ANALIZA SNAGA U ISTOČNOJ UKRAJINI ILI „BANDERINA VOJSKA“ FORSIRA DNjEPAR

N. BABIĆ Jugoistočne regije se spremaju na referendum 11. maja, a Kijev do tada...

N. BABIĆ

Jugoistočne regije se spremaju na referendum 11. maja, a Kijev do tada planira da „razbije pobunjeničke enklave

Krimski analitičar Boris Rožin je 23. aprila 2014. objavio operativni izvještaj o situaciji u Narodnoj Republici Donjeck. Kako je tekst pripremljen na temelju intervjua sa očevicima, te dokazima i podacima dostupnim na internetu, nije reč o „vojnom” dokumentu, već o onom što narod jugoistočnih ukrajinskih regija očekuje u „protivterorističkim akcijama” koje slede. Na početku ovog za ustanak kritičnog razdoblja, glavne komponente otpora Kijevu ostaju u Donjecku, Lugansku i Slavjansku. Iako se tim jedinicama ostavlja dosta slobodnog prostora za delovanje, jedinicama otpora će se koordinisati iz jednog centra. Postoji sedište otpora, ali ne kao hijerarhijska struktura.

Uprkos zajedničkom neprijatelju, unutar regionalne uprave u Donjecku i bezbednosne službe u Lugansku (SBU) primećuje se međusobna borba za uticaj različitih grupa u strukturama Narodne Republike Donjeck i Narodne Republike Lugansk. Sa druge strane, najefikasnija ustanička grupa koncentrisana je u Lugansku i Slavjansku. Tamošnje jedinice su naoružane pištoljima, automatima, snajperskim puškama, ručnim bombama, protivoklopnim sistemima, uključujući i siisteme “fagot”.

Ne računajući džepove otpora na području oko upravnih zgrada, barikada i ograda na kojima se spontano okuplja i lokalno stanovništvo, procenjuje se da se broj dobro naoružanih muškaraca u regijama Lugansk i Donjeck kreće oko 1.200-1.500 ljudi. U Donjecku tvrde da protiv njih narednih dana mogu biti upotrebljene jedinice specijalne policije Omega i Jaguar, koje imaju oko 500 visoko osposobljenih ljudi. Kako je u više navrata dokazano, među njima deluju i pripadnici američke plaćeničke vojske Greystone-Blackwater.

jaros0

NIKAVA SPOSOBNOST DESNOG SEKTORA

Vojna procena je da će snage iz Kijeva u slučaju napada koristiti i jedinkice Nacionalne garde, koju čine politički odane grupe Samoodbrane Evromajdana. Njih ima oko 700-1.000 i mogu poslužiti za pružanje pozadinske podrške. Nivo borbene sposobnosti Nacionalne garde je niska, naoružani su lakim naoružanjem kao i ostale redovne jedinice.

Jedinice Desnog sektora u centralnoj Ukrajini imaju do 500 ljudi, s tim da je Dmitri Jaroš prekinuo predizbornu kampanju i doputovao u Dnjepropetrovsk kako bi izvršio mobilizaciju i borio se “protiv okupatora”. Borbena sposobnost Desnog sektora je niska, i on se može koristiti kao pomoćna sila u napadu ili za organiziranje provokacija zajedno sa pripadnicima specijalne policije koji su ostali odani režimu u Kijevu a kojih ima oko 100, najviše 200.

Na kraju treba pomenuti i ostale radikalne nacionalističke i profašističke navijačke grupe, koje nisu oformile naoružane postrojbe, ali za vreme vojne kampanje protiv ustanika mogu da uzrokuju haos napadima hladnim, ponekad i vatrenim oružjem. Mogu se koristiti i za stvaranje nereda, izazivanje provokacija i organizovane napade u pozadini. Oni, budući da je među njima i veliki broj starijih tinejdžera, za vojnu komandu jugoistoka ne predstavljaju nikakvu borbenu vrednost.

Sve zajedno, reč je o 2.500-3.000 ljudi opremljenih pešadijskim oružjem i raketnim bacačima. Moguće je da će se koristiti vojnim oklopnim vozilima, artiljerijom, minobacačima, jurišnim helikopterima i taktičkim avionima. Verovatnoća učestvovanja vojnih jedinica u suzbijanju pobune je zanemarljiva zbog niskog morala i nedostatka materijalnih sredstava.

Ključne pozicije hunte iz Kijeva su Dnjepropetrovsk, Zaporožje i grad Izum u regiji Harkov, odakle reporter Grejem Filips javlja da su koncentrisane jake snage ukrajinske vojske, kojima su u pomoć došli i pripadnici Desnog sektora. “Kako je ukrajinska vojska u Izymu u okruženju, lokalno stanovništvo sa strahom prati zbivanja jer misle da vojska u bilo kom trenutku može da krene u ofanzivu”, javlja Filips.

U ta tri grada raspoređene su obavještajne strukture, uključujući i američke savjetnike u informacijskom ratovanju. Ukrajinski vojnici su, zbog gotovo nikakve lojalnosti, vladi posle neuspeha “antiterorističke operacije” u Slavjansku i Kramatorsku izvučeni na obale Dnjepra. Najefikasiji deo ukrajinske vojske je raspoređen na granici s Rusijom, kako bi se, u slučaju aktiviranja ruske vojske, uspostavila linija obrane.

novorusija

NAJVEROVATNIJI SCENARIO

Scenario je najverovatnije sledeći. Od održavanja referenduma na Krimu događaji u Donjecku i Lugansku de facto vode ka raspadu Ukrajine. Kijevu je od životne važnosti do 11. maja, kad u jugoistočnim regijama treba da se održi referendum o njihovom statusu, eliminišu sve ustaničke enklave u tom području. Kad se sve uzme u obzir, kijevska vlast ima dovoljno snage za zauzimanje svih gradova, i to bez većih sukoba, ali ne i Donjecka, Luganska i Slavjnaska. Ukoliko pokušaju da upadnu u te gradove, doći će do dugotrajnih borbi lakim oružjem, oklopnim vozilima, avionima i helikopterima, što će uzrokovati teške gubitke na obe strane.

Taktička analiza narodnih milicija pokazuje da njihovo vođstvo razume osnovne probleme hunte u Kijevu. Ustaničke jedinice se utvrđuju za dug otpor u mestima gde im je koncentrisana glavnina snaga. U zauzimanju novih gradova i sela u Donjeckoj regiji korištene su manje snage, koje su samo uklonile marionetske vlasti postavljene iz Kijeva. Da je tako, vidi se i iz napada snaga odanih pučističkoj vladi u Kijevu, koje uglavnom napadaju manje branjena mesta ili kontrolne punktove na kojima nisu koncentrisane jake lokalne odbrambene snage.

Ne postoji klasična linija fronta, i reč je o sukobu “molekularne prirode”. Na tu su se strategiju ustanici odlučili zbog napada paravojnih grupa i specijalnih jedinica na sporne teritorije između kontrolisanih gradova i na kontrolne punktove lokalnih milicija. U tom smislu, situacija u proteklih nekoliko dana, uprkos krvoproliću u Slavjansku i Mariopolju, mogla bi se nazvati stanjem nestabilne ravnoteže i verojatno će eskalirati.

Kada će to tačno biti, ne zna se, ali Grejm Filips javlja da “vladine trupe u istočnoj Ukrajini u bilo kom trenutku mogu da krenu u ofenzivu”.

Iako nije potvrđena kao vojni dokument, stručnu analizu Borisa Rožina potvrđuju događaji na terenu, koji ne ostavljaju prostora za optimizam. Izbegavanje sukoba nije moguće, između ostalog i zato što su pripadnici Desnog sektora već prešli Dnjepar i, zajedno sa svojim vođom Dmitrijem Jarošem, koncentrišu se u Dnjepropetrovsku. Za taj zadatak je Desni sektor svoj štab iz Kijeva premestio u Dnjepropetrovsk, a Jaroš je na konferenciji za novinare izjavio: “Banderina vojska je najzad prešla Dnjepar!”. “Banderina vojska“ se sastoji od 800 ljudi.

Sa druge stane u Donjecku, Lugansku i drugim gradovima u kojima se formirala narodna vlast poručili su da neće učestvovati na predsedničkim izborima zakazanim za 25. maj. Član Predsedništva Narodne Republike Donjeck Denis Pushilin izjavio je da se “u Narodnoj Republici Donjeck neće održati ukrajinski predsednički izbori zakazani, ali će Donjeck pre referenduma 11. svibnja platiti sve poreze Kijevu i uveriti svet da u istočnoj Ukrajini nema ruskih vojnika”.

Advance

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u