ANTUN ROŠA
Poljski premijer tvrdi da će Evropa biti slaba sve dok bude zavisila od ruskih energenata
Poljski premijer Donald Tusk postaje sve izraženiji akter u aktuelnoj ukrajinskoj krizi. Bio je najglasniji u traženju dodatnih NATO trupa na prostoru Istočne Evrope a sada predlaže formiranje tzv. “energetske unije”, koja bi trebalo da prekine evropsku zavisnost od ruskog gasa. Tusk navodi da će Evropa biti slaba sve dok bude zavisila od ruskih energenata.
Svoj plan detaljno je opisao u tekstu koji je u ponedeljak objavljen u listu The Financial Times. U tekstu pod naslovom Ujedinjena Evropa može da okonča ruski energetski stisak Tusk ističe: “Bez obzira kako se situacija oko Ukrajine razvijala, jedna lekcija je jasna – preterana zavisnost od ruske energije čini Evropu slabom, a Rusija ne prodaje svoje resurse jeftino, bar ne svima. Ovo je, naravno, osnovna ekonomija. Dominantni dobavljač ima moć da podiže cene i smanjuje ponudu. Ova tržišna distorzija je može lako ispraviti. Evropa bi trebalo da se suprotstavi ruskom monopolizmu jedinstvenim evropskim telom koje će kupovati gas”.
GASNA FEDERALIZACIJA EVROPE
Tusk ističe da EU kreira bankarsku uniju i da blok od 28 članica zajedno kupuje uran za svoje nuklearne elektrane. Poljski premijer kaže da bi isti pristup Evropa trebalo da zauzme i kad je reč o ruskom gasu.
“Zato predlažem energetsku uniju. To će evropski projekat vratiti njegovim korenima. Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta, rekao je danas da je ovaj izazov sličan problemima od pre 60 godina, kad je stvorena Evropska zajednica uglja i čelika”, piše Tusk.
Plan Donalda Tuska odlično se uklapa u planove za veću integraciju Evropske unije. Formiranje “Sjedinjenih Evropskih Država” već dugo je važna agenda istaknutih funkcionera EU koji u ovom procesu vide evropsku budućnost, a energetska unija mogla bi da postane važan korak prema ostvarenju tog cilja. Toga je Tusk itekako svestan i zna kako će njegov predlog dobro odjeknuti u Briselu.
Velika kriza uvek je prostor za napredak pojedinih agendi ili ostvarenje ciljeva. Pogledajmo samo finansijsku krizu koja je započela 2008. Ona se pokazala savršenom za sloj ultrabogatih, koji su svoja bogatstva uvišestručili a i banke su putem političkih marioneta isisale novac naroda u sebe kroz proces “nužnog spašavanja banaka”.
Ukrajinska kriza je takođe velika kriza, pa se shodno tome može očekivati ostvarenje raznih ciljeva i agendi u njenoj senci. Priča o energetskoj uniji ne dolazi bez veze i pitanje je da li je Tusk jedini arhitekta tog plana.
ŠEST TUSKOVIH PRINCIPA
U svom tekstu Tusk ističe kako bi se energetska unija zasnivala na pet osnovnih principa:
1. Formiranje mehanizma za zajedničko pregovaranje o energetskim ugovorima sa Rusijom. Evropska unija bi učestvovala u svim pregovorima;
2. Solidarnost u slučaju prekida isporuke, kao u “hladnoj zimi 2009”, kad je Rusija prekinula isporuku nizu članica EU zbog spora sa Ukrajinom. Evropa mora da bude sigurna da ima dovoljno gasa, da su zalihe znatne i da je njena gasna mreža neprekinuta;
3. EU mora da izgradi adekvatnu energetsku infrastrukturu. Danas najmanje deset država EU zavisi od samo jednog dobavljača – Gazproma – za više od pola vlastite potrošnje. Neke zemlje su u potpunosti zavisne od ruskog državnog giganta;
4. Evropa mora maksimalno da iskoristi svoja dostupna fosilna goriva, uključujući ugalj i gas iz škriljaca;
5. EU bi trebalo da pruži ruku partnerima izvan Evrope. Jedan od potencijalnih dobavljača su SAD, gde je poslednjih godina ubrzana proizvodnja gasa iz škriljaca. Drugi kandidat je Australija, koja sve više izvozi telni prirodni gas.
Takav nastup Donalda Tuska mogao se očekivati. Koristeći se krizom u Ukrajini, on širom otvara vrata američkom gasu iz škriljaca. Kompaktna i ujedinjena Evropa, u kojoj zemlje članice više ne mogu da kroje sopstvenu energetsku politiku i koja se okreće prema američkom gasu (neki ističu kako će SAD same sebe uništiti gasom iz škriljaca i taj proces nazivaju katastrofom) je nešto što Vašington može samo da poželi. To je u suštini jedna od agendi koju Tusk nastoji da proda u vreme napete situacije oko Ukrajine.
Za takvu agendu već ima sluha u Evropi, ali sve zemlje starog kontinenta nisu ujedinjene na tom pitanju. Ipak, za očekivati je da će ta ideja u ovoj kriznoj situaciji biti sve agresivnije promovisana.
