Nije problem u Ustavnom sudu, nego u tome što je vlast u Vojvodini, predvođena Demokratskom strankom pokušala da definiše autonomiju šire nego što Ustav dopušta
Odluka Ustavnog suda o Statutu Vojvodine je nesprovodiva, smatra članica stručne radne grupe Odbora za ustavno pravni položaj Skupštine Vojvodine Mirjana Tomić Jovanović.
Ona je na tribini Vojvođanskog kluba rekla da se “postupak usaglašavanja Statuta ne vrši u odnosu na odredbe Ustava, nego saglasno zauzetom stanovištu i mišljenju Ustavnog suda, kojim je praktično izvršena revizija ustavnih odredaba.” Time je, ocenila je Tomićeva, Ustavni sud “zloupotrebio svoj položaj”.
Ona je u stručnoj radnoj grupi predstavila poslaničku grupu Lige socijaldemokrata Vojvodine i, u odnosu na ostalih šest članova stručnjaka prava, imala je izdvojeno mišljenje. U obrazloženju svog stava Tomićeva je između ostalog rekla da je Ustavni sud odluku doneo na osnovu svojih “rigidnih i dogmatskih” stavova, prema kojima je Srbija visoko centralizovana i unitarna država u kojoj su autonomne Pokrajine samo oblik administrativnih teritorijalnih jedinica.
– Član 179. Ustava je u izvesnom smislu najčistiji i predstavlja jedini izvor za tumačenje položaja autonomnih pokrajina. Prema tome to što je Statut podzakonski akt posebne vrste čiju sadržinu određuje Ustav, ne može biti razlog da se u tekstu Statuta ne regulišu pitanja iz Ustava i zakona – rekla je ona.
Tomićeva je kazala i da je u radnoj grupi ostala usamljena sa mišljenjem da autonomija Vojvodine nije osnovana Ustavom iz 2006. godine, kako je to navedeno u tekstu Statuta, koji je radna grupa nakon usaglašavanja sa Ustavom predala Odboru za ustavno-pravni položaj. Potsetimo, Ustavni sud je svojom odlukom od 5. decembra prošle godine ocenio dve trećine Statuta neustavnim. Pokrajinska skupština je dobila rok da do 6. juna pravni akt uskladi sa Ustavom. Radna grupa, sastavljena od stručnjaka prava, predloženih od strane poslaničkih grupa pokrajinske skupštine, napisla je novi tekst osporenog dokumenta, koji će nakon konsultacija biti upućen na usvajanje poslanicima vojvođanskog parlamenta.
– Članovi radne grupe su postigli saglasnost u formulaciji člana 1 stav 1. Statuta kojim je APV definisana kao teritorijalna jedinica Republike Srbije osnovana Ustavom. Smatram da takva formulacija je pre svega netačna. Jer, APV nije osnovana Ustavom iz 2006. godine – navela je ona.
Kako je objasnila postoje dve primarne odluke koje su važne za formiranje autonomije, to je odluka Skupštine izaslanika naroda Vojvodine 21. jula 1945. i odluka Trećeg zasedanja AVNOJA 10. avgusta 1945. kojom je potvrđena odluka naroda.
– To su dve odluke o istorijskoj prvanoj činjenici bitne za nastanak i formiranje autonomije Vojvodine – zaključila je Tomićeva.
S druge strane Milenko Jovanov, predstavnik Demokratske stranke Srbije, koja je pre pet godina podnela zahtev za ocenu ustavnosti Statuta, Tomićevu izjavu da je Ustavni sud svoju odluku doneo nelegitimnim tumačenjem najvišeg pravnog akta države, komentarisao kao “najveću glupost koju u životu još nije čuo.”. Jer, objasnio je Jovanov, koji je predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a i poslanik u vojvođanskom parlamentu, nije problem u Ustavnom sudu, nego u tome što je vlast u Vojvodini, predvođena Demokratskom strankom pokušala da definiše autonomiju šire nego što Ustav dopušta. Kako je naveo “to je bio prilično bedan pokušaj pravljenja nečega što je nemoguće”.
– Naravno i DSS smatra da autonomija mora biti ostvarena u punom obimu, ali u skladu sa Ustavom. Totalno je smešno sad obrazloženje da je Ustavni sud doneo nelegitimnu odluku. I ne znam šta bi drugo mogao na to da kažem nego da veću glupost u životu nisam čuo – primetio je Jovanov.
On je rekao i da je “potpuno budalaština da je Ustavni sud izvršio reviziju Ustava” jer, sud je samo vratio Statut u okvire koje je Ustav postavio.
– Ustavni sud nije izvršio reviziju, ali Demokratska stranka jeste i te kako izvršila reviziju Zakona o prenosu nadležnosti i Statuta Vojvodine. I to je Ustavni sud vratio u okvire Ustava. Oni ne mogu da se pomire sa tom činjenicom pa i dalje produbljuju problem. U pristojnom svetu i normalnim državama odluka Ustavnog suda ili Vrhovnog suda se ne dovodi u pitanje na način koji se to radi u Srbiji. To je vrhunski bezobrazluk i formalno pravno i teorijsko pravno – dodao je on.
Autor Eržebet Marjanov
Izvor Dnevnik, 17. 04. 2014.
