Barozo je zahtevao od Bugarske da se ne protivi novoj politici EU u odnosu na taj projekat: „Molimo Bugarsku da bude veoma oprezna“
Evropska unija je blizu odluke da zamrzne planove za završetak izgradnje gasovoda Južni tok po dnu Crnog mora, čija se vrednost procenjuje na 50 milijardi dolara, objavio je The Daily Telegraph. Prekid izgradnje može biti prva ozbiljna „kazna“ Rusiji od strane EU za pripajanje Krima.
Informacija o takvima planovima EU procurela je sa sastanka predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza s bugarskim političarima. Tvrdi se da je Barozo zahtevao od Bugarske da se ne protivi novoj politici Unije u odnosu na taj projekat. „Molimo Bugarsku da bude veoma oprezna“, navodi britanski list reči Baroza.
Prema zvaničnim podacima, planovi izgradnje Južnog toka još uvek su na snazi, ali ovi komentari Baroza potvrđuju glasine da je projekat „politički mrtav“, navodi se u članku.
Južni tok kapaciteta 63 milijarde kubnih metara ide od ruske obale kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Sloveniju do Italije, s krakovima u Hrvatsku i Republiku Srpsku.
Projektu je želela da se priključi i Velika Britanija preko podvodnog gasovoda Interkonektor, koji vodi iz Belgije preko Severnog mora u V. Britaniju.
Gazprom gradi Južni tok da ne bi zavisio od tranzita gasa kroz Ukrajinu i izbegao probleme s isporukama u Evropu, do kojih je već dolazilo krivicom Ukrajine.
Gasovod Severni tok, koji već funkcioniše, bio je prvi korak u tom pravcu. Početkom rada Južnog toka značaj Ukrajine kao tranzitera bio bi potencijalno svodiv na nulu.
Ovo, međutim, nije prva pretnja EU zaustavljanjem projekta. Krajem prošle godine Evropski parlament je pretio da Južni tok ne može da funkcioniše u EU ukoliko ne bude u skladu s normama Trećeg energetskog paketa i zahtevao je od zemalja EU koje učestvuju u tom projektu da ponovo zaključe međudržavne sporazume, uzimajući u obzir energetske norme.
Gazprom je tvrdio da EU nema pravo da zahteva tako nešto od projekta koji prolazi ne samo preko teritorije evrozone već i Rusije. Ruski monopolista je pokušao da se dogovori sa EU da se Južnom toku dodeli poseban status, koji bi omogućavao da se on izuzme od primene odredbi Trećeg energetskog paketa.
Brisel trenutno pokušava da napravi izuzetak u odnosu na gasovod Opal, koji ide od Severnog toka. Glavni rizik za Gazprom je u tome što, prema odredbama Trećeg energetskog paketa, ruska kompanija ne može da istovremeno bude i prodavac gasa i vlasnik samostalno izgrađenih gasovoda kojima taj gas stiže do kupaca.
Faktički, Gazpromu se predlaže da od svojih sredstava izgradi gasnu infrastrukturu EU, a da je se zatim odrekne u korist drugih kompanija. Pritom, sama EU ne bi ulagala ništa u razvoj infrastrukture na svojoj teritoriji. Međutim, tu pretnju Evropa nije realizovala.
Ukoliko dođe do sankcija, Rusija bi, u slučaju zamrzavanja projekta, formalno uštedila ogromna investiciona sredstva, što bi joj u uslovima usporavanja privrednog rasta išlo samo u korist na makroekonomskom planu. Sama EU bi od takvih poteza izgubila mnogo više.
Kao prvo, ona bi u tom slučaju udarila ne samo po Gazpromu, već i po svojima: osnivač projekta Južni tok nije samo Gazprom (50 odsto) već i italijanska kompanija ENI (20 odsto), nemački Wintershall (15 odsto) i francuski EDF (15 odsto). Pritom, oštećenih će biti znatno više jer je opremu za projekat trebalo da isporuče mnoge međunarodne kompanije.
Tako su se nedavno u projekat Južni tok uključile kao izvođači kompanija Siemens AG (za isporuku elektrotehničkih sistema i uređaja za merenje i regulaciju) i japanske kompanije Marubeni-Itochu i Sumitomo (za isporuku cevi za gasovod u vrednosti od 350 miliona evra).
Pažnju privlači začuđujuća selektivnost EU: Severni tok, kojim se gas transportuje u zapadne zemlje (Nemačku, Francusku, Belgiju i druge), niko ne dira, a preti se zaustavljanjem gradnje Južnog toka, kojim bi gas trebalo da dobijaju uglavnom južne zemlje evrozone, kao i Srbija.
„Golim okom se vidi da zemlje zapadne Evrope, koje tako snažno žele da „zabibere“ Rusiji, ni na koji način neće stradati od zaustavljanja gradnje Južnog toka. Buduće žrtve te inicijative ili još uvek ne ulaze u EU, kao Srbija, ili su već potpuno osetile na svojoj koži destruktivnu snagu EU: Bugarska se pretvorila u agrarnu zemlju, ostale zemlje takođe imaju svoje dodeljene im uloge izvora sirovina i jeftine radne snage“, ističe zamenik generalnog direktora konsultantske kompanije HEADS Nikita Kulikov.
Prema njegovom mišljenju, stav „starijeg“ u EU liči na želju da se sebi potčini volja mlađih članica. „Ono što je Barozo rekao bugarskoj – da „bude veoma oprezna“– ne može se nazvati nikako drugačije nego direktnom pretnjom i pritiskom jačeg“, smatra Kulikov.
Očigledno je da bi Evropa, čim se još jednom suoči s prekidima isporuka gasa preko teritorije Ukrajine krivicom Kijeva, mogla odmah da se predomisli u vezi sa Južnim tokom.
Problemi s dostavljanjem gasa u Evropu mogli bi da nastanu, na primer, u slučaju dizanja u vazduh ili uništenja ukrajinskog gasovoda od strane ukrajinskih ekstremista. Ili ako Ukrajina ne napuni ruskim gasom svoja podzemna skladišta iz koji se zimi šalje gas u Evropu. Ali, tu bi Brisel, koji obećava finansijsku pomoć Kijevu, sada sam trebalo da brine i da novac Ukrajini, kako ne bi ostao bez plavog goriva.
Zato što Ukrajina, koja je pred bankrotom, nema novca čak ni da plati Gazpromu za prošlogodišnji gas.
Izvor Fakti, 08. 04. 2014.
