Ne traži Putin nikakav novi životni prostor (lebensraum) nego ga traže novi nacisti: NATO, Amerika i njen tužni privezak EU
Gospođa Hilari Klinton reče da je Vladimir Putin “Adolf Hitler” našeg vremena. Hitler je, veli, pred početak Drugog svetskog rata okupirao češke Sudete, pa je tako krenuo svetski krkljanac. Ruski “Hitler” je u Ukrajini “okupirao” Krim, pa otuda novi Hitler i, sva je prilika, još jedan krkljanac.
Na Zapadu ništa novo u gledanju na Rusiju i Istok. Vladajući narativ i dalje glasi: sve je isto kao i kad je počinjao Drugi svetski rat, samo što nema Hitlera sa brčićima. I onda je krenulo sa vojnim jačanjem postversajske Nemačke; nastavilo se Čemberelenovom pričom kako je mir spasen i Hitler pridobijen (posle Minhenskog susreta); da rata neće biti, da je diplomatija preuzela stvar u svoje ruke, a razum preovladao… Posle je došao krljanac.
Samo što je u trenutnoj zapadnoj priči na temu Ukrajine i novog Hitlera sve u realnosti upravo obrnuto: ne traži Putin nikakav novi životni prostor (lebensraum) nego ga, upravo, traže novi nacisti: NATO, Amerika i njen tužni privezak Evropska unija.
Ne stanuju nacisti u Moskvi nego su nacisti u Kijevu, a iza njih – u punom kapacitetu – novi nacizam SAD i EU. Nije Rusija Hitlerova Nemačka s njenim ludim ambicijama, nego su Hitlerova Nemačka danas NATO, Amerika i njen tužni privezak EU.
Nisu ruski tenkovi nekog današnjeg maršala, Žukova, ponovo prešli Elbu i krenuli na Berlin, nego su – naprotiv – “panceri” Fog Rasmusena iz NATO, krenuli ponovo na Istok; prvo na južni flank Rusije – Gruziju gde su prošli kao Fon Paulus na Staljingradu, pa, evo, sada na Ukrajinu…
Žao mi je ukrajinskog naroda sa oba etnička identiteta, ali ovakvoj Ukrajini želim, iz sveg srca, raspad koji joj, po svim znacima, predstoji, bez obzira da li se to zvalo konfederalno rešenje ili nešto dugo i treće.
Ukrajina kakvu smo do sada poznavali od kako ju je Hruščov darovao Kijevu, definitivno je prošlost. Krima već nema, ostatak joj sledi. Nacisti u Kijevu i Zapad koji ih je gurnuo u ovu avanturu saplitanja Rusije izgubili su ovu igru.
Ali i kolateralnih gubitnika će još da bude i tamo gde ih, da je malo strateške pameti, ne bi trebalo da bude. Ukrajina je ispit zrelosti za mnogu politiku; krupan globalni, geopolitički slučaj. U ovoj krupnoj sagi nema tamo-amo; nema hoćeš-nećeš; nema “dobar dan, čaršijo, na obe strane”, nego: jesi li ili nisi? Toliki je ulog.
Protiv nekadašnjeg Hitlerovog nacizma Srbija je znala da kaže njenu reč – “bolje grob nego rob”. U ovom novom napadu zapadnog imperijalizma na Rusiju, srpska vlada se obrukala. I kud ćeš veće blamaže nego kada Komandant Vasione u Beogradu izjavi da je Srbija u ukrajinskom slučaju “neutralna” i – još gore – da poštuje ukrajinski suverenitet.
Zato što poštovanje tog i takvog suvereniteta zahteva od Moskve i naša nova majčica – Evropska unija, a ko će protiv rođene majke. Pa će Srbija da poštuje onaj suverenitet što ga je na tacni Kijevu poklonio, Nikita Hruščov pre šezdeset godina, iako je pre toga Ukrajina bila ništa drugo nego – i oduvek – deo Rusije.
Da Feldmaršl Vasione nije propustio neke lekcije iz elementarne logike i izvođenja zaključaka iz premise, ne bi, bar javno – i faktički – priznao da je Srbija, takođe, NEUTRALNA u pitanju suvereniteta Kosova koga je – nota bene – Imperija poklonila Prištini posle 78 dana bombardovanja Srbije. Drugim rečima, Feldmaršal Vasione nam kaže da bi svaki pokušaj srpske “Rusije” da pod njen suverenitet vrati “kosovski Krim” bio za vladu Feldmaršala Vasione, jedna neutralna, bašmebriga afera.
Ili je Feldmaršal Vasione samo ezopovskim rečnikom priznao ono što je svojeručno parafirao na tekstu Briselskog sporazuma, a u nadi da se ni Srbi tada, ni Putin sada neće dosetiti.
Izvor Vesti, 14. 04. 2014.
