijanta čitave „nezavisne” retorike).

Nepostojeća armija Ukrajine neće vratiti Krim, to grožđe će ionako ostati kiselo, a kazniće Donjeck i Harkov ako ostanu sa Ukrajinom, biće mnogo lakše. Kijev nema novca i neće ga imati: EU i SAD mogu koliko hoće da stežu ruke jacenjucima, ali da plate ludama – cinici se nisu na to pretplatili, a romantičara odavno nema na Zapadu (pogledajte video-snimak govora Angele Merkel – liči li na bojažljivu demokratsku gospođicu?) A, kad nema novca, onda je represija baš ono što je potrebno da se siromaštvo ne bi činilo tako strašnim.

doneck02

Evo šta bih želeo da kažem stanovnicima Jugoistoka koji pročitaju ovaj tekst ili čuju za njega. Odlično razumem da barikade nisu za vas, da se niste pretplatili za rat, da je bolje mirno živeti. Međutim, desilo se tako da je istorija došla kod vas i širom otvorila vaše prozore. To nije prijatno. To nije uobičajeno. To je strašno. Ali vi i sami odlično vidite kako od vas prave ljude drugog reda, kako zemlja koja je 23 godine bila vaša otadžbina nije spremna da razgovara sa vama, nije spremna da vas sluša, nije spremna da vas prizna za građane – samo zato što niste palili gume na kijevskom Majdanu.

Nikakvo „juče” više neće postojati, nema više povratka u prošlost. Nikakva mirna Ukrajina se ne očekuje. I, ma koliko da vam je nelagodno, ma koliko se plašili budućnosti, ne predajite se. Pritisnite ih, izborite se za federalizaciju, održite referendum, pripremajte komšije, povedite prijatelje. I znajte da vas ovog proleća gledaju milioni ljudi u Rusiji, očekuju od vas odlučnost, veruju u vas i pomagaće vam čime budu mogli.

Molim vas, ne predajte se.

Autor je urednik u moskovskom listu „Vzgljad”

Prevela Ksenija TRAJKOVIĆ

Fakti

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u