Uloga SAD i njenih obaveštajnih službi u ukrajinskoj krizi od juče se drugačije tumači u obaveštajnim centrima Evrope
Dan pošto je Bela kuća zvanično potvrdila da je direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Brenan prošlog vikenda boravio u Kijevu, novinarima se nude indicije i poludokazi, po kojima CIA vuče konce u „maloj Rusiji” – što je ime za Ukrajinu u obaveštajnom žargonu SAD. Ovo ime je preuzeto iz vremena između 1859. i 1862. godine, kada je kasniji pruski kancelar i ujedinitelj Nemačkog carstva Oto fon Bizmark boravio u Sankt Peterburgu, kao ambasador Berlina.
„Ne samo da Vašington do danas tituliše Ukrajinu po pruskom receptu, već se ravna prema zaključku iz jedne Bizmarkove depeše, po kojoj moć Rusije može biti kanalisana samo ako se odvoji od ’male Rusije’”, tvrde izvori iz okruženja nemačke obaveštajne službe BND.
Sve ukazuje na zaključak da su SAD preuzele taktiku koju je Berlin sledio pre stotinu i više godina, uprkos činjenici da je tek zalaganjem Rusije, a uz protivljenje Francuske, Velike Britanije i Austrije, omogućeno ujedinjenje Nemačke pod carskom zastavom Berlina, to jest pripajanje nemačkih regija koje su do tada bile u sklopu takozvane carinske unije Beča.
Profesionalni obaveštajci, od evropskih službi do izraelskog Mosada, kažu da je poseta šefa CIA Kijevu bila planirana kao signal Moskvi da SAD preuzimaju takozvanu agendu od Brisela.
„Oni sada vode reč o budućoj poziciji Ukrajine između Istoka i Zapada”, rekao je u telefonskom razgovoru jedan od „Politikinih” sagovornika koji nije želeo da bude imenovan.
Kao dokaz rečenog ukazao je na „prozirnu kamuflažu” Brenana, koji je doputovao u Kijev pod lažnim imenom, ali pri tom nije ni pokušao da prikrije svoje prisustvo u ukrajinskoj prestonici.
Drugi izvori dodaju da je poseta Brenana bila demonstracija američkog prisustva u (budućim) odlukama prelazne ukrajinske vlade.
„Objašnjenje Bele kuće za javnost, po kojoj je poseta Brenana Kijevu bila rutinska, skriva poruku koju je Moskva izvesno razumela. Ako šef CIA ’rutinski’ posećuje Ukrajinu, to znači da u toj zemlji ima svoju filijalu i da između tamošnjih službi i američke centrale postoje partnerski odnosi”, kaže izvor „Politike”.
U bečkim obaveštajnim krugovima ukazuje se na telefonski razgovor između predstavnika vlasti u Kijevu i američkih izaslanika koji je registrovan u vojnoj prislušnoj opservatoriji „Kenigsvarte” na samoj austrijskoj granici prema Slovačkoj. Izgradnja ove prislušne stanice finansirana je od strane SAD, odakle potiče i tehnički najsavršenija oprema koja omogućava nadzor etra od zapadnog Balkana do Moskve. Austrijanci su, kao što je poznato, tehničko osoblje, a samo deo dobijenih informacija je pristupan Beču. Lavovski deo se prosleđuje „na neviđeno” američkim partnerima, u sklopu ugovora o dugogodišnjoj vojno i obaveštajno-tehničkoj saradnji.
U pomenutom, prisluškivanom razgovoru, ukrajinskoj strani je navodno predočeno da je nalog za putovanje Brenana u Kijev sadržao rečenicu „srećan put, Džon”. Prema objašnjenju obaveštajnih znalaca, tako se u SAD „potpisuju” nalozi za putovanja obaveštajnih zvaničnika u inostranstvo.
Autor Miloš Kazimirović
Izvor Politika, 16. 04. 2014.
