1kosovopogrom

KOSOVSKI ZAVET ILI NIŠTA NIJE ZAVRŠENO, TEK POČINjE

DRAGANA TRIFKOVIĆ U tami svetinja treperi glas koji se čuje sa Istoka, na samom...

DRAGANA TRIFKOVIĆ

U tami svetinja treperi glas koji se čuje sa Istoka, na samom smo početku nove istorijske epohe, u kojoj Srbija čeka pravdu

“Ne može se voleti ono što se ne
poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili
o narodu. Budite sigurni da svi oni
koji svoj narod prestaju da razumiju
i gube vezu sa njim, odmah i u istoj
meri gube i veru očeva, postaju ili
ateisti ili ravnodušni ljudi.”
Zli dusi, F. M. Dostojevski

 

Ko hoće da zna kako danas izgleda zapadna demokratija, mora da obiđe Kosovo i Metohiju, da poseti Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Peć, Prizren, enklave u kojima žive Srbi, Gračanicu, Orahovac, Veliku Hoču, da vidi manastire i spomenike ograđene bodljikavom žicom, Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Gazimestan.

ZLOČIN KOJI NE PRESTAJE

Na otetoj srpskoj zemlji, napravljena je lažna država uz pomoć NATO bombi i OVK terorista. Sve je počelo tako što je američka imperija poželela da stacionira svoju vojnu bazu i okupira Srbiju. Kako Srbija nije dobrovoljno prihvatila stranu vojsku na svojoj teritoriji, na nju su se sručile uranijumske bombe tada najveće svetske sile. Povod je apsolutno izmišljena optužba za nasilje nad albanskim civilima. Kao i mnogobrojne druge lažne optužbe kojima su zapadni mediji pripremali predstojeće ratove. Krvavi pir nad Srbijom trajao je sedamdesetosam dana od 24. marta do 10. juna 1999. godine. NATO je počeo agresiju na bivšu Jugoslaviju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, kršeći ustanovljen svetski poredak i međunarodno pravo. Agresija je prekinuta političkom odlukom tadašnjeg srpskog rukovodstva da potpiše Kumanovski sporazum, na osnovu koga je dan kasnije doneta rezolucija 1244 u SB UN. Od tada je južna srpska pokrajina pod kontrolom NATO, odnosno KFOR, uz učešće UMNIK, kasnije i EULEKS.

Šta je srpski narod preživeo otkako su došli predstavnici NATO ne može se opisati u jednom tekstu. O tome mnogo bolje da svedoče slike i snimci pogroma koje su organizovali Albanci, uz prećutnu podršku NATO oficira, koji su nemo posmatrali divljanje osiljenih terorista. Zgarišta zapaljenih kuća i crkava i danas podsećaju na zverska dela onih kojima su SAD i EU dale legitimitet. Ova činjenica govori o karakteru dela međunarodne zajednice, koji je za saveznike odabrao OVK teroriste. Isti obrazac kasnije je korišćen i u drugim zemljama u kojima je NATO uspostavio „demokratiju“ bombama uz savezništvo terorista. Zapadni zvaničnici su direktno umešani u secesiju Kosova.

Ove činjenice moraju biti zvanično utvrđene u međunarodnim institucijama kada se steknu uslovi za ponovno upostavljanje narušenog svetskog poretka.

U vreme najžešćih napada na srpski narod na Kosovu i Metohiji, dok su Albanci palili srednjovekovne srpske manastire, i srpske kuće, zapadni mediji su izveštavali o „stabilizaciji prilika u pokrajini“. Laži o procesu izgradnje “države” Kosovo, u čemu navodno zajedno učestvuju Srbi i Albanci, prisutne su i danas. S obzirom da je Zapad odbacio međunarodno pravo i uveo vladavinu brutalne sile, nije čudno da su OVK teroristi, predstavljeni kao “državnici” koji se zalažu za demokratiju i vladavinu prava. Oni sa zapadnim zvaničnicima dele iste vrednosti.

1krimreferendum002

SLIKA ZAPADNE DEMOKRATIJE

Za Srbe Kosovo i Metohija nisu samo petnaest odsto teritorije sa ogromnim rudnim bogatstvom, već kolevka srpske države, riznica neprocenjive kulturne vrednosti i grobnica hrabrih ratnika, poprište najslavnije bitke. Danas je u Staroj Srbiji, srednjovekovnoj postojbini, zabranjeno sve što je srpsko. Srbi su ostavljeni na milost i nemilost albanskih terorista, a srpske svetinje su prepuštene trgovcima ljudskih organa.

Južna srpska pokrajina je mesto koje je predodređeno za mnoge značajne događaje, za velike uspone i teške padove. Sama magična lepota ovog predela, ukazuje na to. Nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji se vrši zločin od dolaska Turaka na Balkan, preko komunističke vladavine i konačno dolaska NATO. Postoji kontinuitet u proterivanju Srba i naseljavanju Albanaca. Iako je istorija srpskog Kosova tragična, teško ju je porediti sa današnjim vremenom.

Mnogobrojni srednjovekovni manastiri na Kosovu i Metohiji su opstali za vreme turske okupacije, ali nisu preživeli zapadnu demokratiju. Od dolaska NATO na Kosovo i Metohiju uništeno je oko 150 crkava i manastira. Izvršen je genocid ne samo nad živim Srbima već i nad mrtvim. Oskrnavljeno je preko 250 pravoslavnih grobalja. Proterano je preko 200.000 hiljada Srba.

Posle stradanja i svih pogroma, ostali su oni koje ništa ne može da pokoleba i natera da odu sa svojih ognjišta. Oni žive u enklavama, odnosno logorima, lišeni svih ljudskih prava i napušteni od onih koji su dužni da o njima vode računa. Ne samo da su napušteni od Srbije i srpskih institucija, koje je Vučićeva, Dačićeva i Nikolićeva vlast ukinula, već trpe ogromne pritiske da odustanu od svakog vida borbe za opstanak. Ograđeni žicom, zazidani zidom. Na putu između srpskih enklava vide se zapaljene i opustošene kuće i table sa natpisima mesta, na kojima je precrtan srpski naziv. Nasilnici nisu uklonili tragove svojih zločina jer ih niko ne osuđuje za ono što su počinili. Naprotiv, nijedan zločin nije osuđen već su zločinci nagrađeni nekakvom imaginarnom državom.

Na Kosovu i Metohiju su podignuti spomenici OVK teroristima, ali i zapadnim zločincima, koji su im omogućili da na srpsku zemlju pobodu albanske zastave. Svuda su albanske zastave, dok se obeležja lažne države Kosovo mogu tek negde primetiti, mogo ređe nego američke ili nemačke države. To je razumljivo, jer svi koji se bore da budu porobljeni ističu zastave okupatora. Zato nema nikakve reči o izgradnji lažne države Kosovo, već o pravljenju Velike Albanije, uz podršku zapadnih “demokrata”. Albanci brišu sve tragove istorije na Kosovu i Metohiji, i to ne samo srpske već i svoje (novijeg datuma, podrazumeva se). Porušen je spomenik komunistima albanske nacionalnosti iz Drugog svetskog rata i podignut teroristima OVK. Porušene su turske džamije, a izgrađene nove evropske.

U srpskim enklavama ne može se naći ni jedan polomljen albanski nadgrobni spomenik. Srpska groblja su pretvorena u deponije na koje Albanci bacaju strvine. Iz enklava Srbi mogu da izađu samo pod uslovom da su nevidljivi i nečujni. Imaju organizovan prevoz dva puta nedeljno, autobusom sa četrdeset mesta, u koji obično uđe tri puta više ljudi. To su ljudska prava za koja se Zapad zalaže i razlozi zbog kojih bombarduju i ubijaju nedužne civile. Zapravo pohlepa za rudnim bogatstvima, za novcem za monopolom, koja nema cenu. Tamo sada posluju firme onih koji su izmislili Račak i zahtevali kažnjavanje Srba.

1ukrajinacrkva

ZAVET KOJI ČEKA DA BUDE PROBUĐEN

I pored svega toga na KiM nećete naići na slomljene i uplašene Srbe, već na potomke kosovskih junaka, nesalomivog duha. Mislim na one koji su istrajali, koji nisu odstupili i koji nemaju nameru to da učine. U tome se ogleda njihova veličina. Oni su čuvari opustošene rajske bašte, sa čvrstom verom u Boga i pravdu. Iako pravoslavna zvona na Kosovu i Metohiji više ne zvone, u tami svetinja treperi nova nada i glas koji se čuje sa Istoka. Mi smo sada na samom početku nove istorijske epohe, u kojoj Srbija čeka pravdu. Dobri poznavaoci istorije znaju koliki doprinos je srpski narod imao u važnim momentima. Možda toga nismo svesni, ali mnogi pogledi su usmereni na nas. Niko ne očekuje veloiku ulogu od onih koji su potpisali pakt sa teroristima (Briselski sporazum) ili od onih koji su poklekli pod silom. Sami događaji koji predstoje stvoriće nove vođe i ustanike protiv svetskog zla.

Za sada je važnije to da je američka imperija zaustavljena i da mnogi ljudi svuda u svetu prepoznaju razliku između dobra i zla. Rusija je jedina nada za ništavilo u koje je čovečanstvo potonulo. Inženjere ljudskih sudbina ne interesuje ni prošlost ni budućnost. Njima je bitna samo trenutna potreba kojoj je sve podređeno. U tome se ogleda prolaznost laži. Zapad nije ni razmišljao o tome kome će ostaviti ostaviti olupinu od svoje lažne države, kada povuče trupe iz Srbije. Na Kosovu i Metohiji se vidi koliko je za zapadne demokrate ljudski život bedan.

Ni jednog vlastodršca u Srbiji ne zanimaju polomljeni srpski grobovi i bodljikava žica, koja je simbol današnje demokratije, kao što ne zanimaju ni njihove vlastodavce. Mnogo su teži zločini sopstvene države nego neprijatelja. Sadašnje vlasti u Srbiji su dobile zadatak da promene svest naroda svojim praznim glavama. Oni su spremni da urade sve što se od njih traži. Postavili su granicu između Srbije i srpske pokrajine, ugasili srpske institucije i spremno čekaju u briselskim hodnicima na nove “izazove”. Kao što verni pas strpljivo čeka kosku od svog gospodara. Ipak, doći će vreme kada će oni morati da polože račune i da potvrde koliko su kamena postavili u temelj lažne države Kosovo. O agresiji, bombardovanju i otimanju dela srpske teritorije priča se u Moskvi, Vašingtonu, Berlinu iako se ćuti u Beogradu.

Trenutnu situaciju u Srbiji, na Kosovu i Metohiji trebalo bi posmatrati kao činjenicu koja se nije mogla izbeći. Ona je samo jedan prelazni period između onog što je u Dušanovom zakoniku zapisano i onoga što će tek biti zapisano. Jer, da nije tako, ne bi stvaraoci truleži ponavljali kako je prekrajanje granica završeno, a nasilnici obeležavali otetu teritoriju tuđim zastavama. Ništa nije završeno, tek počinje.

Politika
Pratite nas na YouTube-u