ŠTA AMERIKA RADI SA UKRADENIM UKRAJINSKIM AKTIVAMA?

VALENTIN KATASONOV Ukrajina do danas nije dobila ni jedan dolar od pokradenih aktiva, i...

VALENTIN KATASONOV

Ukrajina do danas nije dobila ni jedan dolar od pokradenih aktiva, i nikada ga neće dobiti

Služba za štampu Stejt departmenta SAD je ovih dana saopštila da su SAD u Ukrajinu uputile grupu saradnika Federalnih rezervi (FED) i ministarstava pravde i finansija kako bi se Kijevu pomoglo da vrati iz inostranstva ukradene ukrajinske aktive. SAD i Velika Britanija će 29. aprila u vezi sa tim pitanjem održati multilateralni sastanak na kome će učestvovati i ukrajinski činovnici. Sastanku je trebalo da prisustvuju i predstavnici Međunarodnog centra za povraćaj aktiva (ICAR) iz Bazela.

Ukrajina je na samoj granici bankrota i ogromnih socijalnih previranja, pa čak i gladi. Kako nacionalna ekonomija ne bi potpuno propala novac joj je neophodan. Ali Vašington ne brine preterano zbog ukrajinske ekonomije, njega uznemirava čime će Ukrajina vratiti dugovanja zapadnim kreditorima. Spoljni dug Ukrajine se u ovom trenutku procenjuje na 145 milijardi dolara. Na Zapadu više niko nema želju da joj odobrava nove kredite. A iznosi koji figuriraju u medijima i koji se broje u milijardama dolara i evra predstavljaju samo „verbalnu intervenciju“ ukrajinskih političara i zapadnog činovništva.

ukrajinasirotinja

Postoje očigledni znaci da će bankarski sektor Ukrajine vrlo brzo pući. Nacionalna banka Ukrajine (NBU) razmatra varijantu spasavanja komercijalnih banaka po ugledu na „kiparsku varijantu“ – konfiskovanjem depozita ulagača ili prinudnim pretvaranjem ulagača u investitore (akcionare) banaka. Kijevski režim smatra da na taj način može da mobiliše nekoliko milijardi dolara. Taj način, koji se može nazvati i otvorenom pljačkom, mogao bi da spasi nekoliko banaka, ali zemlju od totalnog bankrota neće moći. Za to su potrebni iznosi mereni desetinama milijardi dolara.

Uopšte, kako bi se isplatila dugovanja spoljnim kreditorima, Ukrajina ima samo dva svoja izvora. Prvi je da privatizuje državnu svojinu zajedno sa prirodnim izvorištima koja postoje u državi, a drugi su spoljne aktive Ukrajine. Tako su, eto, FED i ministarstva pravde i finansija SAD odlučili da pomognu Kijevu da iskoristi drugi izvor.

* * *

Spoljne aktive Ukrajine se sastoje od nekoliko komponenti. Najpre, to su međunarodne rezerve Nacionalne banke Ukrajine. One su se od sredine 2011. godine polako i bez prestanka topile (u to vreme su iznosile rekordnih 38 milijardi dolara). Danas su na nivou ispod 15 milijardi, i ta rezerva nije dovoljna da se izmire državni dugovi, čak ni da bi se pokrile dospele obaveze za njih samo za ovu godinu. Postoje i privatne spoljne aktive. Zna se bez imalo sumnje da direktne privatne investicije Ukrajine u inostranstvu još nisu dostigle ni 10 milijardi dolara, ali to su ipak samo direktne investicije. A postoje i portfeljske, pa zajmovi, krediti, sredstva na bankarskim računima i devize u privatnoj svojini. Ako se saberu, krajem prošle godine sve vrste stranih aktiva iznosile su preko 140 milijardi dolara. Taman onaj iznos koji je otprilike jednak ukupnom spoljnom dugu Ukrajine. Pri čemu je 70 odsto njih u kešu, tako da sredstva na računima u stranim bankama predstavljaju itekako likvidan oblik aktiva.

Međutim, zvanične privatne aktive Ukrajine u inostranstvu – to je samo vrh ledenog brega. Glavni deo ukrajinskih aktiva u inostranstvu je formiran ilegalnim izvozom kapitala koji pripada najvišem sloju činovništva i oligarsima. A njih ni u kom obliku nema u statistici platnog bilansa NBU. Prošle godine ukrajinski mediji objavili su rejting sto najbogatijih stanovnika Ukrajine (Top-100). Aktive te prve stotine su 2012. godine dostigle cifru od 130 milijardi dolara (80 odsto BDP Ukrajine). Osim toga, spoljne aktive većine oligarha premašuju unutrašnje. Ali u tim podacima sredstva na bankarskim računima oligarha skoro i da ne postoje. E, to je već ne tama ili senka, već potpuni mrak.

ukrajinasirotinja01

Poslednjih godina su se po raznim ofšorovima pojavljivale aktive ukrajinskih oligarha i činovnika za koje se do tada nije ni znalo. Raspaljen strastima da razotkrije „zločinački Janukovičev režim“, Jacenjuk je izjavio da je u vreme predsednikovanja Janukoviča u ofšor preneto 70 milijardi dolara. Međutim, novopečeni premijer je prećutao koliko je novca iz zemlje izneto za vreme Juščenka i Timošenkove. Prema procenama američkog analitičkog centra Tax Justice Network, iz Ukrajine je, otkako je postala nezavisna, izvezeno ukupno 167 milijardi dolara. Navedeni iznos predstavlja nešto manje od obima ukupnog bruto domaćeg proizvoda za 2012.godinu i prilično premašuje cifru ukupnog spoljnog duga Ukrajine. Pa eto, baš na te spoljne aktive kao na potencijalni resurs kojim se mogu rešiti finansijsko-ekonomski problemi Ukrajine namerio se kijevski režim, zajedno sa svojim pokroviteljima iz Vašingtona.

* * *

U svetu postoji prilično iskustvo kako se otadžbini vraćaju aktive iz inostranstva. Postojali su pokušaji da se vrati novac Sadama Huseina, Moamera Gadafija, Hosnija Mubaraka, Fransua Divalijea, Roberta Mugabea i drugih. Ta vrsta operacija je uvek sprovođena pod parolom „vratiti narodu njegov opljačkani novac“.

Algoritam za takve operacije je razrađen:

– Napaćena zemlja donosi zakone koji su neophodni za obavljanje operacija pomoću kojih bi se aktive vratile, pri čemu se sa drugim zemljama zaključuju ugovori u vezi s tim;

– Istraga i otkrivanje traženih aktiva po svetu;

– Zamrzavanje aktiva;

– Dokazivanje da je poreklo aktiva nezakonito;

– Zemlja koja traži povraćaj aktiva pravi programe za korišćenje tih aktiva;

– Doznačavanje aktiva (prebacivanje novca) u zemlju i realizacija programa.

Otprilike tako izgleda redosled postupaka vođstva zemlje, koji su razradili Međunarodni centar za povraćaj aktiva (ICAR), Svetska banka i druge organizacije. U stvarnosti se do poslednjeg stadijuma često ne dođe. To delimično ima veze sa tim, da stvarno bude jako komplikovano raspetljavati lukave šeme kojima se aktive iz zemlje koja se pljačka izvoze. Delimično zato što je Zapad, u kome su aktive, zainteresovan da one budu tamo gde su, i to što duže zamrznute, posebno ako se radi o bankovnim računima. O toj strani pitanja se skoro ništa ne govori. A zamrznuta sredstva koja se broje milijardama dolara za banku u kojoj se nalaze predstavljaju poklon nad poklonima. Svaka banka može samo da mašta da klijenti ne koriste račune koje su otvorili.

ukrajinasirotinja02

Čak i kad stručnjaci pruže neoborive dokaze da su strane aktive koje leže u banci dobijene kriminalom, vlasti zemlje gde su takve aktive sakrivene baš mnogo ne žure da ih odmrznu i vrate narodu pokradene zemlje. Logika zemlje koja „pokriva“ nezakonite aktive je otprilike sledeća: ukoliko vratimo te aktive (novac), one će opet biti pokradene. Možemo da ih predamo zemlji koja je uništena samo ukoliko postoje obrazloženje za troškove i mehanizmi za kontrolu ciljanog korišćenja novca. Takvom se formulacijom otprilike koriste SAD kako bi opljačkano zadržali za sebe.

* * *

Kako bi se ocenila verovatnoća povraćaja u Ukrajinu bar manjeg dela od desetina milijardi oduzetih od nje i odnetih u inostranstvo, korisno je da se prisetimo priče u vezi sa bivšim premijerom Ukrajine Pavlom Lazarenkom. On u SAD izdržava zatvorsku kaznu zbog pranja novca. Federalni sud SAD je novac koji je otkriven na računima u bankama različitih zemalja otvorenim na njegovo ime okvalifikovao kao pokraden. Iznos novca je došao do milijarde dolara, ali još nije dokazano da je baš sav taj novac u vezi sa bivšim premijerom ili da je taj novac dobijen baš kriminalom. Do današnjeg dana je dokazan ukupan iznos od 250 miliona dolara. Od hapšenja Lazarenka prošlo je 15 godina, ali Ukrajina do danas nije dobila ni jedan dolar od dokazanih sredstava bivšeg premijera. I nikada ih neće ni dobiti.

Malo optimističkije izgleda iskustvo saradnje Vašingtona sa Kazahstanom. Astana je uspela da iskopa iz SAD 84 miliona dolara uz ekspertsko dokazivanje postojanja nezakonitih aktiva kazahstanskog porekla u SAD, teških mnogo milijardi dolara. Ali, kako se ono kaže: tresla se gora – rodio se miš!

Interesantno je i iskustvo Libije. Pošto je svrgnut Gadafi, počela je kampanja ogromnih razmera kojom su po bankama različitih zemalja tražene aktive koje su pripadale njemu lično i njegovim najbližim srodnicima i bliskom okruženju. Mediji su saopštavali o tome gde je šta pronađeno, novac se više nije brojao u milijardama, već u desetinama milijardi dolara. Međutim, do sada u Libiju nije dospeo ni jedan cent. Libijski presedan je interesantan zato što je još u samom početku agresije protiv Libije Vašington gromoglasno izjavio da „aktive diktatora moraju biti vraćene narodu“. Kada su aktive otkrivene, data je izjava da je libijski narod ostao dužan Vašingtonu poveće iznose koje su Amerikanci potrošili kako bi u toj zemlji uveli demokratiju. Radi se o troškovima SAD za vojne operacije u toku kojih su poginule hiljade mirnih libijskih stanovnika. Ima eksperata koji su sigurni da se Gadafijev novac, kao i novac drugih libijskih stanovnika, jednostavno prebacuje sa bankarskih računa u federalni budžet SAD. Potpuno je verovatno da ista sudbina čeka i ukrajinske aktive, čim ih Amerikanci pronađu.

I poslednje. Nedavno hapšenje ukrajinskog oligarha Dmitrija Firtaša prestavlja najpouzdaniji mogući znak za čitavu ofšorsku aristokratiju Ukrajine. Firtaševi računi po inostranstvu su blokirani zbog tvrdnje da je novac na njima stečen kriminalom. Pa će zatim možda i on da bude iskorišćen za podmirenje Firtaševih dugova prema bankama Zapada. A ukoliko nešto i preostane – to će se iskoristiti za podmirenje ukrajinskih dugovanja MMF i drugim „prioritetnim“ kreditorima. A narod Ukrajine će ostati praznih šaka, kao i u prethodim primerima.

Fond strateške kulture

 

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u