snoudenputin

GDE STANUJE SLOBODNI SVET DANAS

BRANKO ŽUJOVIĆ Ako je Snouden jednako važan kao Solženjicin, da li je Putinova era...

BRANKO ŽUJOVIĆ

Ako je Snouden jednako važan kao Solženjicin, da li je Putinova era rotirala suštinu geopolitičkih polova?

Prošlonedeljni nastup Vladmira Putina pred televizijskim kamerama potvrda je da se neototalitarizam ukorenio na zapadnoj hemisferi. O ključnim pitanjima državne, ekonomske i međunarodne politike ruski predsednik govorio je onako kako su ljudi pre petnaest godina zamišljali da će 2014. godine govoriti predsednik SAD: vedro, otvoreno, argumentovano, na momente duhovito i odlučno.

Za razliku od Moskve, koja na Bliskom Istoku i u Ukrajini vuče hirurški precizne i odgovorne poteze, nervoza i pretnje, naročito sankcijama, postale su opredeljujući faktor zapadne, tačnije američke politike. I, dok SAD i EU, odnosno NATO, situaciju u Ukrajini pokušavaju da predstave kao ruski izbor, ključna odluka je u Briselu, odnosno Berlinu i Parizu.

Ukoliko Evropska unija odluči da ostane tek poslušna transatlantska ispostava politike Vašingtona, kriza u Ukrajini biće produbljena i verovatno neizvesnija. Ukrajina će kao država biti do kraja pretvorena u majdan. Svi će iz nje kopati ono što im treba. Biće potpuno destabilizovana i razgrađena, a još jedna kriza biće duboko usađena u evropsko tlo.

Ako Brisel posluša glas građana, interesa sopstvenih kompanija i većine evropskih analitičara, kriza u Ukrajini mogla bi da bude sanirana, a partnerstvo od Lisabona do Vladivostoka moglo bi da postane nova odrednica politike Evropske unije ili makar njenog kontinentalnog dela. Iako to još uvek izgleda neverovatno, podsetio bih da je pre samo petnaest ili dvadeset godina podjednako neverovatno bilo zamisliti da će uzbunjivači sa laptop računarima, poput disidenata sa svežnjevima dragocenih svedočanstava, bežati sa Zapada na Istok, a neki od njih bivati zatočeni u ambasadama.

solzenjicin0

Informacije o nelegalnom, visokotehnološkom prisluškivanju građana u SAD i drugi podaci o kršenju prava i sloboda koje je na istok preneo uzbunjivač Edvard Snouden u simboličkoj političkoj ravni jednako su važne kao i delo Aleksandra Solženjicina, a za budućnost slobodnog sveta mogle bi da imaju dalekosežniji praktični značaj. Slično je i sa poduhvatom Džulijana Asanža, zahvaljujući kome sam saznao da je Stratfor analizirao i moj skroman rad.

Bilo kako bilo, oči slobodnog sveta uprte su danas u sile koje mogu da uspostave globalnu ravnotežu, pre nego u ratoborne SAD. Zahvaljujući kaubojskoj politici, diktiranoj pogubnom idejom o demontaži Rusije i prisvajanju njenih bogatstava, Vašington bi mogao da postane konačan gubitnik hladnog rata. Pitanje je hoće li sa sobom SAD povući Evropsku uniju, Bliski Istok i druge regione sveta ili će slobodan svet iznaći snage da uspostavi novu, stabilnu i što pravedniju međunarodnu konfiguraciju.

Neototalitarizam interese privatnih korporacija i američke vojne sile prikriva slatkorečivošću ideologije otvorenog društva i ljudskih prava, koje Vladimir Putin, koristeći i činjenice iz novije srpske istorije, uspešno demaskira. Ako je Damask juče bio globalni Staljingrad, Slavjansk, Harkov, Donjeck, Odesa i Krim danas su globalni Kursk.

Putinova era, videlo se to jasno prošle nedelje, rotirala je suštinu geopolitičkih polova. Diplomatske pobede Rusije nad neototalitarnom politikom zapada i odlučnost Moskve danas ne pozdravljaju samo pristalice Kremlja u samoj Rusiji nego i značajni politički, poslovni, misleći i drugi građanski krugovi u Evropskoj uniji i drugim delovima sveta, uključujući i neke krugove u SAD. Uticaj tih mislećih ljudi na politiku Vašingtona mogao bi da dođe do izražaja u budućnosti iako je to danas teško zamislivo, baš kao što je nekada nezamislivo bilo biti istočno od totalitarizma.

Glas Rusije

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u