antologija-large

ANTOLOGIJA SRPSKE REŽIMSKE POEZIJE

Predgovor Željka Cvijanovića * Izveštaj o radu Udruženja režimskih pesnika Čukarice Ovog meseca objavljena...

antologija-smallPredgovor Željka Cvijanovića * Izveštaj o radu Udruženja režimskih pesnika Čukarice

Ovog meseca objavljena je Antologija srpske režimske poezije, zbirka satiričnih pesama članova Udruženja režimskih pesnika Čukarice, koju je priredio Filip Srećković, uz predgovor Željka Cvijanovića, koji prenosimo u celini.

U svetu u kome vlada tolika nepravda najveća je ipak ona kojoj su izloženi režimski pesnici. Ali, iako slabo cenjena i ponižavana, ta žilava struja srpske poezije uspela je da preživi, sa dobrim šansama da nadživi i samu poeziju. Ili, bolje reći, ako neko u opštoj bedi spasi srpsko pesništvo, biće to postojane režimske poete. Jer, poslednji pesnik u Srbiji biće režimski, uprkos stalnim nipodaštavanjima i falsifikatima kojima su izloženi. Uostalom, svaki antirežimski mediokritet zna za epizodu o pesmi Dva raba iz života Branislava Nušića, zbog koje ga je – zasluženo, treba li reći – kralj Milan poslao u tamnicu. Odatle je naš velikan izašao preporođen i decenijama služio režimu, prvi postavljajući crvenu liniju koja razdvaja ovu zlatnu žicu srpskog pesništva od onog antirežimskog, pljuvačkog i osrednjeg. „Viđen si za Ivanjicu“, opominjao je Nušić svoje pesničke savremenike, dobronamerno im ukazujući na mesto gde su u njegovo vreme u progonstvo slali antirežimske mediokritete.

To što Ivanjica danas nije milionski grad samo govori koliko su stvari u međuvremenu krenule naopako, zbog čega verujem da bi u projektu „reformi“ nove vlade, umesto „Beograda na vodi“, valjalo proširiti kapacitete „Ivanjice na hlebu i vodi“, utoliko pre što sam uveren da bi naši arapski prijatelji razumeli važnost i razvojne kapacitete tog projekta.

Današnji istoričari književnosti, gonjeni predrasudama i inercijom, bez ikakve istorijske svesti, nisu uočili temeljnu činjenicu režimskog pesništva. Naime, ono je imanentno vizionarsko. Lako ćemo se složiti da su režimski pesnici, po definiciji, pevali o dobrim stranama aktuelne vlasti, kakva god da je. Nismo li istovremeno svedoci toga da je svaka sledeća vlast bila gora od prethodne, a ona posle nje još gora? Uočavajući loše trendove, režimski pesnici su pristali na žrtvu i slavili svaku lošu vlast, vizionarski prepoznajući da će ona naredna biti još gora. Pevali su i upozoravali, ali niko nije razumeo.

Da je do režimskih pesnika, drug Tito bi danas ušao u zrelu fazu svoje vladavine, imao bi 122 godine, čin starijeg maršala prve klase i upravo bi mu, na predlog predsednika omladinske organizacije Velike Drenove Dobrice Ćosića, bio dodeljen 42. orden Narodnog heroja. Slobodan Milošević radio bi na šalteru u banci, Koštunica bi vodio biblioteku u Ivanjici, Tadiću bi napravili svetionik na Ušću, a Vučić se ne bi bavio politikom, jer bi Zvezda svake godine igrala u Ligi šampiona. Osnovna mera za težinu bila bi polutka, „fića“ bi dobio još četvora vrata, pljačkala bi nas samo jedna partija, poeziju bi do sada već pisali svi, i to režimsku, Ivanjica bi bila u Srbiji, a ne Srbija u Ivanjici.

Ali nije bilo sluha ni razumevanja za tu, a ni za sve kasnije vizije režimskih pesnika, i tu smo gde smo. Branimo ono što se spasti da – a spasti se da jedino režim, sve ostalo otišlo je do đavola. Zato je Antologija srpske režimske poezije rezultat hrabrog pregnuća Udruženja režimskih pesnika Čukarice, pažnje vredno delo, koje, osim što je predato čitaocu na uživanje u umetničkom činu, istovremeno i opominje.

Nikad nije bilo lakše voleti režim nego danas. Možete da ga volite kroz vlast, bodreći Vučića da sprovede reforme, i ne pitajte zašto će ih preživeti jedino autori i ljubitelji režimske poezije. Možete da ga volite kroz Dačića, koji je svima pokazao da nema života posle režima već samo u njemu. Možete da ga volite i kroz opoziciju, koja je najzad shvatila sve naše istorijske zablude i obećava da se, ako ona slučajno dođe na vlast, ništa neće promeniti. Možete da ga volite kroz naše zapadne prijatelje, barem koliko oni vole nas i brinu se da budemo srećni i sa malo.

Volite ovaj režim – ako ga ne budete voleli dovoljno, doći će gori od njega. I zapitajte se, čitajući ovu Antologiju – jeste li ga ikad zamenili boljim? To je poruka srpske režimske poezije.

Željko Cvijanović, 16. mart 2014.

poltron0

U poslednjem poglavlju Antologije, objavljen je i izveštaj o radu Udruženja režimskih pesnika Čukarice, koji prenosimo u celini.

Aktivnosti Udruženja u periodu 2012–2013:

• 360 anonimnih prijava

• 101 afirmativna režimska pesma

• 928 protiv opozicije pesama (POP)

• 112 telegrama podrške na republičkom nivou

• 528 telegrama podrške na pokrajinskom nivou

• 11.245 telegrama podrške na lokalnom nivou

• 28.000 afirmativnih komentara na sajtovima državnih medija

• 768.291 lajk na profilima državnih ustanova

• osnovana podsekcija čija je muza ministarka energetike

• ukupan zbir plaćene TV pretplate članova udruženja – 289.500,00 dinara

• 782 puta pušteni ljudi iz vlasti preko reda na kasi

• 1.692 parafa na svaku odluku vlasti

• 9.789 poltronskih gestova, iskazanih neverbalnom komunikacijom

• 2.452 govora mržnje prema opoziciji

• 2.452 tribine istine o pogubnom delovanju opozicije

• započet program za obdaništa „Sa režimom od pelena“

• održane dve „Letnje škole uvlačenja“

• obezbeđena sredstva za „Bukvar poslušništva“, učilo za osnovne škole

• edukativni tutorijal za učenike srednjih škola „Učlani se na vreme“

• studentski dokumentarac „Pitaće te starost, gde ti je bila režimska mladost“

• napravljen je program za nezaposlene „Trebalo je da se učlaniš“

• seminar za zaposlene „Glasaj, ne biraj“ (obuka za kontrolu glasanja komšija na samom biračkom mestu, sa dodatnom obukom za vađenje listića i ubacivanje ispravnih u glasačke kutije)

• večernja škola režimske poezije „Vladan Vlastić Režimlija“

• akcioni penzionerski serijal „Čuvari zgrade“

• iscepano 41.112 predizbornih plakata opozicije

• 20 miliona otkucaja srca… Za partije na vlasti

Politika
Pratite nas na YouTube-u