ANTIRUSKA KAMPANjA SRPSKIH OLOŠ-MEDIJA: PUTIN UVLAČI SRBIJU U PROBLEM

Da li je Rusija dužna Srbiji gasovod ili naša zemlja treba da strada kako...

Da li je Rusija dužna Srbiji gasovod ili naša zemlja treba da strada kako bi Putin izgradio Južni tok?

Kada je prošlog ponedeljka tabloid Informer, blizak SNS i lideru naprednjaka, na naslovnoj strani objavio tekst „Bivši šef CIA ruši Vučića“, navodeći da će Dejvid Petreus preko televizije N1, koja je u američkom vlasništvu, i uskoro započinje emitovanje programa u celom regionu, rušiti rejting Aleksandra Vučića zbog njegovog približavanja Rusiji, malo ko je shvatio u čemu je poenta tog teksta.

Bilo je uočljivo isticanje generala Petreusa u prvi plan, novinara N1, ali ne i bivšeg ambasadora SAD u Beogradu Vilijama Montgomerija, angažovanog na projektu TV N1, kao uostalom i oko formiranja SNS, sa čijim rukovodstvom je tada bio u bliskim odnosima.

Slabije upućeni procenjivali su da se N1 našao na meti tabloida bliskog SNS zbog interesa ljudi koji upravljaju TV Pinkom, a koji imaju dugogodišnje lične i poslovne sukobe sa Montgomerijem. Ono što je tom tekstu dalo pečat SNS jeste činjenica da je potpredsednik te stranke Bratislav Gašić i gradonačelnik Kruševca svojom izjavom u tom tekstu praktično podržao sve izneto u njemu, a sve izneto nije ni novinarski profesionalno ni od političke koristi za Aleksandra Vučića, a ni za državne interese Srbije.

Usledila je osuda novinarskih udruženja, pre svega NUNS, koji je u svom saopštenju konstatovao da je to neprimereno izveštavanje i progon i etiketiranje novinara N1 karakteristično za medijsku praksu devedesetih godina u Srbiji.

Radio Slobodna Evropa, čiji rad podržava Stejt department, tom tekstu posvetio je pažnju uz jasnu kritiku suštinski upućenu na adresu Aleksandra Vučića.

Kako Akter saznaje, već u sredu u Beograd su stigli saradnici Dejvida Petreusa interesujući se za tekst u užem smislu i odnos establišmenta prema TV N1 u nešto širem smislu. Istovremeno, srpski mediji su zabeležili posetu ambasadora Rusije Čepurina gradonačelniku Kruševca Branislavu Gašiću, prilikom koje je nagovestio intenziviranje saradnje između tog grada i Rusije. Ono što javnosti u njenom najširem delu nije poznato jeste to da je gradonačelnik Kruševca i potpredsednik SNS bio na mestu predsednika UO Srbijagasa, na koje je imenovan posle promene vlasti 2012. godine. Srbijagas je najvažniji partner ruskog Gasproma u Srbiji, nosilac realizacije izgradnje i suvlasnik u ime Srbije u projektu gasovoda Južni tok. Imajući tu činjenicu u vidu, jasno je kako su oni dobro upućeni sagledavali i tabloidni napad na N1 i poruku koja je tim tekstom poslata u javnost, a posebno u svetlu već rasplamsanog medijskog i političkog rata koji se uveliko odvija u Bugarskoj između struktura bliskih Rusiji i onima bližim SAD. Reč je o državi članici EU i NATO i prvoj na trasi izgradnje Južnog toka, i zemlje iz koje ta trasa treba da uđe u Srbiju.

Praktično, eskalacija na relaciji Rusija i EU i SAD zbog ukrajinske krize u vezi je između ostalog sa činjenicom da je ta zemlja ključna u tranzitu isporuke ruskog gasa tržištu EU i da iz tog razloga kontrola nad Ukrajinom ima prvorazredni geopolitički karakter. U tom smislu treba posmatrati i političke procese u Srbiji i regionu, čija je pozadina praktično izgradnja gasovoda Južni tok. To je i ključni interes Rusije kada je Srbija u pitanju.

Ono što ovog trenutka nije posve jasno, jeste šta je ključni interes Srbije.

Ruska Federacija je Deklaracijom o nezavisnosti Krima, kao i govorom Vladimira Putina prilikom potpisivanja pripajanja tog poluostrva Rusiji, u kojem se poziva na odluku MSP u Hagu, koja je proglašenje nezavisnosti Kosova ocenila kao postupak u skladu sa međunarodnim pravom, odstupila od dosadašnjeg stava prema Kosovu, a na štetu Srbije.

Poslednjih dana obelodanjen je strateški savez najbogatijeg Hrvata Ivice Todorića, vlasnika Agrokora i najveće ruske banke Sberbanke, kojim se Todorić podupire ruskim novcem da kupi Merkator i time postane najmoćniji čovek na Balkanu, a Hrvatska ključni regionalni faktor. Stav o takvom razvoju događaja još nisu izneli ni predsednik Tomislav Nikolić ni drugi istaknuti državni funkcioneri Srbije. I najvažnije u srpsko-ruskim bilateralnim odnosima jeste Južni tok. Međudržavnim sporazumom kojim je Gaspromnjeftu po neverovatno povoljnim uslovima prodat NIS i nalazišta gasa i nafte u Srbiji i Angoli, koja su bila u posedu NIS, ruska strana se obavezala da će izgraditi magistralni gasovod Južni tok kroz Srbiju. Tim aranžmanom tadašnjeg državnog vrha, na čelu sa Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, argumentovana je i podrška Moskve u vezi sa očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na KiM. Jasno je da od toga nije bilo ništa i jasno je danas da se Krim pozvao i utemeljio svoje otcepljenje od Ukrajine na osnovu odluke MSP u Hagu, kojom je odvajanje Kosmeta od Srbije ocenjeno u skladu sa međunarodnim pravom. Jasno je da Republika Srbija od suvlasništva u NIS prethodnih godina nije inkasirala deo profita u državni budžet, o čemu je nedavno javno govorio i sam Aleksandar Vučić. Ostaje pitanje Južnog toka. Da li Srbija treba da uđe u rat sa EU i SAD da bi izborila Južni tok ili je međudržavnim sporazumom Rusija u obavezi da Srbiji obezbedi magistralni gasovod bez rata sa EU i SAD? To drugo je ugovoreno međudržavnim sporazumom. Pritom je Srbijagas postepeno i ne bez uticaja Gasproma proteklih godina zaduživan i doveden u finansijsku situaciju da nije u stanju ni da izvršava svoje finansijske obaveze kao partner u Južnom toku. Gasprom je ponudio da on kreditira Srbijagas, praktično Vladu Srbije, a da se od tranzitnih prihoda gasovoda isplaćuje taj kredit, što znači da finansijski efekti za Republiku Srbiju od gasovoda u ovom trenutku ne postoje ni decenijama unapred dok se ne otplati kredit.

Dakle, da li je Srbija nešto dužna Rusiji i da li je Rusija u bilateralnim odnosima sa Srbijom oštećena strana? Nije. Srbija je iz tog međudržavnog aranžmana, danas sa ove distance se može argumentovano tvrditi, oštećena strana. Pitanje za Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića je koliko će gasovod Južni tok koštati na kraju Srbiju?

Kolika je cena ako SAD i EU izlože Srbiju pritisku po tom pitanju usled novonastale geopolitičke realnosti? A izložiće je, kako Akter saznaje.

Igra li Rusija sa Srbijom gambit? Da li je dolazak bivšeg nemačkog kancelara u funkciji unapređenja srpsko-nemačkih bilateralnih odnosa ili je on u funkciji Gasproma? Da li Šreder kao predsednik Skupštine akcionara gasovoda Severni tok, u vlasništvu Gasproma, zna kakvo je učešće direktora te kompanije Matiasa Varinga, veterana istočnonemačke tajne službe Štazi i Putinovog ratnog druga iz vremena dok je služio kao kadar KGB u Istočnoj Nemačkoj, u zaduživanju Srbijagasa? Znaju li to možda predsednik Srbije i budući premijer? Na ta i druga veoma važna pitanja srpska javnost sada ne zna odgovore, a trebalo bi da ih zna jer ih situacija nameće. Jer je to interes građana Srbije.

Na novoj Vladi je da zauzme jasan stav. Da li je Rusija dužna Srbiji gasovod ili treba naša zemlja da strada kako bi Putin izgradio Južni tok.

 

Autor Nataša Milinković

Izvor Akter, 13. 04. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u