ANA FILIMONOVA: DRUGA FAZA ZAPADNE REKONSTRUKCIJE JUGA BALKANA?

Njome je predodređena dalja marginalizacija srpskog nacionalnog korpusa, a za Rusiju nepovratan gubitak pozicija...

Njome je predodređena dalja marginalizacija srpskog nacionalnog korpusa, a za Rusiju nepovratan gubitak pozicija u regionu

U Banjaluci je 26. aprila održana međunarodna naučno-praktična konferencija “Obojene Revolucije kao instrument geopolitičke transformacije”, posvećena kritičnoj analizi fenomena “obojenih revolucija” u konkretno primenjivom aspektu razrade preporuka za sprečavanje pokušaja nasilne smene vlasti i preduzimanja efikasnih mera po pitanju zaštite ustavno-pravnog poretka Republike Srpske. Organizatori konferencije bili su Fond Strateške Kulture (Moskva) i “Istorijski projekt Srebrenica” (Holandija). Konferencija je održana u zgradi Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. Među učesnicima konferencije bili su: Dia Nader de al-Andari – ambasador Venecuele u Srbiji u čijoj nadležnosti se nalazi i prostor Bosne i Hercegovine, zatim Aleksandar Pavić – politikolog iz Beograda, Dževad Galijašević – član stručne komisije za jugo-istočnu Evropu za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, Predrag Ćeranić – profesor prava i bezbednosnih nauka, Stefan Karganović – rukovodilac Istorijskog projekta Srebrenica, Manuel Oksenrajter – urednik nemačkog časopisa Zuerst, Srđa Trifković – profesor politike i međunarodnih odnosa (Univerzitet u Banja Luci) i drugi.

Učesnici konferencije pre svega su istakli ranjivu geopolitičku poziciju Republike Srpske, koja remeti planove “zapadnog faktora” po pitanju anuliranja Dejtonskog sporazuma i unitarizacije Bosne i Hercegovine, sa perspektivom stvaranja jedinstvene muslimanske Bosne i Hercegovine. Samim tim bi bio likvidiran u ovom trenutku najstabilniji i najčvršći stub srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu i istovremeno pouzdan saveznik Rusije na Balkanu. Očigledno da ovo poslednje predstavlja jedan od glavnih argumenata “zapadnog faktora” za započinjanje sledeće etape napada na srpsko nacionalno prostranstvo. Pored toga, stvaranje unitarne Bosne bi dozvolilo završetak formiranja “zelenog koridora” (Kosovo – Raška oblast – Bosna i Hercegovina). Ako uzmemo u obzir konkretne mere koje se u poslednje vreme preduzimaju po pitanju praktično stvaranja Velike Albanije (političke i ekonomske mera na usklađivanju „Kosova“ sa Albanijom, prestanak funkcionisanja državne granice „Kosova“ sa Albanijom, zaključenje vojnog saveza između njih) možemo govoriti o drugoj fazi rekonstrukcije juga Balkanskog poluostrva po završetku rata na Balkanu, kojom je za Srbe predodređeno dalje stešnjavanje i marginalizacija srpskog nacionalnog korpusa, a za Rusiju – nepovratan gubitak svojih pozicija u regionu.

Prvi pokušaji “obojene revolucije” u Federaciji BiH nisu bili uspešni. Pre svega, zbog nemogućnosti da se prenesu na Republiku Srpsku. Međutim, primetno je pregrupisavanje snaga protivnika Republike Srpske na međunarodnom i političkom nivou. Uoči parlamentarnih izbora u Republici Srpskoj koji su predviđeni za oktobar 2014. godine, prema informacijama kojima raspolažemo moglo bi doći do nasilnih pokušaja uticanja na izborni proces, sa ciljem da se promeni kako unutarpolitička ravnoteža snaga, tako i geopolitički vektor razvoja Republike Srpske.

U rezultatu rada Konferencije doneta je Rezolucija (koju su potpisali A. Filimonova, Aleksandar Pavić, Srđa Trifković, Predrag Ćeranić i Stefan Karganović), u kojoj je predložen kompleks mera radi zaštite Republike Srpske. Preporuke proizilaze iz osnovne teze da “obojene revolucije” imaju manipulativni i antidemokratski karakter, da se njima ostvaruju pseudonarodni buntovi koji u svojoj suštini predstavljaju vrstu specijalnog rata, specijalne operacije obaveštajnih službi sa ciljem smene političkih režima. Predložene mere za zaštitu Republike Srpske bile su podeljene na dva “paketa”: konsolidacija društva i operativna politika samoodbrane. Mere predložene u ovom dokumentu, na osnovu iskustva drugih zemalja, imaju za cilj da onemoguće nedemokratske političke promene koje se najčešće ostvaruju uz pomoć nasilja, promene koje su – uvek i bez izuzetka – služile samo lažnim propagandističkim ciljevima, radi uspostavljanja režima kojim se upravlja izvana.

Izvor Fond strateške kulture, 29. 04. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u