O UPRAVLjANjU UTISCIMA

NEBOJŠA MALIĆ Poruka je da niko ne može da promeni postojeće stanje, da je...

NEBOJŠA MALIĆ

Poruka je da niko ne može da promeni postojeće stanje, da je podaništvo Imperiji neizbežno, da je svaka borba uzaludna i štetna

Atlantska Imperija – politički entitet koji čine SAD, NATO i EU – zasniva se na opseni, na „upravljanju utiscima“, stvaranju virtuelne stvarnosti, koja bi u glavama njenih stanovnika trebalo da zameni onu istinsku. U toj virtuelnoj stvarnosti Imperija znači blagostanje, svi problemi nestaju prizivanjem magičnih fraza poput „slobode“ i „demokratije“, a svako ko se usudi da to ospori postaje „nazadan“ i „ekstremista“.

Ključ za stvaranje i održavanje ove opsene su mediji – „slobodni i nezavisni“ pod kontrolom pet-šest megakorporacija povezanih sa vladajućim garniturama. Za vreme agresije na Jugoslaviju 1999. godine, u redakcijama Si-En-Ena bili su „savetnici“ CIA za psihološko ratovanje; danas oni više nisu ni potrebni jer su mediji usvojili vlastodržački pogled na svet.

Kada su u taj sistem odlučili da silom uteraju i Srbe, prvo su stvorili „slobodne i nezavisne“ medije, za čije osnivanje su platili (mimo svoje volje, kao i obično) njihovi poreski obveznici. Po receptu red zabave, red propagande, imperijalni mediji pridobili su javnost, koja bi se okretala njima za „servisne informacije“ i holivudske limunade, nesvesna da se time uvlači u svet upravljača utiscima. Nekoliko godina takvog programiranja bilo je dovoljno da pripremi teren za Žuti Oktobar – a onda je nastupila druga faza medijske kampanje– preumljavanje naroda.

Za propagandnu obradu uopšte nije potrebno da se narodu nameću pogrešni odgovori; dovoljno je da se uslovnim refleksom javnost nauči da postavlja pogrešna pitanja. Tabloidizacija novina i televizije, rijaliti programi, režirani intervjui i „sučeljavanja“, sve to je usmereno isključivo da proizvede emotivni, a isključi razumski odgovor u javnosti.

mediacontrol1

Pritom se veoma planski urušavaju domaća kultura i nacionalni identitet. Uvezeni zabavni program prvenstveno je prozapadna propaganda. Skoro svi sadržaji su na latinici. Reklame, kojih je sve više, uglavnom su za uvezene proizvode – i nisu čak ni autohtone, već se (loše) prevode sa stranih originala. To ponekad ima smešne posledice, kada reklame psihološki kalibrirane za zapadnu publiku naiđu na drugačiju reakciju kod srpske. Ali upornim ponavljanjem, one nameću veštačke i strane obrasce ponašanja, razmišljanja, pa čak i izvitoperenog govora (na osnovu rogobatnih prevoda).

Po uzoru na modele prepisane od Imperije, forsira se kratkoročno razmišljanje, a ruši se bilo kakav kontinuitet događaja. Istorija počinje od juče ili čak od sutra. Živi se u trenutku, a emocije se obrađuju redom hedonizma – koji treba da ubedi javnost da je „u se, na se i poda se“ jedino što vredi u životu – pa onda redom očaja, koji poručuje da niko ne može da promeni postojeće stanje, da je podaništvo Imperiji neizbežno, da je svaka borba uzaludna i štetna.

Tako se javnost, bilo u Imperiji ili u Srbiji, drži u omamljenom stanju putem medijskih narkotika. Ljudi su svesni da im je život uzurpiran i obesmišljen, ali im se stalno govori da je to normalno i da ništa ne mogu da učine da se tome suprotstave. Umesto stvarnosti, nudi im se veštačka vizija meda i mleka koji, eto, samo što nisu – i floskule poput „demokratije“, i „napretka“, i života „kao sav normalan svet“ iz reklama. Time se javnost sistematski, ciljano i namerno pretvara u stanovnike zemlje Žderača Lotosa, iz Homerove Odiseje.

Vašington, 27. april 2014.

Stanje stvari

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u