natoflag-1024x768

DIPLOMATSKI RAT AMERIKE I RUSIJE ZA CRNU GORU

Ruska ambasada u Podgorici kritikuje američku što crnogorskoj vladi diktira zakone, a Brisel zahteva...

Ruska ambasada u Podgorici kritikuje američku što crnogorskoj vladi diktira zakone, a Brisel zahteva da Crna Gora raskine ugovor sa Rusijom

Ruska i američka ambasada u Podgorici minulih dana počeli su svojevrsni rat saopštenjima u kojima se međusobno optužuju kako ona druga strana ne poštuje suverenitet i nezavisnost Crne Gore.

Najpre su američke diplomate kritikovale rusko ministarstvo spoljnih poslova što je izjave premijera Mila Đukanovića tokom poslednje posete Vašingtonu ocenilo kao „neprijateljske prema Rusiji”, a crnogorsko pridruživanje evropskim sankcijama nametnutim ruskim i bivšim ukrajinskim zvaničnicima kao „duboko razočaranje”. Američka ambasada je tom prilikom pozvala Rusiju da poštuje suverenost Crne Gore, ukazujući da Podgorica ima pravo na samostalne odluke.

Međutim, upravo iste argumente iskoristila je i ruska ambasada kada je ovih dana kritikovala američke kolege što zvaničnoj Podgorici diktiraju kakva zakone bi trebalo da donesu.

Američka ambasada je Vladi Crne Gore poslala amandmane na nacrt zakona o sprečavanju korupcije u kojima se insistira da je javni funkcioner dužan da potpiše i potvrdi tačnost svog izveštaja o prihodima i imovini pod punom krivičnom odgovornošću i da se predvide krivične sankcije, uključujući i zatvor, u situacijama kada javni funkcioner namerno daje netačne i nepotpune podatke u izveštaju. U ambasadi SAD smatraju da je nedovoljna novčana kazna u iznosu od 500 do 2.000 evra za dostavljanje lažnih materijalnih podataka prilikom podnošenja izveštaja o prihodima i imovini, što je u Crnoj Gori trenutno jedina predviđena kazna.

Vlada premijera Mila Đukanovića je, međutim, saopštila da se američka primedba ne prihvata jer je krivična odgovornost već predviđena u stavu tri člana 20, koji propisuje da je javni funkcioner dužan da u izveštaju navede tačne i potpune podatke pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.

Crnogorska vlada nije prihvatila ni druge amandmane, koji su stigli iz američke ambasade, a tiču se unapređivanja saradnje između agencije za antikorupciju, policije i tužilaštva.

Sve to je izazvalo reakciju ruskog ambasadora u Podgorici Andreja Nesterenka, koji je poručio da SAD treba da poštuju suverenitet i nezavisnost Crne Gore i svake druge države, na šta poslednji istupi američke ambasade ne upućuju.

Da su u svetlu ukrajinske krize u sukoba Zapada i Rusije pred zvaničnom Podgoricom teške odluke, svedoči i izveštaj Evropske komisija (EK) o pretresu usklađenosti zakonodavstva (skrining) u okviru poglavlja 30 koje se tiče spoljnih odnosa. Prema izveštaju objavljenom na sajtu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, uoči pristupanja Evropskoj uniji Crna Gora treba da otkaže sve sporazume o slobodnoj trgovini, među kojima i onaj sa Rusijom.

Crna Gora primenjuje bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini potpisan između SR Jugoslavije i Ruske Federacije 2000. godine.

„Postojanje sporazuma o slobodnoj trgovini s Rusijom i nedavno stvaranje Evroazijske carinske unije podrazumevaju da Crna Gora mora da pregovara o prilagođavanjima u ovom sporazumu o slobodnoj trgovini, a zatim da se povuče iz tog sporazuma prilikom pristupanja EU”, prenosi podgorički „Dan” izvode iz izveštaja EK.

Poslednjih godina, kako navodi ovaj list, vode se pregovori o daljoj liberalizaciji trgovine, a u sklopu njih i pregovori o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom i Belorusijom, koje su od 2010. godine zajedno sa Rusijom formirale Carinsku uniju, pa je bilo potrebno obezbediti iste uslove izvoza i uvoza, kao što je to dogovoreno sa Rusijom.

U izveštaju EK za poglavlje 30 piše da je, sve u svemu, Crna Gora dostigla dobar stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u oblasti spoljnih odnosa. Međutim, u oblasti „bilateralni sporazumi sa trećim zemljama” navodi se da treba otkazati sve sporazume o slobodnoj trgovini pre pristupanja.

„Uticaj promena preferencijalnog trgovinskog režima biće najvažniji u slučaju CEFTA sporazuma, koji se odnosi na Crnu Goru i njene susede i predstavlja 40 odsto crnogorske trgovine. Crna Gora će morati da se angažuje sa svojim partnerima kako bi se organizovalo glatko otkazivanje ovog sporazuma”, precizira se u izveštaju o skriningu za poglavlje 30.

Preispitivanje povlašćenih investitora

Evropska komisija u izveštaju o skriningu za poglavlje 30 posebnu pažnju posvećuje i bilateralnim investicionim ugovorima gde je zapisano da će Crna Gora morati da primeni regulativu EU o uspostavljanju prelaznih sporazuma za bilateralne investicione sporazume između država članica i trećih zemalja. Prema zvaničnim podacima Vlade Crne Gore, mimo EU, Crna Gora ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom, Ruskom Federacijom, Turskom i svim državama – Evropskog sporazuma za slobodnu trgovinu (EFTA). Članice EFTA su Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn, koje nisu deo EU. Takođe, Crna Gora je zaključila sedam bilateralnih investicionih sporazuma s državama koje nisu članice EU – Azerbejdžan, Izrael, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska, Makedonija i Srbija.

Autor Novica Đurić

Izvor Politika, 23. 04. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u