Predsednik Srbije juče poručio da je opravdano da očekujemo da Srbija stane na noge i uz naknadu štete načinjene nepravdom
Ocenivši da je NATO bombardovanje Srbije 1999. godine jedan necivilizacijski presedan „za vjek i vjekov”, nešto čega bi se postideli i varvarski narodi iz predhrišćanskog perioda, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u jučerašnjem govoru povodom Dana Vojske Srbije na centralnoj proslavi u Užicu rekao kako opravdano očekujemo da Srbija stane na noge i uz naknadu štete načinjene nepravdom. Povod za ovakav Nikolićev istup je nedavno priznanje zvaničnika NATO-a da je Srbija bombardovana bez odobrenja Saveta bezbednosti.
„Opravdanje za bombardovanje jedne suverene zemlje, članice UN, ubijanje njene dece i uništavanje bogatstva koje su stvorili njeni građani nađen je u sprečavanju potencijalnog stradanja. Bolje da nisu izmišljali nikakav razlog pošto ga nije ni bilo. Ili je bolje da priznaju da je razlog stvaranje albanske države na teritoriji Srbije”, ocenio je Nikolić zapitavši i da li međunarodni sudovi zaista postoje samo zato da bi se oprala savest onih koji čine nepravdu i kom sudu da se žalimo a da bude nepristrasan, objektivan i pravičan.
Ovakav Nikolićev istup jedna je od najoštrijih kritika srpskih zvaničnika na račun NATO, to jest Zapada, ali i međunarodnih sudova, u proteklih nekoliko godina. A u svakom slučaju, prvi put je sa jednog tako visokog mesta iznet stav da bi Srbija, zbog ljudskih i materijalnih žrtava trebalo da dobije i ratnu odštetu.
Reagujući na Nikolićevu izjavu, Jadranka Joksimović, internacionalni sekretar Srpske napredne stranke, ocenjuje da je bombardovanje Srbije učinjeno mimo međunarodnog prava, ali da mi moramo da se okrenemo i saradnji sa svim državama koje su danas članice EU i članice NATO.
„Ne bi trebalo da se u svojoj spoljnoj politici rukovodimo takvim odnosom koji je bio nepravedan u jednom trenutku. Vremena se menjaju, istorijske okolnosti se menjaju, tako da ipak treba da gledamo u budućnost”, kaže Joksimović za „Politiku” .
Uz podsećanje da ovo nije prvo priznanje da je bombardovanje bilo nezakonito, jer je i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder nedavno isto to rekao, Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i ministar inostranih poslova u vreme bombardovanja, kaže da ga Nikolićeva izjava ohrabruje.
„Pokretanje pitanja ratne odštete dolazi u pravom trenutku, kada Srbija polaže cveće na grobove žrtava NATO pakta. Ovo je pozitivna promena i ona nikako ne treba da se tumači kao nekakav gest zaoštravanja odnosa sa važnim faktorima evropske i svetske političke scene, to jest kao kočenje evropskog puta ili evropske orijentacije Srbije. Naprotiv, to može da bude znak da Srbija želi da se uspravi i da joj je dosta klečanja na kolenima. To je jednostavno staranje da Srbija dobije suštinsko, a ne verbalno poštovanje. Srbiji je mnogo teško kad je tapšu po ramenima kao neku zaostalu trećerazrednu zemlju i kad joj govore ’samo nastavite tako’. Srbiji je, na kraju, dosta njenih izvinjenja drugima. Srbiji drugi, uključujući ključne zapadne zemlje, duguju i izvinjenje i obeštećenje”, mišljenja je Jovanović.
On bi, kako kaže za naš list, voleo da ovakvu politiku prihvati i nova vlada Srbije. To bi bio signal da u Srbiji postoji spremnost da se razumeju novi tokovi u Evropi u političkim odnosima koji su bitno drugačiji od onih iz 1999. godine.
Za predsednicu Centra za spoljnu politiku Aleksandru Joksimović Nikolićev govor ne može se oceniti nikako drugačije osim kao populistički. A osim toga, ovakav stav prema njenoj oceni nije potpuno u skladu ni sa deklarisanim spoljnopolitičkim ciljevima Srbije u ovom trenutku.
„Ovih dana se mnogo govori o nekakvom priznanju NATO, ali to je istorijska činjenica i u toj konstataciji nema ničeg novog iz čega bi Srbija sada mogla vući nekakve nove, dodatne zaključke. Ne treba zaboraviti da su zemlje članice NATO, uglavnom članice EU i SAD, a budući da mi očekujemo da učlanjujući se u EU budemo u zajedničkom bezbedonosnom okviru sa tim državama, kao i to što smo članica Partnerstva za mir, priznanje NATO-a istorijska je činjenica sa kojom u budućnosti teško da možemo baratati na bilo koji način a da sami sebi ne skočimo u usta”, uverena je Joksimović.
Kada je reč o pravnim mogućnostima da se od država NATO-a dobije ratna odšteta Rodoljub Etinski, glavni pravnik u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, smatra da Srbija ne može voditi sudske postupke za naknadu štete uzrokovane bombardovanjem 1999. godine. To pitanje bi, kaže, moglo da se rešava na neformalan način, uz ekonomsku i drugu podršku našoj državi. „Međunarodna zajednica u kojoj živimo nije savršena. Ona je više politička nego pravna zajednica i ne postoji mogućnost da pravnim putem ostvarimo naknadu štete”, rekao je Etinski za Tanjug.
Prema njegovim rečima, države koje su učestvovale u bombardovanju bi mogle da, bez formalnog priznavanja odgovornosti i obaveze na naknadu, pomognu da se ublaže posledice bombardovanja kroz određenu ekonomsku i finansijsku podršku ili druge oblike angažovanja koji bi unapredili ekonomsko-socijalnu situaciju u državi. „Na taj način oporavak Srbije bi mogao da teče brže i lakše, a s druge strane, te države bi zadovoljile i neku svoju moralnu obavezu”, smatra Etinski.
S druge strane Bojan Milisavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta smatra da ipak postoji šansa da se Srbija izbori za odštetu i to uz pomoć međunarodnih organizacija. „Pravni put kojim bi Srbija mogla da pokuša da ostvari naknadu štete, jeste primer kako se radilo povodom trgovine organa na Kosovu i Metohiji – preko Saveta Evrope i izvestilaca i njihovih izveštaja. Sad smo blizu formiranja posebnog suda koji bi trebalo da ispituje odgovornost za trgovinu organima na Kosovu”, rekao je Milisavljević a prenosi Tanjug.
Autor J. Cerovina
Izvor Politika, 17. 04. 2014.
