Ruski gigant je u 2013. povećao 30 odsto izvoz gasa u evropske zemlje i da ta činjenica dovoljno govori o evropskim potrebama
Izgradnja Južnog toka, koji će proći kroz Srbiju, biće nastavljena i taj projekat će biti završen, poručili su danas predstavnici ruskog Gasproma u Novom Urengoju.
„Južni tok će se graditi i biće završen, a Gasprom će dati sve od sebe“, istakao je generalni direktor preduzeća Gasprom proizvodnja Novi Urengoj, odakle će se snabdevati i Južni tok, Sergej Mazanov.
Prema njegovim rečima, ukoliko evropske zemlje budu tražile alternativno snabdevanje gasom, „ruska vlada i Gasprom su spremni da izađu na azijsko tržište, ali ne bi voleli da se to dogodi“.
Mazanov je na konferenciji za novinare u Novom Urengoju, gasnoj prestonici Ruske Federacije, naveo da se Gaspromu ne sviđa to što se politika umešala u poslovne odnose po pitanju ruskog gasa.
Na postavljeno pitanje o tome da li će se graditi Južni tok zbog krimske krize, Mazanov je odgovorio pitanjem – „da li vašim zemljama treba ruski gas“ i dobio potvrdan odgovor od novinara iz zemalja na trasi Južnog toka.
„Evropske zemlje imaju potrebu za ruskim gasom, jer je to najrentabilniji i ekološki najčistiji energent“, naglasio je Mazanov.
On je kazao da Gasprom „za sada ne oseća nikakve promene i radi kao i pre“ dodajući da ruska vlada nije tražila nikakve izmene u poslovanju preduzeća Gasprom proizvodnja Novi Urengoj, gde se godišnje proizvodi oko 100 milijardi kubnih metara gasa.
Mazanov je naglasio da je Gasprom spreman u roku od jednog sata da počne sa isporukom prirodnog gasa za Južni tok, kojim će se snabdevati evropski potrošači.
Na konferenciji je istaknuto da je ruski gigant Gasprom u 2013. povećao 30 odsto izvoz gasa u evropske zemlje i da ta činjenica dovoljno govori o evropskim potrebama za ruskim gasom, kao i da proizvodnja Gasproma stalno raste.
Mazanov je rekao da je procena o isplativosti projekta Južni tok doneta i na osnovu planova za proširenje proizvodnje u Novom Urengoju.
On je rekao da bi trebalo prevazići nesuglasice sa evropskim partnerima i da je Gasprom otvoren za saradnju sa svim evropskim i američkim partnerima, od kojih kupuje opremu.
Prema rečima Mazanova, ne očekuje se nova gasna kriza, a ukoliko se ipak dogodi, to neće mnogo uticati na poslovanje Gasproma, kao i da Gasprom nije imao velike posledice tokom poslednje gasne krize 2009. godine.
„Nije nam drago da se zbog situacije u Ukrajini i razmimoilaženja između SAD i Rusije u to umešala i EU i trebalo bi razdvojiti politiku i biznis“, naglasio je on.
Zamenik generalnog direktora Gasprom proizvodnje Novi Urengoj Nikolaj Tuča je rekao da se već sada vode pregovori sa azijskim zemljama o prodaji ruskog gasa.
„Rusija neće mnogo izgubiti ako se Zapad zatvori za ruski gas“, istakao je Tuča.
Na pitanje da prokomentariše nedavnu ideju američkog biznismena Džordža Soroša da bi SAD trebalo da rasprodaju svoje zalihe nafte i gasa, jer bi to snizilo cene ruskih energenata, Tuča je rekao da bi to bio „put u ćorsokak“ i tu ideju je prokomentarisao kao „marketinšku“.
To bi, kako je rekao, privremeno bilo dobro za SAD, ali bi dugoročno bilo katastrofalno za Ameriku, a Rusiji bi samo privremeno bilo teško zbog pada cena nafte i gasa.
Gradnja deonice Južnog toka u Srbiji zvanično je počela 24. novembra 2013. i planirano je da bude završena za dve godine, čime bi Srbija dobila drugi pravac snabdevanja ruskim gasom. Vrednost tog dela projekta je 1,9 milijardi evra, a realizovaće ga preduzeće Južni tok Srbija, u kojem Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva.
Izvesnu dozu neizvesnosti u realizacije tog projekta uneli su neusklađenost Južnog toka sa EU propisima i kriza u Ukrajini zbog koje postoje razmirice između Rusije sa jedne i SAD i EU sa druge strane.
Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula ruska državna kompanija Gasprom vredan je više od 16 milijardi evra i trebalo bi da počne isporuke krajem 2015. godine.
Plan je da se ruski gas cevima ispod Crnog mora i kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije dovede do potrošača u jugoistočnoj i zapadnoj Evropi, a prvi radovi su započeti na ruskoj obali Crnog mora, u Bugarskoj i Srbiji.
Izvor Tanjug, 10. april 2014.
