Tek treba da se vidi da li kosovski premijer „potpada” pod vremenski okvir kojim će se sud baviti, a onda će se pokazati i zašto je Del Ponteova zaista nezadovoljna
Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte nije oduševljena odlukom o osnivanju specijalnog suda za zločine koje su počinili bivši pripadnici OVK iako je prva progovorila o njihovim zlodelima. Za razliku od predstavnika „kvinte” koji imaju svoje ambasadore u Prištini, ona je izrazila veliku sumnju u rad tog suda, nasuprot njihovom pritisku i oduševljenju kada je izglasavanje zakona uspešno završeno u kosovskom parlamentu.
Prištinska „Pres tribuna” tvrdi da liderima kosovskih stranaka i poslanicima koji su glasali za zakon o osnivanju ovog suda „njihovi međunarodni prijatelji nisu ostali nezahvalni”. „Za to su se postarali ambasadorka SAD Trejsi Džejkobson i predstavnik EU Semjuel Žbogar”, piše ovaj list i, prenoseći atmosferu iz prištinske skupštine, navodi da je na mestima rezervisanim za goste glasanju prisustvovao skoro čitav diplomatski kor akreditovan u Prištini „prateći da njihov scenario bude uspešno realizovan”. Pored ambasadorke SAD i Žbogara, ambasadori Francuske i Italije Žan Fransoa Fitu i Andreas Ferareze su „viđeni u hodniku u stalnoj komunikaciji sa poslanicima, a posle glasanja nisu oklevali da im čestitaju na dobro obavljenom poslu”.
Komentator lista „Koha ditore” juče je ovaj sud dvosmisleno nazvao „Tačijevim sudom” i napisao da ne veruje da je čitav međunarodni pritisak za osnivanje suda uverio bilo koga na Kosovu da će američki istražitelj Klint Vilijamson zaključiti istragu bez podizanje ijedne optužnice. Ali je konstatovao da je vladajuća Tačijeva stranka na sednici skupštine tražila da se usvoji zakon kojim će se optuženima obezbediti finansijska pomoć iz budžeta, i to „na takav način kao da u redovima vlasti sada već zna i ko će biti optužen u tom procesu”.
Del Ponteova je za švajcarski radio SRF naglasila da joj „izaziva sumnju to što će taj tribunal imati sedište na Kosovu, koje nikada nije sarađivalo sa Haškim tribunalom u pitanjima istrage ilegalne trgovine ljudskim organima”.
„Ta istraživanja traju već četiri godine i pri tome do sada nije ništa izašlo na videlo”, rekla je ona, kako prenosi Tanjug, i ukazala da bi i za te zločine trebalo da bude nadležan tribunal u Hagu.
Podsetimo se da je specijalnom izveštaču Saveta Evrope Diku Martiju poverena istraga, koja će biti osnov za rad novog suda, nakon što je Del Ponteova rekla da je bila sprečena da istražuje delatnost visokopozicioniranih članova OVK. Ona je bila prva koja je javno rekla da je OVK krijumčario zarobljene Srbe preko granice u Albaniju, gde su im vađeni organi.
U Martijevom izveštaju piše da je Tači šef albanske grupe, nalik mafijaškoj, koja je odgovorna za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa u istočnoj Evropi. Marti je naveo da je međunarodna zajednica ignorisala zločine OVK zbog „postizanja određenog stepena kratkoročne stabilnosti”, „iako su se tokom rata na Kosovu i godinu dana posle Tačijeve snage svetile Srbima, Romima i kosovskim Albancima koji su ’sarađivali’ sa neprijateljem”.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže za „Politiku” da nije siguran da je Del Ponteova u pravu, jer sud koji treba da se oformi jeste i vremenski i prostorno van mandata Haškog tribunala. On je podsetio da tribunal u Hagu obuhvata period do prestanka ratnih dejstava, otprilike do juna 1999. i da ne „pokriva” drugu polovinu te godine, kao ni 2000, kada se desio najveći broj zločina na području Kosova, i to pod protektoratom međunarodne zajednice.
„Što se tiče prostorne nadležnosti, tribunal u Hagu za bivšu Jugoslaviju formalno obuhvata i Kosovo, koje je tu samo jedna tačka u moru, a u slučaju zločina koje su počinili bivši pripadnici OVK upletene su i Albanija i Turska i Izrael”, kaže Vekarić.
Ako je vremenski okvir nadležnosti budućeg suda, koji navodi Vekarić – tačan, onda tek treba da se vidi da li Tači „potpada” pod taj period, a pokazaće se i zašto je Del Ponteova, koja je prva progovorila o ovim zločinima i bila sprečena da ih istraži, zaista nezadovoljna.
U celu priču o istraživanju zločina na KiM, zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri je „ubacila” izjavu o potrebi osnivanja tribunala za Srbe za počinjene zločine na KiM.
Vekarić kaže da je Tahirijeva dala dve različite izjave i da je ova, koja se odnosi na tribunal za Srbe, čisto politička izjava kojom se želi relativizovati osnivanje tribunala koji će se isključivo baviti zločinima OVK.
Što se tiče najave zamenice kosovskog premijera za potpisivanje peticije kojom bi se pred SB UN, na osnovu prošle godine usvojene Rezolucije o zaštiti žena nastradalih tokom ratova, tražilo suđenje Srbima koji su počinili „masovna silovanja” na KiM, Vekarić kaže da je inicijativa „u redu” i da nema veze sa prethodnim zahtevom Tahirijeve.
Ipak, i u samoj Priština na ovu inicijativu, na osnovu koje bi neki novi tribunal sudio Srbima za navodna seksualna zlostavljanja žena u Hrvatskoj i BiH, kao i na Kosovu, gleda se kao na predizbornu kampanju koja je u praksi neostvariva. „Zeri” piše da opozicione kosovske partije smatraju da je nemoguće da SB UN ostvari ovu ideju, jer je potrebno da je podrži i Rusija, što je prema njihovom mišljenju – uzaludno očekivati.
Autor Biljana Mitrinović
Izvor Politika, 25. 04. 2014.
