dom-zdravlja-gracanica

KRAJ SRPSKOG ZDRAVSTVA NA KOSOVU

JANjA GAĆEŠA Blizu 30 hiljada ljudi u centralnom delu Kosova i Metohije je ostalo...

JANjA GAĆEŠA

Blizu 30 hiljada ljudi u centralnom delu Kosova i Metohije je ostalo bez medicinske zaštite

Na ulaznim vratima Doma zdravlja u Gračanici 3. aprila zalepljena je kopija presude Privrednog suda iz Niša, koji je naložio popis, procenu i prodaju pokretnih stvari ove institucije radi izmirenja duga firmi Velefarm, koji iznosi 21.194.413 dinara.

Ispred Hitne pomoći, koja se nalazi u Lapljem Selu a radi u sklopu gračaničkog Doma zdravlja, istog dana osvanuo je natpis: “Nismo u mogućnosti da vam pružamo usluge, nemamo sredstva za rad”. Sva vozila Hitne pomoći su sa terena povučena na parking.

Nešto čudno se mesecima dešava sa Domom zdravlja u Gračanici, koji je uz KBC Priština važan stub opstanka Srba južno od Ibra. Nešto čudno se dešava sa kompletnim zdravstvenim sistemom južno od Ibra već godinama. Narod pokušava da sagleda situaciju što je realnije moguće, ali, kako god da okrenemo, nešto ne štima. Po svemu sudeći, utopiće nas u zdravstveni sistem “države Kosovo”.

Posle povlačenja srpske vojske i policije većina Srba na Kosovu i Metohiji ostala je bez zdravstvene zaštite. Albanci su 1999. godine podjednako kidisali na Srbe, ali i na institucije u kojima su radili. Kliničko-bolnički centar u Prištini i domovi zdravlja u okolnim mestima bili su im prioritet. Mi, koji smo ostali i preživeli to vreme, znamo koliko je strašno živeti u takvim uslovima.

Godinama se radilo na poboljšanju zdravstvene zaštite. Tako je Francuska pomogla otvaranje bolnice u Lapljem Selu a Grčka bolnice u Gračanici – to je današnji KBC Priština. Lipljanski Dom zdravlja premešten je u Donju Guštericu, a zgrada Doma zdravlja u Gračanici potpuno je renovirana. Do 17. marta 2004. godine u svojoj zgradi radio je Dom zdravlja u Kosovu Polju. Od proterivanja je izmešten u selo Ugljare i funkcioniše u privatnoj kući.

Zašto ovo pišem?

radatrajkovic0

ZAŠTO JE UDARENO NA ZDRAVSTVO

Jačanjem zdravstvene zaštite jačala je i volja ljudi za opstankom, osećali smo se sigurnije. Kliničko-bolnički centar Priština je izmešten u Gračanicu, a gotovo svi lekari su se odazvali pozivu da dođu i rade u matičnoj ustanovi. To je jedina bolnica na koju je upućeno oko sto hiljada Srba južno od Ibra. Kad kažem Klinički centar, ne mislim na višespratne moderno opremljene zgrade, već su to barake, više prilagođene radu u ratnim uslovima. Na primer, odeljenje hirurgije ima tri sobe i u njima po četiri kreveta. Porodilište je još manje, ali bili smo tada zadovoljni jer smo mislili da će se vremenom sve proširiti.

Nažalost, umesto poboljšanja uslova rada medicinskog osoblja i uslova u kojima se leče pacijenti, u zdravstvenim ustanovama južno od Ibra već godinama nema lekova, sanitetskog materijala, nema osnovnih sredstava za rad. Narod je prinuđen da lekove kupuje u privatnim apotekama. Malo je onih koji mogu da odu do Kosovske Mitrovice i podignu lekove na recept, jer tamo snabdevanje zdravstvenih ustanova još nije u potpunosti obustavljeno.

“Situacija ne da je teška nego je alarmantna. Nismo u situaciji da pružimo ni najosnovnije medicinske usluge našim pacijentima”, kaže dr Aleksa Andrejević, direktor Doma zdravlja u Gračanici.

U Kancelariji za Kosovo i Metohiju između ostalog kažu da će, i ako nisu nadležni za ovu problematiku, učiniti sve što je u njihovoj moći da pacijenti u ovom delu Kosova i Metohije ne ostanu bez adekvatne zdravstvene zaštite. Dalje, prema izjavama koje su dali gradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović i Vladeta Kostić, predsednik Skupštine opštine Gračanica, naslućuju se loši međuljudski odnosi sa direktorom Andrejevićem, pa Stojanović kaže da je “uprava neodgovorna” i da će tražiti od Ministarstva zdravlja da “pošalje hitnu inspekciju”. Kostić zamera što ga je o situaciji u Domu zdravlja upoznao predsednik sindikata, a ne direktor lično, ali je “bez obzira na sve nepravilnosti u njihovoj komunikaciji, obavestio Ministarstvo zdravlja o ovom problemu”. Da pomenem i da ukupan dug Doma zdravlja iznosi 80 miliona dinara.

Račun Doma zdravlja je u blokadi od 14. oktobra prošle godine. U Domu zdravlja tvrde da je Ministartvo zdravlja obavešteno o svemu još u oktobru. Poznato je još i da je iz pomenutog ministarstva lopta prebačena u Ministarstvo finansija, a oni im je vratili sa obrazloženjem da nisu nadležni.

kosovoSamodreza

NA IVICI IZDRŽLjIVOSTI

Rezultat svega je da su Srbi iz centralnog dela Pokrajine dočekali da u Domu zdravlja nema vate, špriceva, igli, rukavica, sredstava za najhitnije terapije, kiseonika…. Višegodišnji problem, koji niko nije hteo da rešava, dostigao je svoju kulminaciju!

E sada, da li je sve na nivou netrpeljivosti lokalnih političara i rukovodstva Doma zdravlja ili se iza svega krije kvarna igra u kojoj će Priština da iskoči kao zec iz šešira i kaže: “Evo rešenja”? Narod je doveden na ivicu izdržljivosti i pokušava da sagleda problem.

Uzeli smo u obzir da je direktor Doma zdravlja, tako se priča, član Socijalističke partije Srbije, a da je opštinsko rukovodstvo iz SNS. Možda se izaziva kriza jer apsolutni pobednici poslednjih izbora žele svog čoveka na čelu Doma zdravlja. Nagađamo! Uračunali smo i to da je od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova teško dopremiti lekove i medicinski materijal do institucija koje u toj “državi” važe za “paralelne”. To da inspekcija treba da ispita rad Doma zdravlja u Gračanici i mnogih drugih institucija u Pokrajini je bukvalno dan za koji se ovde živi, ali pre toga nije potrebno da se neka ustanova dovodi u mat poziciju. Vrlo lako se može utvrditi ko je i kako je utrošio tih 80 miliona dinara i sve dovesti u red za nekoliko nedelja – kad se hoće. Ne verujemo da u Srbiji samo pomenuti Dom zdrvlja ima dug, ali nismo čuli da se neka zdravstvena ustanova još dovodi u situaciju da je gotovo pred zatvaranjem. Udaljenost Doma zdravlja od opštine Gračanica je nepunik 20 metara, pa nema šanse da nadležni u njoj nisu čuli šta se dešava, već čekaju zvanična obraćanja. Nije to isto kao kad se zatvara bioskop zbog nečijeg propusta u radu, pa i nije toliko važno – već desetine hiljda ljudi nemaju gde da se leče. Celokupna situacija je sumnjiva i ne sluti na dobro. Jednostavno, pitamo se zašto se ovoliko čekalo?

Šta je najlogičnije tumačenje ove situacije za Srbe u centralnom delu Kosova i Metohije?

Duboko verujemo da je ova kriza u Domu zdravlja Gračanica namerno izazvana, i da je to priprema za postepeno uvođenje u “kosovski zdravstveni sistem”. Verujemo i da je sledeći na redu KBC Priština.

Evo zašto tako mislimo: Od zvaničnog Beograda je indirektno dozvoljeno da lekari i medicinsko osoblje primaju novac, nešto kao platu, i od “kosovskih institucija”. Višegodišnji pozivi nadležnima od većine Srba koji ovde žive da se tome stane na put nikada nisu ozbiljno razmatrani. S vremena na vreme odigra se igrica u smislu da zaprete “stipendistima Hašima Tačija” (tako zovemo sve one Srbe koji rade u srpskim institucijama, ali primaju i platu iz „kosovskog“ budžeta), ali se dalje od te pretnje nikada nije otišlo. Na taj način je deo zdravstva već uveden u “kosovski sistem”, a, po svemu sudeći, imali su i prećutni blagoslov države Srbije. Ništa se nije uradilo na rešavanju problema dopremanja lekova i medicinskog materijala do srpskih zdravstvenih institucija iako i ptice na grani znaju da je stanje već godinama katastrofalno. Pojedini medicinski radnici pacijente, kada ih pitaju gde da urade anlizu krvi kad u Domu zdrvlja laboratorija ne radi jer nedostaju reagensi, upućuju u obližnju takozvanu Američku kliniku (u njoj rade Albanci, SAD su pomogle samo njeno otvaranje). To se plaća, a za pojedine analize se krv šalje čak u Tiranu. Teži bolesnici na to pristaju jer je klinika udaljena dva kilometra od Gračanice. Do Kosovske Mitrovice ima više od 40 kilometara i pitanje je da li će tamo biti svih potrebnih reagenasa. U vreme dok je direktor Doma zdravlja bila dr Rada Trajković, u Gračanici je otvoren Dijagnostičko-laboratorijski centar, koji se finansira iz “kosovskog budžeta”, odnosno preko opštine Gračanica. Rade ljudi anlize krvi i u toj instituciji, nevoljno, ali nemaju drugog izbora.

PRIŠTINA ILI GLASINE

Dalje, smenu dr Rade Trajković sa mesta direktora Doma zdravlja u Gračanici narod je dočekao sa odobravanjem, ali su mnogi doživeli šok kada su saznali koga je Vlada Srbije u avgustu prošle godine imenovala za novog direktora. Dr Aleksa Andrejević je poslednja osoba na svetu koja bi nam pala na pamet jer se radi o čoveku koji je krajem devedesetih godina hapšen i osuđivan. Bombardovanje je dočekao u istočkom zatvoru Dubrava. Još tada mu je izrečena mera zabrane obavljanja poslova na rukovodećim mestima. Zaposleni u Domu zdravlja su se bunili zbog njegovog postavljanja na mesto novog direktora u avgustu prošle godine, ali odluka Vlade je odluka Vlade. Njegovo ime je na spisku onih radnika koji su bili i na srpskom i na “kosovskom” budžetu. I to je zvanični Beograd ne samo dozvolio već i nagradio.

Zašto?

Da bi mogli da kažu da smo se mi već integrisali u “kosovski zdravstveni sistem”. Nisu nas svojom namernom pasivnošću oni na to prisilili, ne. Mi smo iz besa kupovali lekove u apotekama čiji su vlasnici Albanci i radili bespotrebno analize krvi po njihovim, albanskim, klinikama. Mi smo krivi, mi smo se sami integrisali – to je suština cele priče. Zar direktor Doma zdravlja nije mogao nešto više da uradi proteklih meseci da je imao bilo kakav autoritet i kredibilitet?

Koliko već druguju sa Hašimom Tačijem po Briselu, a ne rešavaju osnovni problem svog naroda u Pokrajini. Problem vezan za dopremu lekova i medicinskog materijala do srpskih sredina se morao podići na nivo pregovora u Briselu. Pa i najteži zatvorenici imaju pravo na lečenje, samo je Srbima na Kosovu i Metohiji i to uskraćeno. Zbog svega nabrojanog mislimo da su oni sve ovo u Briselu i rešili, ali ne onako kako govore i kako smo se mi nadali.

Priča se po centralnom Kosovu da od juna zdravstvo južno od Ibra preuzima Priština a od septembra i prosvetu. Glasine?

Jesam li napomenula da u Kosovskoj Mitrovici sve češće nema lekova, i da je baš tako sve počelo i u ovom delu Pokrajine, samo nekoliko godina ranije?

Politika
Pratite nas na YouTube-u