DR MILA ALEČKOVIĆ NIKOLIĆ
Kao što se nekad Hitler plašio Napoleonovog poraza, tako i Vašington danas iza sebe ima seni Hitlerovog
Svet se ponovo deli na dva dela, odnosno na svetlo i na tamu. Jasna borba Dobra i Zla, kao u nezamenjivim dečjim bajkama, ponovo nas podseća da je etički relativizam, iako dopadljiv, suštinski neodrživa doktrina. I anglosaksonski (Dž. Bentam) utilitarizam je neprihvatljiv. Ljudi se polako vraćaju deontologiji (u svim njenim oblicima i teorijama) kao jedinom mogućem moralnom pravcu. Relativizam je, kao i uvek u istoriji, iz logičkih razloga, doživeo krah.
Kada je na internet sajtove postavljen video-snimak sa momcima iz oslobođenog Sevastopolja na Krimu (autorka ovih redova je tamo provela veliki deo detinjstva), koji na pristaništu glasno pevaju, odnosno grme “Sa Kosova zora sviće… sve delije od Serbije”…, ovaj snimak je samo u prvom danu i noći imao više od 30.000 poseta. Simbolika oslobođenog Krima pokrenula je duhove u čitavom svetu. Jer, kad malo bolje pogledamo samo jedno rusko “r” povezano sa srpskom rečju “KiM”, slaže se u “Krim”.
Ko god u svetu danas želi oslobođenje od večnih izrabljivanja i ratova kao ekonomskih varijabli, shvatio je da mora da reaguje na ovu od prirode poslatu jednostavnu simboliku. Srbi danas počinju da odlaze u pomoć Ukrajini, kao što će sutra Rusi doći u pomoć Kosovu, čulo se, između ostalog, na ruskoj televiziji.
A događa se, po ko zna koji put u istoriji, drevno ponavljanje i kruženje. Možda zato što, kako kaže Fridrih Niče, ljudi od istorije ništa nisu mogli da nauče, a možda zato što zakoni kosmosa nalažu okretanje u krugu sadašnjosti da bi nam pokazali da vremena nigde nema, odnosno da je vreme velika filmska traka čije sve sekvence simultano postoje pred nama u sadašnjosti. Za nas male ljude na zemlji ovo je prosto psihološki i psihijatrijski fenomen “već viđenog”, odnosno događaj poznat kao déjà vu.
SPAVATI SA NEMAČKOM
Gledali smo sve to već nekada jer su to naši roditelji, majke i očevi, videli i doživeli, jer se svet dugo oslobađao od rasističkih i nacističkih ideja u koje je ušao gotovo neprimetno. Većinska Evropa (sa izuzetkom De Golovog pokreta otpora) stala je bez razmišljanja uz pomahnitalog Hitlera. Francuska je, kako kaže Žan Pol Sartr (sa skrivenim simpatijama prema psihoanalizi), sa zadovoljstvom “spavala sa Nemačkom”, podredivši joj se kao slaba žena moćnom mužjaku. Ali ne samo lepa Francuska nego i mnogo ružnije zemlje Evrope i sveta spavale su, kao roblje, sa malim histeričnim naci-Austro-Nemcem, dok se, kao u bajci, nisu javili vitezovi koji su krenuli u oslobađanje naroda i sveta. Od De Gola do maršala Georgija Žukova.
Zato danas na francuskim internet sajtovima može da se vidi simbolični poziv na borbu: “Radio London (sa koga je De Gol pozivao u oslobođenje zemlje) od sada se nalazi u Moskvi”. Milioni ljudi ponovo se u ovom trenutku okreću Moskvi. Priča o NATO odbrani od komunizma utopila se u sopstvenim balama kao ružna iluzija. Jer NATO nije ni svet ni ljude oslobodio ni od čega, nego ih je, kao serijski ubica, bombardovao, silovao, razorio i zatrovao. I sve to poslušni građani zapada, trpeli su nemo i pasivno ne shvatajući ništa, sve do ovog trenutka.
Ali ovaj trenutak ih je podsetio na nešto davno i proživljeno. To je onaj trenutak u psihoterapiji kada osoba počinje da se budi i da se buni. Deca i potomci antifašista u svim zemljama sveta odjednom su se arhetipski trgli, budući da su događaji postali isuviše slični sa onima koje su proživljavali njihovi roditelji i preci. Sećanja predaka su “proradila”, a velike konstante u istoriji ponovo su se potvrdile. Naravno, 9. maj je simbol slavne pobede. Ali fašizam je mutirao u nove oblike i nikada do kraja nije pobeđen.
Danas Ruska i Putinova televizija Rusija danas, na besprekornom engleskom jeziku “saveznika”, polako i sigurno osvaja svet. Prosečan poluobrazovani Amerikanac nema psihološko vreme reakcije dovoljno brzo da bi u odlučujućim milisekundama prepoznao razliku ove televizije i toksičnog Si-En-Ena. Jedino što on možda može da uoči to je da na ekranu nema uobražene i ego-naduvane novinarke Kristijan Amampur, izveštačice koja je sebe smatrala važnijom nego što jeste i koja je bila najveći američki medijski lešinar: tamo gde bi se ona pojavila živih na bojištima više nije bilo.
GOVOR NEME VEĆINE
Sada su se stvari okrenule naglavačke. Lepe i simpatične, a iznad svega inteligentne novinarke televizije Rusija danas, Ruskinje iz prve ili druge generacije koje su rođene ili žive na Zapadu, zatim svi slobodni ljudi koji danas, kao pre Revolucije, gledaju ka Moskvi, svojim emisijama okreću zapadno javno mnjenje za 360 stepeni. Zaposleni prema visokim sposobnostima, ali i nekoj vrsti idealizma (treba samo videti kako jedna Crnkinja sa mnogo ljubavi pravi reportažu o snežnom Sibiru), svi oni koji veruju u buduće oslobođenje planete od zla, odneli su psihološku pobedu. Bolje reći, ruski predsednik Putin sa svojom ekipom i ovog puta se pokazao kao odličan psiholog. A kako su to još stari Kinezi u svojih “36 strategija” znali, u borbi uvek pobeđuje onaj ko je bolji dijagnostičar.
Svi dosad ignorisani antiglobalistički svetski intelektualci i naučnici, svi oni koji su godinama bili osuđeni na kućne pritvore i na sudbinu neme većine, svi oni danas počinju da govore preko ovog medija koji ih nepogrešivo detektuje i pronalazi: Dajana Džonston, američka izbeglica u Parizu, Mišel Čosudovski iz Kanade, Nebojša Malić iz Amerike, Srđa Trifković iz Londona, Natalija Naročnickaja iz Instituta u Parizu, Jelena Guskova (iz Moskve, Beograda i Kosovske Mitrovice), Peter Handke iz Pariza, Džon Lauflend iz Pariza, Tijeri Mejsan (pisac Velike prevare o rušenju kula 11. septembra) sa Bliskog Istoka, a Iv Bataj, borac za oslobođenje Evrope, progovara kao svedok sa područja najkrvavijeg Balkana. Govore i protivnici haškog Suda iz čitavog sveta i mnogi drugi umni ljudi, kojima režimski mediji u njihovim zemljama nikada ne bi dali reč. Bolje reći, govore i svi oni kojima je javna reč u porobljenim medijima u Srbiji zabranjena. Ali ko još gleda soroševske i proameričke medije u Srbiji pored ove izvanredne ruske i svetske televizije?
Najzad je neko potukao nekada nezamenljivu Slobodnu Evropu (NATO Evropu), koju je u Pragu davne 1968. godine osnovala CIA i koja je donedavno svojim vestima i snažnom vašingtonskom propagandom i opravdavanjem svih američkih ratova palila i žarila čitavim Balkanom. Ova hegemonija se najzad završila i proamerička paradigma, u kojoj su Jugoslavija i Srbija dugo živele, na kraju se potrošila.
Ali ne samo da Rusija danas ima mnogo bolji informativni program nego ona pokriva sve domene života najkvalitetnijim kulturnim i naučnim programima koji na izvanredan i dokumentovani način ruše mitologiju o kulturno naprednijem i lucidnijem Zapadu. Tako je samo jedna anketa sprovedena na ulicama Njujorka pokazala svu poražavajuću asimetriju imperijalne hegemonije: od tridesetak anketiranih Amerikanaca skoro niko nije znao ko je bio Fjodor Mihajlovič Dostojevski (dok u Srbiji, nažalost, gotovo svaki adolescent zna ime nekog trećerazrednog američkog rok-muzičara).
BARBAROSA NA SVOM KRAJU
Još su Mark Tven, prijatelj našeg Nikole Tesle, a onda i pisci Artur Miler i Volt Vitmen, govorili za Severnu Ameriku, zemlju asistirane ratne ekonomije, da je ona već posle Džefersonog pisma Vašingtonu 1792. godine i početka sukoba veterana revolucije i Torijevih finansijera, izgubila svaku nadu i postala “neuspeh kakav svet nije video” (V. Vitmen). Nostalgičari pobeđenog “Rajha” (koji danas simbolizuje američki Kongres sa svojom kolonijalnom pešadijom u Evropi i na Kosovu) najzad počinju da gube medijski rat. Zato su se ponovo uskomešali svi naci-lobisti, kao i balisti na Kosovu i Metohiji.
Radio Moskva, odnosno De Golov Radio London, danas ponovo slušaju milioni ljudi, ali ovog puta sa jasnom slikom i jasnim dokazima. Umesto naših majki i očeva, koji su svako veče krišom priljubljivali uho na zastareli radio aparat, stavljajući prst na usta, 2014. godine iz domova u celom svetu slobodno grmi Rusija danas.
Vašington u ovom veku po prvi put u istoriji kapitulira u medijskom ratu. Ali rat, pravi, vojni rat u Ukrajini je počeo. Ne građanski, kako se to kaže, nego rat između NATOimperije i Rusije, koji NATO vodi daljinski, ”prokuracijom”, preko svojih slugu na terenu. Nije slučajno to što ruska televizija pušta u ovom trenutku filmove o oslobođenju Krima u Drugom svetskom ratu. Današnji rat, nažalost, može da preraste u nešto mnogo veće i da ponovi sve užase istorije. U tom slučaju Rusija će odneti pobedu, kao i uvek u istoriji, ali uz mnogo nevinih žrtava na svim stranama. Rusija je danas svesna da je rat u Srbiji 90-tih godina bio samo predvorje rata na njenim obodima, kao što je to u istoriji redovno bivalo.
Zato Ruska Federacija i njeni novi saveznici znaju da su ove borbe za Ukrajinu ustvari samo početak junskog plana Barbarosa, a da se sukob koji je počeo na Kosovu nastavlja na Krimu. Na varvarskom nišanu nalazi se Kijevska Lavra, isto kao i Pećka Patrijaršija. Jednostavno, rat je u Srbiji počeo na Kosovu, a onaj namenjen Rusiji počeo je na Krimu (kao što je i ratni dekor isti: vreće s peskom, balvani i auto-gume kojima narod danas u Donjecku i drugim gradovima pravi granične bedeme). Bitka za Krim i bitka za KiM jeste jedna ista bitka kao prvi korak napada na Rusiju preko njenog geografskog predvorja – Srbije.
Kao i nekada Hitler, i Vašington (politički centar, a ne tvorac američke istorije) je u ovom veku napravio istu grešku prethodnim napadom na Srbiju. Kao što se nekada Hitler plašio seni Napoleonovog poraza, tako i Vašington danas iza sebe ima seni Hitlerovog poraza u Kijevu i poraza pred Moskvom.
Na sve ovo ruska televizija za politički Zapad i za ceo svet uporno i strpljivo upozorava, povezujući u svojim vestima KiM i Krim. Što god da se sutra dogodi i kako god da se događaji dalje budu odvijali, treba znati da će novi potencijalni sukob, ako se on rasplamti u većim razmerama, odnosno ako psihoterapija koju ruski mediji preko televizije Rusija danas sprovode na psihotičnim umovima ne uspe, da će i ovaj rat imati, na kraju, svoju sudbinsku završnicu.
I taj novi nacistički pohod Barbarosa imaće, na koncu konca, i svoju Vjazmu, ali i svoj Volgograd. Psihološka i duhovna snaga odbrane Rusije i svih njenih saveznika (čiji je napoj danas, više nego ikada, Kijevska Lavra) biće ovog puta veća nego 40-tih godina prošlog veka. Utilitarni ratni bombarderski kapitalizam pre svog samouništenja pucnjem u glavu iz nacističkog skrivenog bunkera neće ovu duhovnu snagu srpskog i ruskog probuđenog naroda moći ni da shvati.
