zasto

ZORAN IVOŠEVIĆ: KOSOVSKI PRESEDAN I DOSLEDNOST U NEDOSLEDNOSTI

Da je Kosovo, kao što kaže Obama, „napustilo Srbiju posle referenduma organizovanog u saradnji...

Da je Kosovo, kao što kaže Obama, „napustilo Srbiju posle referenduma organizovanog u saradnji sa Ujedinjenim nacijama”, ne bi SB UN 1999. usvojio Rezoluciju 1244 po kojoj je pokrajina deo Srbije

Međunarodno pravo ima svoje izvore u konvencijama, običajima i opšteprihvaćenim pravilima. Ali, međunarodni odnosi zavise i od presedana koje velike sile nameću voljom gole moći. Takav presedan bio je i odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, započeto sedamdesetosmodnevnimbombardovanjem NATO-apredvođenogAmerikom koje je, u proleće 1999, izvedeno bez saglasnosti SB UN, uz više od 3.000 ljudskih žrtava. Sledeći taj presedan, iste snage su svojevoljno zavodile red u Avganistanu (2001), Iraku (2003) i Libiji (2011). A onda je usledilo jednostrano proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine deklaracijom koju su predstavnici kosmetskih Albanaca u privremenom predstavničkom telu usvojili 17. februara 2008, proglašavajući srpsku teritoriju pod protektoratom UN – republikom Kosovo. Amerika je ovu surogat državu odmah priznala i u njoj instalirala najveću vojnu bazu na Balkanu.

Podstaknuta ovim presedanom, Rusija je avgusta 2008. priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, oblasti s većinskim ruskim življem koje su se otcepile od Gruzije 1990, odnosno 1992. godine, uz političku i vojnu podršku pomenute velike sile. Rusku podršku, ali bez priznavanja, imalo je i Pridnjestrovlje koje se otcepilo od Moldavije 1992, prihvatajući stacioniranje 1.500 ruskih vojnika.

A onda se dogodio Krim. Posle kijevskog bunta zbog odbijanja predsednika Janukoviča da potpiše sporazum o pridruživanju EU, građani krimske autonomne oblasti, obodreni ruskom podrškom bez ispaljenog metka, izjasnili su se na referendumu većinom od 96 odsto izašlih birača (izlaznost 83 odsto biračkog tela), za istupanje iz Ukrajine i prisajedinjenje Rusiji, da bi predsednik Putin i krimski lideri 18. marta potpisali i sporazum o prisajedinjenju.

Predsednik Rusije je tim povodom izjavio da su se vlasti Krima, proglašavajući nezavisnost, oslanjale na „čuveni kosovski presedan koji su zemlje zapada same stvorile”. A kako je Međunarodni sud pravde u odluci o Kosovu naveo da „međunarodno pravo ne sadrži bilo kakvu primenljivu zabranu proglašenja nezavisnosti” i da „nikakva opšta zabrana jednostranog proglašenja nezavisnosti ne proističe iz prakse Saveta bezbednosti”, Putin je zaključio da zapadni prekori Rusiji „nisu više ni dvostruki standardi, već zaprepašćujući cinizam”.

Putinova reakcija pokazuje da je Rusija, ne menjajući stav prema Kosovu, veštinom mogućeg iskoristila kosovski presedan da u interesu vlastite bezbednosti zaustavi širenje američkog, odnosno NATO uticaja na istok, stavljajući do znanja da presedan koji je proizvela Amerika, kao velika sila, ne važi samo za nju (da ga ponavlja kad i koliko hoće) nego i za svaku veliku silu u istoj ili sličnoj situaciji.

Onomad je na skupu o nuklearnoj bezbednosti u Holandiji, američki predsednik Barak Obama rekao da je Rusija regionalna sila, što se može shvatiti jedino tako da nema kapacitet svetske sile da bi joj kosovski presedan bio dostupan. Putin je uzvratio: „Pre petnaest godina ste nezakonito bombardovali Srbe i oteli Kosovo. Pa zašto sada ne probate i nas da napadnete i otmete nam Krim?”

Obama nije imao odgovor, ali je pre neki dan u Briselu izrekao neistinu da je „Kosovo napustilo Srbiju posle referenduma organizovanog u saradnji sa Ujedinjenim nacijama”. Da je tako bilo, SB UN ne bi 1999. usvojio Rezoluciju 1244 po kojoj je Kosovo deo Srbije.

S obzirom na posledice kosovskog presedana koje su već usledile ili će tek uslediti (Donjeck je već krenuo krimskim putem, a jednostrano osamostaljivanje najavljuju Irci, Škoti, Katalonci, Baskijci, Venecijanci i drugi), bilo bi logično da se Amerika, kao kreator presedana, zamisli nad opasnim procesom prekrajanja državnih granica. Ali, ona neće da bude logična. Njen ambasador u Beogradu Majkl Kirbi očekuje da se zamisli žrtva presedana – Srbija. On se njenim građanima, povodom otcepljenja Krima, obratio ovako: „Kada govorimo o tome šta bi Srbija trebalo da uradi, morate se zapitati kako vi sagledavate vašu teritoriju. Razmislite o vašem pogledu na teritorijalni integritet. Da li ste dosledni? Gde su u svemu tome ruske akcije? Da li verujete da je to što je Rusija uzela Kosovo kao primer (za otcepljenje Krima) zgodna analogija? Ili mislite da, možda, nije?”.

Naš pogled na teritorijalni integritet određen je Ustavom. U njemu piše da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva a da su njene granice nepovredive (član 8), kao i da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije suverene države Srbije (preambula). Tako bi i ostalo da nije bilo kosovskog presedana, kojim je započela era doslednosti u nedoslednoj primeni međunarodnog prava. Njoj je u beogradskom parku Tašmajdan, pokraj „milosrdnom bombom” srušene zgrade RTS-a, podignut spomenik na kome je upisana jedna jedina reč: „Zašto”. Možda bi i njegova ekselencija o toj reči mogla da razmisli!

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union

Izvor Politika, 10. 04. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u