Umesto ispraznih „reformi” i „strategija”, Japanci su svojevremeno donosili konkretne programe, vremenski oročene, uz striktno praćenje kako se realizuju
Dobili smo upozorenje da nam slede „teške i bolne reforme ili sudbina Grčke”, ali i da tvorci novog programa vlade veruju u „bolju budućnost”. Da li ćemo dobiti „program spasa”, zavisiće u prvom redu od toga da li su država i privreda postigle konsenzus šta uraditi i kako. Ne znam nijednu državu u svetu koja je izašla iz krize, a da svoj uspešan razvoj bazira prevashodno na stranim investicijama, kao što to radi Srbija.
Da bi jedna državna zajednica mogla uopšte da funkcioniše, svi relevantni subjekti njenog društva moraju postići opšti konsenzus u definisanju na duži rok strateški najvažnijih državnih i nacionalnih ciljeva. Kako do njih doći na opšte zadovoljstvo, ponajviše zavisi od državnika vizionara koji dobiju plebiscitarni mandat naroda. Taj mandat su dobili Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić. Hoće li znati i moći da zemlju izvedu na put oporavka?
Posle strahovitih ratnih razaranja, Japan je to uradio postavljanjem jednog „svetog” cilja: uvesti zemlju u red najrazvijenijih ekonomija sveta. Umesto ispraznih „reformi” i „strategija”, kao eufemizama za pokriće neuspeha, donosili su konkretne programe, vremenski oročene, uz striktno praćenje kako se realizuju, s velikom regulativom države u svim sektorima društva. Ojačali su javni sektor u oblastima od strateške važnosti kako bi bio sposoban da ulazi u partnerstvo sa privatnim sektorom, uz očuvanje većinskog udela države.
U izradi održivog programa izlaska iz krize, neophodno je da poslovni svet, uz profitabilno poslovanje, uspostavi i neguje društveno odgovornu misiju prema široj zajednici, uklapajući se u lokalnu sredinu pomaganjem njenog ukupnog razvoja, jer tu žive njihovi uposlenici koji doprinose stvaranju profita. S druge strane, ako država stvori poslovni ambijent da firma posluje uspešno i ostvaruje profit, mora je zakonima obavezati da deo tog profita reinvestira tamo gde ga je i ostvarila. Drugačije ponašanje predstavlja nelojalan odnos prema društvu u kojem posluje, nezdravu atmosferu između države i firme i eksploatatorsko ponašanje, posebno kad je u pitanju strani kapital.
U uslovima izgrađenog „pametnog” partnerstva, veoma je važno da poslovni svet, kroz svoje asocijacije, snabdeva vladu dobrim savetima i konkretnim predlozima kako da se reše određeni privredni, ali i nacionalni problemi. Vlada mora da pokaže spremnost, volju i sposobnost da takav savet maksimalno iskoristi i ugradi u legislativu na obostranu korist.
Redak je slučaj da, na primer, japanska vlada ne prihvati predlog Keidanrena (federacije japanskih firmi) kada su u pitanju predlozi za unapređenje i razvoj ekonomije. S druge strane, poslovni svet s nacionalnom svešću prihvatao je, u okvirima postignutog konsenzusa, značajnu regulativu države u privredi radi ostvarenja dogovorenih državnih i nacionalnih ciljeva. Zbog toga je redak bio slučaj da neka japanska firma ne prihvati i sprovede, pored zakonskih odredbi i takozvane sugestije, bez zakonske snage koje propisuje Ministarstvo spoljne trgovine i industrije.
Onaj treći učesnik u „pametnom” partnerstvu, predstavnici zaposlenih, u skladno regulisanom odnosu prva dva partnera, socijalno odgovornoj državi i poslodavcu koji brine za radnika i njegovu porodicu, lako nalazi svoj interes ne kvareći tu harmoniju. Ako toga ima, zakon o radu je čista formalnost.
Ako su ovo neki idealni uslovi u kojima treba da funkcioniše država, poslodavac i zaposleni na opšte zadovoljstvo i dobrobit svih – gde je današnja Srbija i može li ostvariti sveopšti konsenzus da bi krenula na put oporavka? Ukoliko program i mere za njegovu realizaciju budu na realnim osnovama, a biće ukoliko se bude bazirao na „kolektivnoj pameti” i dogovoru sva tri partnera, bez zanemarivanja sopstvenih materijalnih i ljudskih resursa, i njegova realizacija će biti moguća. Verujmo u sebe i svoje potencijale, bez prevelikog očekivanja da će nas neko sa strane, milosrdnim kreditima, investicijama i darovima spasavati!
Autor je ambasador u penziji
Izvor Politika, 21. 04. 2014.
