NENAD KECMANOVIĆ
Kad uđemo u NATO biće nam rešeni svi socijalni, ekonomski, politički, kulturni i ostali problemi
Da li ste putem medija obavešteni kakva nas sreća čeka ako i kada Republika Srpska uđe u NATO? Siguran sam da je sve do 17. aprila, kada je u Banjaluci održana Javna tribina o NATO integracijama, većina građana živela u neznanju da će nam u NATO biti rešeni svi socijalni, ekonomski, politički, kulturni i ostali problemi.
Kako je tom prilikom objasnio Igor Pilić, član Komisije za NATO integracioni proces Saveta ministara BiH u Sarajevu: “Članstvo u NATO donosi brojne prednosti – od privlačenja investicija do smanjenja korupcije u društvu. (…) NATO predstavlja temelj za izgradnju demokratskog sistema. (…) Članstvo u NATO je veliki plus za svaku zemlju jer donosi mir, stabilnost, eliminaciju korupcije, slobodu i pozitivne promene u društvu. (…) Put BiH u NATO podrazumeva određene reforme koje će podići kvalitet života svim njenim stanovnicima. (…) U NATO se sve odluke donose konsenzusom. (…) Članstvom u NATO ostvaruju se brojne beneficije i to je velika šansa za celu BiH…” Itd., itd.
HUMANITARNI NATO
Sažetije rečeno, ispada da ćemo ulaskom u NATO dobiti inostrane investicije, nova radna mesta, demokratiju, ravnopravnost, mir, slobodu, stabilnost, bolji kvalitet života, beneficije i šanse te da više neće biti korupcije. Da čovek ne zna da je NATO međunarodni vojni savez, pomislio bi da se radi o nekoj dobrotvornoj organizaciji koja, poput Crvenog krsta, šalje nepovratnu pomoć u nevolji ili o nekoj političkoj stranci koja u predizbornoj borbi za vlast obećava kule i vile. Ovako, čovek ostaje u nedoumici.
Kakve veze ima jedna moćna vojna sila, koja od 90-tih ruši i ubija širom planete pomoću krstarećih raketa, pametnih bombi, dronova i sl., sa boljim životom, podizanjem materijalnog standarda i unapređenjem demokratije u RS? Ima taman toliko koliko i pasta za zube ima veze sa ljubavnim uspesima, dobrom stolicom, samopouzdanjem na poslu, dugim životnim vekom.
Nema, rekli bismo, baš nikakve, ali zato postoji marketing i niko ne može izbeći da vidi reklamu za novu pastu za zube. “Ako je kupite i redovno koristite, imaćete zdrave zube, a od njih zavisi kvalitetno žvakanje hrane, od čega opet i lakše varenje, te na kraju i dobra stolica. Istovremeno, pasta je lepo aromatizovana, pa koristeći je dobijate svež i miomirisan dah, a izdišući ga privlačite osobe suprotonog pola, što vam opet daje opšte samopouzdanje potrebno i za radnu karijeru. Napokon, pasta održava higijenu zuba, u detinjstvu nas uče ‘čistoća je pola zdravlja’, a od zdravlja zavisi život.” Elem, sve je sa svačim povezano. I, kao što se ljubav i dobra stolica mogu vešto marketinški povezati sa pastom za zube, mogu se i bolji život i demokratija sa NATO, bez obzira na to što je oboje jednako smešno. Problem je samo što se gospodin Pilić nije potrudio da to izvede.
Međutim, svaki stručnjak za marketing će reći da uspešno reklamiranje svakog proizvoda podrazumeva kvalitetan proizvod. Ako potrošač stekne neposredno iskustvo da je proizvod kvaran i da su reklamom sakrivene njegove mane, ni najbolji marketing neće pomoći da se dobro prodaje. A kakva su naša neposredna iskustva sa NATO? Formiran kao zapadna odbrambena vojna alijansa protiv “crvene opasnosti” u vrijeme Hladnog rata, NATO je svoju prvu ofanzivnu operaciju u Evropi izveo bombardovanjem srpskih položaja u Bosni, a nešto kasnije je tri meseca bombardovao Srbiju, što je bilo presudno za secesiju Kosova.
ŠTA KAŽU SLOVENCI
Da je to prepreka za uspešno reklamiranje NATO među Srbima bio je izgleda svestan i sam Pilić jer je pomenuo i neke “negativne emocije”, “mitove” i “manjak političke volje”. Pilić tako veli da nije dobro da emocije utiču na politiku, što jeste tačno, ali ipak ne znači da bratoubicu treba uzeti za pobratima. Pilić takođe kaže da je “mit” da će “ulazak u NATO ukinuti RS”. I to je samo po sebi tačno, ali bi nama bilo sasvim dovoljno i da, recimo, saveznička komanda za jugoistočnu Evropu po Srpskoj rasporedi turske vojnike sa oznakama NATO. Pilić dalje kaže da “u BiH ne postoji dovoljna politička volja za sprovođenje reformi koje vode u NATO” i tako sakriva svoj glavni problem. U RS se, prema nanovijim anketama, za pristupanje NATO izjašnjava svega 11 odsto građana. Ništa neočekivano. Dva NATO bombardovanja srpskog naroda, zapadni pritisci na RS, matica Srbija izvan NATO, prijateljska Rusija protiv širenja NATO – to su valjda dovoljni argumenti. Da i ne komentarišemo što je Pilić, uz formalno opet tačnu tvrdnju da se u NATO odlučuje konsenzusom, zaboravio da kaže da vojnom alijansom po formaciji komanduje američki general, koji je istovremeno i načelnik združenog Generalštaba Armije SAD i da je Alijansa udarna pesnica američke globalne politike.
Ali u redu, gospodin Igor Pilić ovo priča za platu, a Nezavisne novine i Glas Srpske, uz korektnu napomenu, priču prenose kao plaćeni oglas. Međutim, na novinskoj fotografiji sa skupa gledam lijepa i pametna lica banjalučkih momaka i djevojaka i pitam se da li su posle Pilićevog izlaganja postavili pitanja, izneli kritičke rezerve, odmahnuli rukom ili su, pod uticajem predavanja postali novi NATO entuzijasti u RS. Od Pilića nisu čuli o iskustvima drugih država sa eksjugoslovenskih prostora. Slovenci, sa najdužim stažom, nisu kao Srbi bili opterećeni “negativnim emocijama i mitovima”, a prilikom uključivanja u NATO nije im “manjkala ni politička volja”. Ipak, racionalno su procenili da se ni nakon deset godina članstva nije ostvarila veza NATO sa investicijama, zapošljavanjem, boljim životom i drugim blagodetima. Prema svežoj anketi ljubljanskog Dela, broj pristalica NATO u Sloveniji pao je sa dve trećine na jednu.
Očito nije sve u marketingu, a, ako već moramo koristiti pastu za zube, bez obzira na “ljubav, dobru stolicu, karijeru i dugovečnost”, u NATO bar ne moramo.
