LEONID REŠETNjIKOV: ZAPAD NIJE NI EKONOMSKI NI VOJNO SPREMAN ZA DALjE ZAOŠTRAVANjE SA MOSKVOM

Rusija je još pre hiljadu godina predodređena da bude alternativa zapadu Politička kriza u...

Rusija je još pre hiljadu godina predodređena da bude alternativa zapadu

Politička kriza u Ukrajini se krajem 2013. godine pretvorila u pravi diplomatski rat između SAD i EU, s jedne strane, i Rusije, sa druge strane. Politički blok SAD-Evropska unija, koristeći svoje finansijske organizacije i vojnu infrastrukturu NATO, pokušava da primeni diplomatsku strategiju obuzdavanja i prinude i time politički i ekonomski izoluje Rusiju.

Kako trenutno izgleda američka diplomatska strategija i do čega može dovesti ukoliko SAD i njeni saveznici ne prestanu sa pritiscima na Rusiju, u intervjuu RIA Novosti govori direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja general-potpukovnik Leonid Rešetnjikov.

Leonide Petroviču, američki politikolog Aleksandar Džordž kvalifikuje trenutne aktivnosti američkih i evropskih diplomata kao „diplomatsko prinuđivanje“. Zašto ta strategija prema Rusiji nije efikasna?

— Rusija ima svoju istorijsku misiju, ona je još pre hiljadu godina bila pozvana da bude alternativa Zapadu. U takvoj situacij, svi pokušaji da se narod i njegov predsednik nateraju da izmene ovu misiju, unapred su osuđeni na neuspeh, jer SAD i Zapad ne razumeju istorijsku misiju naše zemlje.

Osim toga, ni SAD ni EU nisu u stanju da Rusiju diplomatski prinude jer ne poseduju realne vojne instrumente za realizaciju takve diplomatije.

Postoji nekoliko razloga zašto ta strategija ne funkcioniše protiv Rusije. Prvo, SAD nemaju ozbiljnu motivaciju, jer kriza oko Ukrajine ne preti životnim interesima Vašingtona i njegovih najbližih saveznika. Drugo, SAD nemaju realne vojne instrumente: oni ne mogu stupiti u direktnu nuklearnu borbu. Treće, SAD nemaju jasne ciljeve i razumne uslove u rešavanju konflikta.

Da li će uzvratna ruska diplomatska strategija biti efikasna u odnosu na SAD?

— Ruska strategija bazira se ne samo na kontra sankcijama i kontra pretnjama, mi predlažemo i kompromisne varijante. Rusija posebno predlaže realni izlaz – započeti proces federalizacije Ukrajine. A SAD ne nude nikakve kompromisne varijante. Glavni prednost Rusije je sposobnost da se kriza reši. Ruska strana je više puta do sada formulisala uslove dovoljne da reše krizu: to je ustavna reforma koja uzima u obzir prava svih regiona, davanje ruskom jeziku status državnog jezika i ustavna definicija neutralnog vanblokovskog statusa Ukrajine. Odugovlačenje sa realizacijom ovih koraka vodi još većoj destabilizaciji Ukrajine.

Šta treba da preduzme ruska diplomatija da bi SAD odustale od strategije prinuđivanja? Možda treba da  učinimo neke ograničene ustupke ili da naše oponente ubedimo da odustanu od pretnji?

— Američka elita zastupa poznati princip „Uostalom, Kartaginu treba razoriti“. Svako popuštanje Kartagini završavalo se govorom rimskog senatora Katona i ovom njegovom čuvenom frazom. Sada je to pravilo američke politike, ustupci SAD su pogrešna linija koja će dovesti do negativnih posledica. Kompromisi su mogući, ali ne i ustupci. SAD razumeju i poštuju principijelan i čvrst stav koji zastupa naš predsednik.

Da li su SAD i NATO zaista spremni da upotrebe silu i nateraju Rusiju da ispuni njihove uslove?

— Ne, SAD i njihovi saveznici nisu spremni da upotrebe vojnu silu jer politički, vojno i moralno slabe. Evropa nije spremna da raskine ekonomske veze sa Rusijom. To je težak proces. Analiza ponašanja zapadnih lidera, posebno evropskih, kao i resursa kojima raspolažu, pokazuje da Zapad nije spreman da za takvo zaoštravanje.

Ruski političari, posebno gospodin Sergej Glazjev prete da će se odustati od dolara. Da li je to realna pretnja? Da li je Rusija u stanju da brzo odustane od dolara i pređe na „petrorublju“?

— Taj zadatak stoji pred Rusijom, tu inicijativu treba realizovati iako će rad nad tim biti veoma težak i mukotrpan. Ali drugog puta nema. U suprotnom, stalno ćemo se nalaziti pod pretnjom sankcijama. U srednjoročnoj perspektivi, odustajanje od dolara je malo verovatno, jer su na svim međunarodnim robno-sirovinskim berzama obračuni upravo u toj valuti. Na osnovu podataka krajem 2013. Godine, struktura deviznih rezervi Rusije bila je: 45 odsto američki dolari, 40 odsto – evro, 9 odsto – funta sterling, 3 odsto – kanadski dolar i 2 odsto – australijski. Međutim, u perspektivi je moguća delimična zamena američkog dolara kineskim juanom.

SAD povećavaju svoj vojni kontingent u Rumuniji. Da li je realna pretpostavka da će Rumunija biti aktivno uključena u borbu protiv Rusije?

— Rumunija je odavno uvučena u akcije na moldavskom pravcu. Kao član NATO, ona će podržavati zajedničku antirusku politiku tog bloka iako su mogućnosti Rumunije isuviše ograničene da odigra aktivnu ulogu u pritisku na Rusiju. Neznatno povećanje američkog kontingenta samo svedoči da on može biti iskorišćen u nekim specijalnim operacijama u Ukrajini. 

Za 2014. godinu NATO planira da u Ukrajini održi osam vojnih vežbi, pored toga planira i mere za jačanje odbrambene sposobnosti Ukrajine. Da li je i to pritisak na Rusiju?

— S jedne strane, to je pritisak na Rusiju, a sa druge podrška pučistima u Kijevu i pritisak na stanovništvo u Ukrajini. Vrhovna Rada je 1. aprila donela zakon po kome, u Ukrajinu, do kraja godine više od tri hiljade NATO vojnika može doći sa najrazličitijom vojnom tehnikom (uključujući nekoliko desetina aviona i helikoptera, kao i devet brodova i dve podmornice).

Na zasedanju komisije Ukrajina-NATO 1. aprila 2014. godine strane su se dogovorile o saradnji u oblasti reformisanja odbrambenog sektora Ukrajine. U planu je da se manevri održe pod rukovodstvom Ukrajine i NATO i da budu instrument odvraćanja Rusije, ali u trenutnim uslovima slične aktivnosti mogu samo doprineti daljoj destabilizaciji situacije i produbljivanju konfrontacija.

Da li će NATO koristiti naše bivše saveznike iz Varšavskog pakta radi prinuđivanja Rusije da ispuni uslove Zapada?

— Taj plan može biti ozbiljan instrument vojno-političkog pritiska na Rusiju. On može računati i sa prebacivanjem dopunskih oružanih snaga i tehnike u pribaltičke zemlje i Poljsku, povećanje borbene gotovosti snaga za brzo reagovanje NATO u Crnom i Baltičkom moru. Ovakve aktivnosti NATO, kao i manevri na teritoriji Ukrajine ne doprinose regulisanju krize između Rusije i Zapada.

Zemlje Istočne Evrope mogu postati taoci opasne situacije u kojoj Rusija, u slučaju povećanih pretnji, može biti prinuđena da poveća svoje vojne snage na zapadnim i južnim granicama.

Američki i evropski poslovni krugovi mnogo gube od diplomatskog rata. Da li su ti krugovi naši saveznici u borbi protiv političara?

— Mnoge se kompanije iz Zapadne Evrope ne slažu sa antiruskim aktivnostima svojih političara. Ako govorimo o kompanijama iz SAD, treba reći da u toj zemlji funkcioniše surov sistem, i ako je odluka doneta na političkom nivou, mnogi su prinuđeni da je izvršavaju bez pogovora. Ekonomske sankcije koje je objavila Evropa neće funkcionisati, a ako i budu dejstvovale – to neće dugo trajati. SAD mogu aktivirati poluge u bankarskom sistemu. Mi to razumemo i pokušavamo da stvorimo alternativni sistem.

Da li odluka NASA da prekine saradnju u oblasti kosmosa više ugrožava interese Rusije ili SAD?

— Izjava NASA da ima nameru da prekine saradnju sa Roskosmosom praktično ni na koji način nije uticala na tekuću saradnju ovih organizacija. Očigledno je da je data izjava deo politike informativnog pritiska na Rusiju. Najkrupniji program je MKS, a on ostaje na snazi.

Može li ruska vlada odgovoriti adekvatnim koracima i prekinuti saradnju sa SAD u kosmosu posebno povodom MKS? Može li ovakva taktika doneti efekt?

— Mi ne treba da odgovaramo na sankcije, potrebno je proračunati i razmisliti o svakom koraku. Ruska vlada ima sva ovlašćenja da prekine saradnju sa SAD. Ali, takav pristup značio bi najozbiljnije zaoštravanje rusko-američkih odnosa. Ovde je umesno podsetiti da je tokom „hladnog rata“ i rata u Vijetnamu u kome su učestvovale oružane snage SAD i jedinice SSSR, uspešno realizovan zajednički rusko-američki kosmički program Sojuz-Apolo.

Kinesku diplomatsku podršku možemo smatrati uspehom ruske diplomatije. Da li nam je ta podrška pomogla da se borimo protiv američko-evropske strategije prinuđivanja?

— Naravno, pomogla je i pomaže zato što su odnosi sa Kinom – odnosi strateškog partnerstva.

Zapad i SAD razumeju da ćemo – ako preteruju u sankcijama – mi početi konsultacije o potpisivanju sporazuma o savezništvu sa Kinom po svim linijama i da će rukovodstvo Kine sa strateškog preći na savezničko partnerstvo.

Kina je zauzela neutralni stav koji treba interpretirati kao dobronameran. Kinu sa našom zemljom povezuje plodna ekonomska saradnja koja može da izbalansira agresivnost Zapada. Ovi faktori određuju kineski izbor da praktično podrži Rusiju. Kina je jedna od vodećih svetskih država čiji su stav SAD prinuđene da uzmu u obzir. U slučaju da dođe do ozbiljnijih sankcija SAD i EU, Rusija može da iskoristi Kinu kao „rezervni aerodrom“ i time poveća i produbi saradnju sa drugom svetskom privredom.

Koliko daleko su SAD i njeni saveznici spremni da idu u diplomatskom i ekonomskom ratu protiv Rusije?

— S Evropljanima bismo mogli da rešimo konflikt u Ukrajini, ali su šanse da se sa SAD dogovorimo veoma male, obzirom da je strateški američki cilj – slabljenje Rusije.

Sa Evropom bismo mogli da pregovaramo i o federalizaciji Ukrajine, a SAD ne žele da učine taj korak.

Jednostrano uvedene ekonomske i političke sankcije protiv određenog broja ruskih građana nisu produktivne. Međutim, u uslovima eskalacije konflikta mogu biti uvedene sankcije čiji bi cilj bio podrivanje ruskog ekonomskog i privrednog sistema. Istovremeno pri stabilizaciji situacije, Sjedinjene Države, koje su de fakto priznale prisajedinjenje Krima Rusiji, neće ići na dalji prekid odnosa i sankcije. U svakom slučaju, ostaje saradnja sa SAD po ključnim pravcima, kao što su Iran Severna Koreja i Avganistan.

 

Preveo Goran ŠIMPRAGA

Izvor Fakti, 19. 04. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u