PETAR ISKENDEROV: POLITIKA ZAPADA PREMA UKRAJINI PODRIVA EKONOMIJU EU

Prema zaključku MMF, „teško breme“ Ukrajine leći će na devet zemalja: Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku,...

Prema zaključku MMF, „teško breme“ Ukrajine leći će na devet zemalja: Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Latviju, Litvaniju, Poljsku i Rumuniju, kao i na Tursku i Srbiju

Međunarodni monetarni fond je objavio senzacionalan izveštaj.U njemu, prvi put za organizaciju takve vrste, postoji priznanje negativnog uticaja događaja u Ukrajini na ekonomiju čitavog istočnoevropskog regiona. Istovremeno su eksperti MMF u suštini priznali da su protekcionističke mere za zaštitu svog domaćeg tržišta, koje su preduzele neke države regiona na čelu sa Mađarskom i Poljskom, imale razloga i postigle uspeh.

Obnova ekonomije u takozvanoj „razvojnoj Evropi“ ove godine će biti sporija, a eskalacija krize u Ukrajini će leći na njih kao „teško breme“ – to je najvažniji zaključak eksperata MMF. Tu se misli na sedam članica EU: na Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Latviju, Litvaniju, Poljsku i Rumuniju, kao i na Tursku i Srbiju koje nisu članice. Značajno je da su izvan te grupe ostali njihovi susedi iz regiona – Estonija, Slovačka i Slovenija (kao zemlje iz zone evra), kao i Češka. Autori izveštaja smatraju da destabilizacija Ukrajine vodi daljem povećanju socijalno-ekonomskog debalansa u samoj Evropskoj uniji.

A još u oktobru 2013.godine ekonomske perspektive Istočne Evrope su se MMF činile mnogo ružičastije. Prognoza iz tog vremena je regionu obećavala ukupan rast BDP u 2014. godini od 2,75%. Sada je prognoza spuštena na 2,4% [1]. „Nesigurno stanje u zoni evra, breme unutrašnje politike, porast volatilnosti na finansijskim tržištima i sve jači geopolitički rizici do kojih dolazi zbog razvoja događaja u Ukrajini, stvaraju pretnju daljeg pada, koji se već oseća“ – konstatuje se u izveštaju MMF.

Autori dokumenta ne kriju šta je tačno ono, što je u periodu od oktobarskog izveštaja podrilo perspektive istočnoevropskih ekonomija. To je period  kada je kriza u Ukrajini jačala – zbog njene povezanosti trgovinsko-ekonomskim vezama sa regionalnim susedima. Osim toga, opšta  nestabilnost u regionu je potencijalne investitore i kreditore naterala da se uzdrže od aktivnih poteza, što je još jače produbilo socijalno-ekonomsku krizu. Tako da politika zapadnih zemalja koje podržavaju protivustavno nasilje u Kijevu dobija svoj negativni finansijski odraz širom čitave Evropske unije.

Ne može, a da se u politici EU i MMF ne primeti još jedna unutrašnja protivurečnost u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Sa jedne strane – poslednjih godina oni su stavljali naglasak na prenos u te zemlje opšteevropskih modela, uključujući i njihovu agitaciju u korist prelaska na evro. Kako smo videli iz poslednjeg izveštaja, pripadanje zoni jedinstvene valute kao da samo po sebi odmah zemlju prebacuje iz kategorije „u razvoju“ u kategoriju „razvijenih“.

Međutim, sa druge strane – i sami eksperti MMF kao pozitivni primer izdvajaju dve zemlje koje aktivnije od drugih sprovode politiku zaštite nacionalnih ekonomskih interesa i unutrašnjeg tržišta – Poljsku i Mađarsku. Među elemente ovakve politike spada faktičko odbijanje da se u skorije vreme uđe u zonu evra. Eksperti MMF Varšavi i Budimpešti prognoziraju jači ekonomski rast nego njihovim susedima i diplomatski to objašnjavaju sprovođenjem ekonomskog pravca koji „odgovara unutrašnjim potrebama“ [2]. Viktor Orban, premijer Mađarske, koji samo što je na parlamentarnim izborima odneo blistavu pobedu, u francuskom internet-izdanju Le Huffington Post, izrazio se još oštrije: „Mislim da su u sadašnjoj situaciji potrebne energične vođe. Do krize koja se rasplamsala 2008. godine smatralo se da Evropu ne vode ljudi, već institucije. I, dok je sve bilo dobro to nije stvaralo probleme: u foteljama premijera su sedeli simpatični i dragi ljudi, koji nisu radili ništa posebno. Radile su institucije. U principu nije bilo razloga za uznemirenost. Ali – vremena su se promenila. Evropa preživljava krizni period. U takvim uslovima potrebna je vlast u rukama jednog čoveka“ [3].

Poslednjih meseci na istoku Evrope se pojavila još jedna potencijalno opasna tendencija: primetno jačanje prisustva nemačkih firmi i kapitala na tržištima Centralne i Istočne Evrope [4]. U novembru 2013. godine Evropska komisija je objavila signalizirajući „antinemački“ izveštaj u kome je postavila „pod stalnu pažnju“ budžetsku politiku vlasti Berlina u odnosu na „problematične“ zemlje zone evra, kakve su Grčka ili Portugalija. Nemačka je okrivljena za neverovatno visok nivo trgovinskog proficita koji je ujesen prošle godine dostigao skoro 20 milijardi evra [5]. Kako Evropska komisija misli – navedeni nivo je postignut zahvaljujući veštačkom povećavanju izvoza u uslovima postojanja ekonomskih problema kod glavnih trgovinskih partnera Nemačke – kod zemalja Centralne i Istočne Evrope. Eksperti EU su konstatovali da se ovakva situacija na kraju krajeva vraća kao bumerang tim istim zemljama istočnoevropskog regiona. A predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu se zamislio nad retoričkim pitanjem: da li je Nemačka u takvim uslovima u stanju da „pomogne da se obnovi izbalansiranost ekonomije u Evropskoj uniji“? [6]

I tako – krug se zatvorio: Istočna Evropa se našla u finansijsko-ekonomskim kleštima između Nemačke koja se probija ka Istoku, i Ukrajine koja se krivicom Zapada našla preko glave u haosu. Regionu to ne obećava baš ništa dobro!

_________

Napomene:

[1] AFP 081310 GMT AVR 14

[2] AFP 081320 GMT APR 14

[3] http://www.huffingtonpost.fr/antoine-vitkine/viktor-orban-hongrie_b_5109565.html

[4] AFP 131108 GMT NOV 13

[5] AFP 131556 GMT NOV 13

[6] AFP131253 GMTNOV13

 

Izvor Fond strateške kultire, 15. 04. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u