PJOTR AKOPOV: AMERIČKO OBUZDVANjE RUSIJE ZAVRŠIĆE SE SVETSKOM IZOLACIJOM SAD

Vašington već shvata da mu je rusija faktički glavni suparnik na svetskoj sceni Amerikanci...

Vašington već shvata da mu je rusija faktički glavni suparnik na svetskoj sceni

Amerikanci formulišu obnovljenu koncepciju politike prema Rusiji. Sudeći po pisanju njihovih medija, to će biti nova verzija strategije obuzdavanja, koju je Vašington sledio u vreme Hladnog rata. Čak ni u prošlom veku ta strategija nije mogla zaustaviti Rusiju, a sada može samo da ubrza izolaciju SAD.

U članku Pitera Bejkera „Obamina strategija otpisuje Putina podsećajući na vremena hladnog rata“, koji je objavljen u subotu u The New York Times sa pozivom na saradnike američkog predsednika, govori se o traženju nove strategije Bele kuće u odnosu na Rusiju.

Prema tom članku, Obama je već došao do zaključka da – čak i ako se reguliše sadašnja konfrontacija zbog Ukrajine, on više nikada neće imati konstruktivan odnos prema Putinu. Zbog toga on želi da tokom preostale dve i po godine „minimizuje štetu koju Putin može naneti i da u oblasti saradnje sačuva ostatke koji se još mogu spasiti“. Što se tiče ostalog, predsednik SAD „namerava da ignoriše domaćina Kremlja i da gradi prioritete u korist drugih, perspektivnijih pravaca spoljne politike“:

„Isto kao što su Sjedinjene Države posle Drugog svetskog rata odlučile da se odupiru Sovjetskom Savezu i njegovim globalnim ambicijama, Obama se danas skoncentrisao na izolaciju Rusije predsednika Vladimira Putina, prekidajući njene ekonomske i političke veze sa spoljnim svetom, ograničavajući ekspanzionističke ambicije te zemlje na njene najbliže periferije, u suštini, pretvarajući je u odbačenu državu“.

Odnosno, Amerikanci su kao i ranije uvereni da će uspeti da organizuju blokadu i izolaciju Rusije, štaviše, polazeći od toga nameravaju da grade svoju strategiju. Rukovodstvo SAD jednostavno ignoriše činjenicu da SAD fizički nemaju nijednu šansu da Rusiju sateraju u ćošak, pored ostalog i zato što, kako je podsetio Sergej Lavrov, u savremenom svetu nema ćoškova. Za nas nije principijelno važno objašnjenje šta je konkretno razlog takvog slepila – urođena uverenost u sopstvenu izuzetnost ili pokušaj da se željeno predstavi kao stvarno.

Važno je samo to da su SAD stvarno spremne da zvanično pređu na takvu politiku. To govori najmanje o dve stvari.

Prvo, Sjedinjene Države shvataju da je tokom poslednje godine Rusija faktički već postala njihov glavni suparnik na svetskoj sceni. I više od toga, da Rusija razvija svoje napredovanje dok se SAD  brane.

Na obuzdavanje se prelazi samo protiv ofanzivnog protivnika. Pri tom, u odnosu na Rusiju taktika obuzdavanja primenjivana je od strane Zapada tokom poslednjih trista godina, na koju je nedavno podsetio Vladimir Putin.

Zapadu nije odgovarala moćna država koja se razvija u skladu sa svojim sopstvenim nacionalnim interesima, čija je zaštita neminovno smetala ostvarenju planova globalne dominacije, koje od 18. veka promoviše evroatlantska civilizacija. Obuzdavanje Rusije nije se prekidalo gotovo nikada – samo je ponekad, kao što je to bilo 90-ih, ono postajalo nepotrebno zbog naglog slabljenja Rusije.

Tada je Zapad pokušavao da sprovede politiku – „progutati“ Rusiju kao takvu i uklopiti je u svoj globalni projekat sa pravom klijenta.

Drugo, Zapad ne razume uzrok poraza Rusije u hladnom ratu. U SAD stvarno smatraju da je upravo politika obuzdavanja dovela do pobede nad SSSR-om. Međutim, predaja svih geopolitičkih pozicija od strane naše zemlje, odustajanje od sopstvene politike kako spoljne, tako i unutar zemlje, cepanje i krah države, bili su izazvani unutrašnjim razlozima od kojih je najvažniji bio kriza komunističke ideologije (u prvom redu razočarenje u nju dela elite), kao i slabost i glupost prve ličnosti koja je započela nepromišljeni i samoubilački eksperiment sa zemljom i zdravim smislom.

Ispostavilo se (za SAD) neočekivano da je otpisana Rusija obnovila svoje snage, i najvažnije, vratila svoje pravo glasa i odlučnost da štiti svoje interese. I više od toga, ona ne samo da razotkriva američke pretenzije na svetsku dominaciju i govori o višepolarnom svetu, nego i pretenduje na liderstvo među antiglobalističkim, antiameričkim i tradicionalističkim snagama, gotovo da proglašava konzervativnu internacionalu pozivajući u nju svakog od Berlina do Teherana, priprema se da preuredi čitavu arhitekturu svetskog poretka i utvrdi novi balans snaga gde će SAD biti samo „jedne od“.

Pravo vreme da se pristupi obuzdavanju.

U stvari, to je veoma dobra strategija. Ispravna i blagovremena. Blagovremena za SAD i korisna za Rusiju.

Neka nas Amerikanci obuzdavaju – za deset godina otkriće da se sami nalaze u takvoj izolaciji da će biti primorani, čak ne više da se vraćaju politici 19. veka sa njenom Monroovom doktrinom (Zapadna hemisfera je – sfera američkih interesa), nego da prelaze u izolacionizam da bi sopstvenu zemlju sačuvali od raspada.

Ako je tokom 40-80-ih godina, u uslovima američkog obuzdavanja, SSSR napredovao takvim tempom, onda Rusija danas, imajući apsolutno drugačiju i mnogo povoljniju konfiguraciju svetskih snaga, može da postane koordinator svih civilizacija i regionalnih blokova koji istupaju za obuzdavanje SAD.

Za sada smo se gotovo sami bavili obuzdavanjem Sjedinjenih Država (Ukrajina je – samo najjasniji takav primer). Sada kad je već svima jasan opadajući trend SAD, kada se Kina nalazi na niskom startu (koja je poslednjih godina mnogo učinila za jačanje svojih pozicija na svim kontinentima, naravno, na račun potiskivanja Zapada), Evropa balansira između anglosaksonske hipnoze i nade u nezavisnost, a Južna Amerika i islamski svet ne samo da se principijelno slažu , nego su i spremni za prelazak na aktivnu etapu izgradnje nove svetske arhitekture – stvar je pameti, volje i razumnog proračuna brzine procesa, kao i kompetentne kombinacije pritiska i uzdržanosti.

Novom-starom samoubilačkom strategijom SAD će samo pomoći Rusiji i čitavom svetu da se izbave od njihovog nametljivog mesijanstva.

Prevela Ksenija Trajković

Izvor Fakti, 24. 04. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u