vojskarusija

OBLACI VOJNIH PRETNjI OKO SRBIJE

PETAR ISKENDEROV Da li se vlast u Srbiji sprema za suprotstavljanje takvim pretnjama? Dok...

PETAR ISKENDEROV

Da li se vlast u Srbiji sprema za suprotstavljanje takvim pretnjama?

Dok se srpska vlada u formiranju priprema za doček baronese Ketrin Ešton, visokog komesara EU za spoljne poslove i bezbednost, na globalnoj vojno-političkoj areni sazrevaju ozbiljne promene. Važan indikator takvog stanja postao je i pre izvesnog vremena objavljeni referat Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira (SIPRI) o svetskim vojnim rashodima u 2013. godini. Prema njihovim nalazima, Saudijska Arabija i Turska su na vojnom planu ušle među vodeću grupu država, težeći da uđu među ključne geopolitičke igrače u ogromnom evroazijskom regionu. Ankara se poslednjih godina premestila sa 16. na 14. mesto top-liste zemalja sa najvećim vojnim rashodima, potisnuvši između ostalog i natovsku Kanadu. Što se tiče Saudijske Arabije, ta zemlja je tokom 2013. godine povećala vojne rashode za 14 odsto, popevši se sa 7. na 4. mesto. Obe ove tendencije praćene su nestabilnošću na širokom prostoru u neposrednoj blizini Rusije, tim pre što su praćene rastućom pasivnošću Evrope. A ona, bez obzira na sve gromoglasne izjave, ionako nije uspela da stvori sopstvene formate vojne saradnje, različite od SAD. [1]

vojskasad

PROMENA PRILIKA U SVETU

Stokholmski institut SIPRI vodeća je međunarodna analitička nevladina agencija koja se bavi istraživanjem svetskih rashoda u vojne svrhe, specifičnošću tržišta naoružanja i istraživanjem srodnih geopolitičkih tendencija. Institut je počeo sa radom 1966. godine usred vojno-političkih razmirica dva bloka i ideološka sistema (na čelu sa SSSR i SAD). Tada je mnogo toga bilo jasnije nego danas: postojanje dva bloka, a takođe i formalno nesvrstanih država – od kojih većina nisu skrivale svoju geopolitičku orjentaciju.

Danas je situacija drugačija. Na areni su se pojavili novi ambiciozni igrači, blokovsku suprotstavljenost sa njenim sistemom kontrole i ravnoteže zamenile su multilateralne partije. To se često završava kolapsom zemlje ili čitavih regiona, praćeno ulaskom u stanje oružanog haosa i anarhije. I, kako pokazuje sadašnji izveštaj SIPRI, svet u budućnosti očekuje novi zamajac nestabilnosti, trke u naoružanju i, moguće, krvavih oružanih konflikata.

Sa formalne tačke gledišta – ako govorimo o globalnim vojnim rashodima – situacija nije toliko uznemirujuća. Ukupni vojni rashodi u 2013. godini smanjeni su za 1,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Najveći doprinos smanjenju učinile su SAD i zemlje zapadne i centralne Evrope. Međutim, one to uopšte nisu učinile zbog dobrih i miroljubivih namera. Stručnjaci SIPRE ovo smanjenje američkih vojnih rashoda za 7,8 odsto objašnjavaju završetkom rata u Iraku i izvlačenjem vojske iz Avganistana, a ne zbog privrženosti administracije Baraka Obame idealima razoružanja. Pored toga, SAD su i dalje lideri sa ogromnom razlikom u obimu vojnih rashoda. Jer samo smanjenje nije toliko značajno. U 2012. godini uloga SAD u vojnim rashodima 15 vodećih svetskih zemalja iznosila je 40 odsto, a u 2013. godini 37.

Sa Evropom je još jednostavnija stvar. Na evrodvoru je kriza zemlje-članice EU i NATO prinudila da štede. No “sveto mesto nikad nije prazno”, i Evropljani u strukturi globalnih vojnih rashoda počinju da izbacuju manje mobilne igrače. Među njima posebno treba istaći Tursku, koja poslednjih godina munjevito pojačava svoju aktivnost na Balkanu, Crnomorju, na Kavkazu, u srednjoj Aziji i drugim regionima, uključujući i zemlje ruskog pograničja.

vojskaturska

NAORUŽAVANjE TURSKE

U periodu “panturskog entuzijazma” s početka 90-tih tadašnji premijer Turske Sulejman Demirel pozvao je na obnavljanje “puta svile”. A u vreme današnjeg predsednika Redžepa Taipa Erdogana “privilegovani regionalni centri” spoljne politike Turske postali su Balkan, Bliski Istok i Kavkaz. Sadašnja politika Ankare u ovim regionima može se okarakterisati kao težnja da se sa jedne strane nastavi igranje uloge saveznika SAD, a sa druge strane – stvaranje i jačanje političkog kapitala na kritici američke politike i određenom zbližavanju sa oponentima Vašingtona, posebno u okvirima samoproglašenih posredničkih i mirotvoračkih misija. [2]

U Ankari nisu zaboravili na finansijsko-ekonomska pitanja. Govoreći u januaru 2011. godine na otvaranju redovne godišnje konferencije ambasadora u turskom Ministarstvu inostranih poslova, šef spoljnopolitičkog resora Ahmet Davutoglu je predvideo da će 2023. godine (na stotu godišnjicu stvaranja Republike) Turska postati jedna od najmoćnijih svetskih ekonomskih država, igrajući “produktivnu regionalnu i globalnu ulogu”. [3]

U vezi s tim otvoreno se oglasio Umut Arik, čuveni turski diplomata, predsednik Turske agencije za međunarodnu saradnju u Ankari, rekavši da Turskoj pripada “fundamentalno i centralno mesto u Evroaziji u celini, u Evropi i na Balkanu, u Crnomorskoj regiji i na Kavkazu, u istočnom Sredozemlju i na Bliskom Istoku, posebno u Centralnoj Aziji”. [4]

Tako da Sem Perlo-Friman, rukovodilac programa o vojnim rashodima Instituta SIPRI, uopšte ne preteruje kada ukazuje na opasnost od “regionalne trke u naoružanju”. [5] Nije čudo da je i Rusija u poslednje vreme pojačanu pažnju posvetila vojnim pitanjima. To nije ostalo bez pažnje stručnjaka SIPRI, što su oni prihvatili sa razumevanjem. U aktuelnom izveštaju govori se o rastu vojnih rashoda u Rusiji u 2013. godini za 4,8 odsto u poređenju sa prethodnom. Međutim, autori dokumenta posebno ističu da nije reč samo o prostom narastanju vojne moći, nego o realizaciji programa modernizacije naoružanja, bez čega se ni jedna zemlja ne može suprotstaviti savremenim spoljnim, pa tako i regionalnim pretnjama. Da li se stara-nova vlast u Srbiji sprema za suprotstavljanje takvim pretnjama?

__________

Napomene:

[1] http://www.sipri.org/media/pressreleases/2014/Milex_April_2014

[2] Tanaskoviħ D., Neoosmanizam, Beograd, 2011. S.101.

[3] Visionary Diplomacy: Global and Regional Order from Turkey’s Perspective, Ankara, 2011.

[4] Arik U. Turkeyand, the International Security System in the 21st Century // Eurasian Studies. 1995/96. № 4. P.11.

[5] RIA NOVOSTI 14/04/14 02:01 14.04.2014 02:02

Fond strateške kulture 

Svet
Pratite nas na YouTube-u