STRAH AMERIKE OD SAVEZA RUSIJE I KINE

BRANKA AL HAMDI Onima koji su tek postali svesni rusko-kineskog saveza izmiče činjenica da...

BRANKA AL HAMDI

Onima koji su tek postali svesni rusko-kineskog saveza izmiče činjenica da se Rusija sistematski sprema za novi poredak

U poslednje vreme čuju se glasovi stručnjaka za koje se pretpostavlja da su dobro informisani a u kojima se oseća mešavina čuđenja, zabrinutosti i zbunjenosti. Ali tekst Dejida A. Endelmana Rusija i Kina novi najbolji drugari? (Russia and China new best chums?) otvara sasvim novu perspektivu. Dejvid Endelman je čovek kome geopolitika nije strana prema mnogim kriterijumima. Član je USA Today odbora, glavni urednik World Policy Journal i autor knjige o posledicama Versajskog mira (A Shattered Peace: Versailles 1919 and the Price We Pay Today).

U pomenutom tekstu Endelman ukazuje na opasnost od jačanja veza između Rusije i Kine. On govori o opasnostima za budućnost SAD, koja može svojim nebalansiranim potezima u Ukrajini gurnuti Rusiju u savezništvo sa Kinom. Takva teza je, najblaže rečeno, zapanjujuća.

Informacije o saradnji Rusije i Kine već su godinama pristupačne. Saradnja između dve zemlje je u poslednjih petnaest godina prošla kroz mnoge faze i analitičari mogu bez poteškoća doći do zaključka da je nivo poverenja i strateške saradnje između Rusije i Kine dostigao vrlo visok stepen. Naravno, nije u naravi istočnog mentaliteta da sve oglašava na velika zvona, dok suzdržanost, pa i doza netransparentnosti, ne dozvoljavaju pun uvid u status tih odnosa.

Ipak, neki obrisi saradnje su potpuno jasni. Na primer, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) ne krije svoj cilj: uspostavljanje novog pravednijeg svetskog poretka. A ključ tog svetskog poretka je u izgradnji međusobnog poverenja među državama koje vide bezbednost kao nedeljivu. Nema bezbednosti sve dok postoje ekskluzivne grupe zemalja koje za sebe zahtevaju potpunu bezbednost, dok drugi nemaju pravo ni na elementarnu samoodbranu od agresije, terorizma, secesionizma, i u kojima se podriva socijalni mir a vlast biraju strani predstavnici. ŠOS već godinama unapređuje svoje odnose u ekonomskoj, kulturnoj i bezbednosnoj sferi. I već godinama veliki broj zemalja ima status posmatrača kako bi se postepeno razvilo kritično strateško uzajamno poverenje.

kinaukrajina

KRIVICA VLADIMIRA PUTINA

Čemu onda tolika doza uznemirenosti da će „sankcije SAD i Zapadne Evrope protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovih krugova, bez obzira koliko opravdane, dovesti u opasnost i potkopati više od pola veka rada svih američkih predsednika na trajnoj podeli i građenju nepoverenja između Kine i Rusije“? Takve izjave, bazirane na obligatornim formulama izražavanja, danas neophodne u zapadnim javnim komunikacijama, same po sebi otkrivaju stanje geopolitike SAD. U toj rečenici prisutne su tri formule. Prva je definicija saveznika – SAD i Zapadne Evrope. Istočna Evropa, iako već odavno u EU i NATO, još se ne pominje u takvim formulama. Istočna Evropa se pominje samo u formuli o „opasnosti od Rusije“. Druga formula je bazirana na trajnosti uspešne američke politike podsticanja nepoverenja između Rusije i Kine. I treća formula je obligatorna personifikacija Rusije da bi se liku Vladimira Putina i „njegovih krugova“ pripisala krivica za sve što SAD proklamuje kao krivicu.

Prema ovim formulama, nema mesta čak ni za pretpostavku da se Rusija i Kina dobro razumeju i da im je strateška orijentacija zajednička. S obzirom na obligatornu formulu, u kojoj su SAD jedini aktivni pokretač istorije, dnevna politika i taktika, kontradikcije tekućih odnosa, pa čak i najsitniji detalji izdvajaju se iz konteksta i postaju dokaz da je američka politika uspešna. Formula vidi taktiku, dok odbija da vidi strategiju. Kako je to moguće? Da li je to proizvod američkog ubeđenja da imaju moć stvaranja realnosti i da se stvarnost oblikuje i savija pod tom moći? Ili je posredi nešto drugo?

Autor nam daje uvid u kompleksnost sveta Imperije, u kome Imperija nikad ne greši. Zato se sa dozom neverice primaju izjave evropskih državnika i funkcionera da će se promeniti „kalkulacija“ između Moskve i Pekinga. To otkriće da bi se mogla ujediniti Evroazijska zemljana masa – gde je jedna zemlja bogata u resursima, dok je druga finansijski i industrijski gigant i najmnogoljudnija zemlja na svetu –po autoru, je opasnost, i ostavilo bi trajne posledice po Zapad u vojnoj i ekonomskoj sferi. Primera radi, francuski Mond je objavio vrlo „zabrinjavajuću“ geografsku kartu koja ukazuje na duboke veze između svake evropske zemlje i Rusije. Mond odbacuje Obaminu frazu da je Rusija samo jedna „regionalna sila“, već je „kum“ drugih regionalnih sila, tako da mnoge evropske zemlje zavise od ruskog gasa, od stoodstotne do „samo“ 40-odstotne zavisnosti u Nemačkoj.

ODBACIVANjE DOLARA

Odjednom, na zaprepašćenje svih, sve se može menjati. U maju Putin odlazi u državnu posetu Kini. Agenda uključuje i 30-godišnji ugovor o isporuci gasa Kini, što bi predstavljalo oko 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, počevši od 2018. Taj ugovor sasvim sigurno neće biti u dolarima. Rusija, zarađujući kineske juane, nije ograničena na kupovinu kineskih proizvoda. Naime, Rusija već ima svoje kompanije registrovane u Kini i može trošiti juane koristeći ugovore između Kine, Japana, Južne Koreje i mnogih drugih zemalja koje imaju ugovor sa Kinom o trgovini u sopstvenim valutama.

Endelman se, sa dozom zbunjenosti, „brine“ da može imati velike posledice ako Rusija namerava da se izvuče iz „zapetljanih odnosa sa nepouzdanim evropskim partnerima“. Rusija je jedan od najvažnijih investitora u Evropi, dok SAD i Evropa investiraju u Rusiji. Direktne investicije stranih kompanija u Rusiji su samo u 2013. godini dostigle rekordnih 94 milijarde dolara. Rusija je jedna od najvažnijih destinacija za evropski izvoz. Nemački konglomerat Simens je usred ugovora od 2,5 milijarde evra za modernizaciju ruskih lokomotiva. Trgovina između Rusije i EU je u 2013. godini iznosila više od 400 milijardi dolara, što je samo malo manje od trgovine između Kine i SAD.

Međutim, iz perspektive SAD, Rusija i Kina su još uvek pod uticajem ere Maoa i Staljina, i tek sada, kada je Rusija „izbačena“ iz G8, njih dve mogu postati vođe novog bloka – ŠOS. Iz perspektive onih koji prate rusko-kineske strateške odnose, takvo rezonovanje je začuđujuće. Kao da se cela Evroazija odjednom probudila kada je Rusija „izbačena“ iz G8.

Takođe, onima koji su tek sada postali svesni implikacija rusko-kineskog strateškog saveza izmiče i činjenica da se Rusija vrlo sistematski sprema za novi poredak. Jasni potezi – prividno kao odgovor na svaku novu pretnju sankcijama – predstavljaju smišljen plan. Pozornica je spremljena za nove korake u tom pravcu. Tako je Rusija, kada su Visa i MasterCard poništile platne kartice izdate u nekim ruskim bankama, objavila osnivanje svog platnog sistema. Takav korak se ne objavljuje ako već nije u fazi primene.

I, dok je Obama pokušao da ubedi Evropu u svoj program dalje izolacije Rusije, tek tada je navodno postalo očigledno da se Evropa boji da će time izolovati sebe, dok će Rusija pronaći nova tržišta i nove izvore investicija. Dejvid Endelman zaključuje da SAD moraju da obrate pažnju na evropsku zabrinutost da će Rusija konačno okrenuti leđa Zapadu i prigliti svoje nove mogućnosti na Istoku. I da bi takvo pomeranje imalo duboke posledice po Evropu i SAD.

rusijakinavojska

ŠTA ZAVISI OD VOLjE AMERIKE?

Da se vratimo na početak teksta i obligatorne formule izražavanja, koje danas moraju poštovati svi autori na Zapadu ako imaju ambicija da imaju glas i uticaj u svetu medija i politike. Šta nam u tom svetlu zaista kaže Dejvid Endelman? Kaže nam kako je formula koju svi analitičari moraju da prihvate da „ograničenost današnje rusko-kineske saradnje, jer je to bila uspešna politika pola veka svih američkih predsednika“, sada zavisi od daljih akcija hegemona. I samo akt Amerike u ovoj krizi to može promeniti. Prema tome, Amerika mora da pronađe pravu ravnotežu između agresivnog postavljanja prema „regionalnoj sili“ Rusiji, koju treba „kazniti“, i potrebe da se ne bi slučajno i nenamerno stvorila alijansa štetna po interese Zapada. Samo politika Amerike može da menja stanje geopolitike rivala poput Rusije i Kine ili bilo kakvih odnosa na kugli zemaljskoj.

Kada se analitičari dobrovoljno podvrgavaju formulama u okviru kojih će vršiti svoje „analize“, postiže se stanje potpune zatvorenosti sistema za bilo kakve činjenice koje se ne uklapaju u formulu. Ali formule se moraju prilagođavati stvarnosti iako hegemon ne može nikada priznati da se stvari mogu promeniti izvan sfere volje. Tako se i ovde nagoveštava moguća promena formule – ili barem probni balon promene. Ovako se može interpretirati Endelmanovo shvatanje promena u okviru postojeće formule – dajući toj formuli istovremeno večnost ali i taktičku redefiniciju. Da bi se sprečile negativne posledice po Evropu, kao i da bi se sprečilo „nenamerno“ guranje Rusije i Kine u zagrljaj veliki hegemon mora da balansira te kontradiktorne interese. To ne zavisi od namera Rusije i Kine, već samo od odluke Amerike. Tako da se mogu balansirati odnosi sa Evropom, a da se istovremeno smanji pritisak na Rusiju da bi ostala privržena Evropi. Međutim, to je probni balon Obamine administracije, balon koga će okoreli neokonzervativci lako probušiti.

Tvrdokorni neokonzervativci, koja dominiraju u dvopartijskom sistemu, neće olako propustiti priliku da nastave medijsku kampanju ponižavanja Putina, čak i ako popuste u nekim suštinskim pitanjima u Ukrajini. Kampanja protiv Putina ima dalekosežne ciljeve. Osnovni je da se Putin pretvori u ličnost sa kojom zapadni funkcioneri neće komunicirati. Angela Merkel se ne pridržava tog nametnutog poretka, i sve jače se čuju glasovi u Nemačkoj koji odbijaju izolaciju Rusije. Moskva, s druge strane, neće moći da prihvati ulogu Nemačke kao neke vrste pedagoga posrnule Rusije. Drugim rečima, Nemačka će morati da ponudi puno više u odnosu sa Rusijom od svoje volje da održi od Amerike odobren formalno prihvatljiv nivo komunikacija sa Rusijom. Zato će se i budući odnosi Kine i Rusije posmatrati kroz spoznaju da svet postoji izvan zvaničnih formula Vašingtona.

DVA PUTA RUSIJE I KINE

Kakvi će signali biti poslati posle Putinove posete Kini u maju? Kina je već otpočela svoju kampanju posetom Evropi, koju je otvoreno pozvala da se ekonomski pridruži Kini. To je poruka Evropi da se prejako ne vezuje za američku ponudu transatlantskog savezništva. Poruka je bila direktna: Kina je predočila Evropi kakvu bi moć imala u Savetu bezbednosti UN. Odnosno, Evropa i Kina imaju tri glasa u Savetu bezbednosti – većinu. Takva poruka – da Evropa odbaci svoju trajnu povezanost sa SAD – je bez presedana. Ali je bazirana na stvarnoj moći: kineske investicije Evropi su neophodne za pokretanje umrtvljenih ekonomija. Rusija, sa svoje strane, šalje suptilnu poruku Nemačkoj da nije nezamenjiva. Naime, Rusija i Japan jačaju energetske odnose kroz planove za učešće Japana u novim arktičkim istraživanjima. Japan je isto tako zainteresovan za korišćenje ruskog Severnog prolaza za vreme plovidbene sezone, skraćujući transport za Evropu za više od nedelju dana. A, istovremeno, kao i planirani kopneni prevoz između Dalekog Istoka i Evrope – infrastruktura novog pravca u prevozu kontejnera preko Evroazije ukazuje na potencijalno veću ulogu japanske tehnologije, mašinske industrije i plovidbenih kapaciteta.

Da li će Rusija i Kina nastaviti sa dvosmisleni porukama jačanja odnosa u svim sferama ekonomije i politike, ali sa definitivnim naglaskom na neblokovski karakter svojih odnosa, ili će se ton promeniti u pravcu novog svetskog poretka? I jedan i drugi pristup imaju svoje vrednosti. Prvi pristup – netransparentnost odnosa – pojačava potrebu Zapada da zadovolji i Kinu i Rusiju sa ciljem da ih sprečava da „žure“ u zagrljaj. Nagoveštaj novih smernica odnosa će uticati na svetski poredak u pozitivnom pravcu jer će dozvoliti manjim zemljama da jasnije postave svoje strateško opredeljenje. Ali će isto tako dozvoliti hegemonu da se ne oseća ugroženim i dati mu vremena za reformu hegemonistickog pogleda na svet. Nezavisno od volje hegomona, baza hegemonije se izmešta kao pesak pod tihim talasima. Ovu harmoničnu poželjnu sliku postepene promene u globalnim odnosima može potresti finansijska kriza. Jer, sve od 2008. do danas, samo se saniraju posledice, a ne diraju uzroci. Beg od trgovine dolarima je samo jedan od simptoma zabrinutosti za globalni finansijski sistem.

Ali i za to postoji već davno formulisani odgovor u svim zapadnim institucijama i medijima – sve je pod kontrolom.

Snaga duha

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u