obamafilipini

MOŽE LI SRBIJA DA ODBIJE ANTIRUSKE SANKCIJE?

PETAR ISKENDEROV Srbija mora biti spremna na to da će platiti za evroatlantske integracije...

PETAR ISKENDEROV

Srbija mora biti spremna na to da će platiti za evroatlantske integracije zemlje uvođenjem antiruskih sankcija

Prvi javni nastup novog premijera Srbije Aleksandra Vučića svedoči o tome da trijumfalni pobednik na vanrednim parlamentarnim izborima teži da se pozicionira kao šef “tehnokratskog kabineta”, čiji je glavni cilj rešavanje socijalno-ekonomskih problema u zemlji. [1] Međutim, geopolitika se uporno upliće u unutarsrpske poslove i prvi međunarodni posetilac novog premijera bila je, prirodno, Ketrin Ešton, Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ona je pohitala da nas uveri kako će nova srpska vlada nastaviti da prati briselsku trajektoriju.

Do sada je ova trajektorija u prvom redu od Beograda tražila de facto priznanje nezavisnosti Kosova. Međutim, sudeći prema informacijama kojima raspolažemo, Srbija će u najskorije vreme biti u epicentru geopolitičkih trvenja oko Ukrajine – a SAD predstavljaju glavni motor tog procesa. Imajući u vidu ukupnu nesigurnost koja u ovom trenutku vlada u EU, Vašington pokušava ne samo da pojača pritisak na celokupnu EU nego i da pokuša da u evropskom lageru izoluje slabe karike, među koje je između ostalih svrstana i Srbija.

Nije nikakvo preterivanje ako kažemo da će obećanje predsednika SAD Baraka Obame da će “uvesti sankcije prema ključnim sektorima ruske privrede” kao znak odmazde zbog politike prema Kijevu, samo dodatno komplikovati ionako složenu situaciju u zapadnom lageru. [2] Pitanje sankcija prema Moskvi i bez toga je prilično ozbiljno razjedinilo EU. A dalje ratoborne akcije Vašingtona mogu EU da pogode i ekonomski. No možda to i jeste glavni cilj SAD?

vuciceston

AMERIČKO PODRIVANjE EU

Vatreni govor predsednika SAD uz nabrajanje novih antiruskih sankcija dogodio se na Filipinima, zemlji koju vezuju bliske istorijske veze sa Vašingtonom, zemlji u kojoj još od kraja HIH veka postoji američka vojno-pomorska baza Subik Bej. Doduše, sama baza je 1992. godine praktično ugašena zbog prestanka “kineske opasnosti”. Međutim, kako “sveto mesto ne ostaje pusto” [3], tako je i sadašnji gazda u Beloj kući, laureat Nobelove nagrade za mir, izabrao upravo Filipine za jačanje intenziteta sukoba između Zapada i Rusije na pitanju Ukrajine.

Što se tiče Amerike, situacija je potpuno jasna. Obama je u unutrašnjoj politici praktično doživeo same neuspehe – poput reforme sistema zdravstvene zaštite i balansa državnog budžeta. Sada mu je hitno potrebno pronalaženje izbornih rezervi za svoje demokrate. Međutim, nema sumnje da danas najpažljivije slušaoce ratobornih deklaracija predsednika Obame ne predstavljaju njegovi “sunarodnici Amerikanci”, pa čak ni sadašnje vlasti u Kijevu, već stanovnici zemalja članica EU. Jer šta znače sankcije protiv “ključnih sektora privrede Rusije”, koje je obećao domaćin Bele kuće? Ništa drugo nego podrivanje čitavog kompleksa trgovačko-ekonomskih veza Rusije i EU u energetici, saobraćaju, infrastrukturnoj i raketno-kosmičkoj sferi, građevinskoj industriji, rudarstvu, mašinogradnji i, na kraju, turizmu. A najviše će stradati privreda onih zemalja koje su istorijski tešnje od drugih vezane za Rusiju. A to nisu samo zemlje centralne i istočne Evrope nego i Nemačka, Francuska, Španija, Italija.

Nije slučajno da je Nemačka u poslednje vreme sve zabrinutija razvojem događaja. Treba podsetiti da su sasvim nedavno, u oktobru 2013. godine, nemačko Društvo za izučavanje spoljne politike i Maršalov fond predstavili zajednički izveštaj koji je odredio parametre nove spoljne politike zemlje “u svetu koji se menja”, parametre koji su bili definisani kao “nova snaga, nova odgovornost”. A već u januaru 2014. godine nemački predsednik Joakim Gauk je u sklopu odredbi ovog dokumenta izjavio da zavisnost privrede Nemačke od spoljne trgovine zahteva obezbeđenje pristupa spoljnim tržištima, stabilnu situaciju u zonama nemačkih spoljnotrgovinskih interesa, kao i “odlučnije liderstvo” u poslovima proširenja međunarodne saradnje”. [5]

sadvsrusia

OTPOR NEMAČKE, ITALIJE, ŠPANIJE…

Poslednja teza je jasno nagoveštavala nezadovoljstvo sadašnjim američkim liderstvom u svetskim ekonomsko-političkim poslovima. Tako da se jedan od onih koji trpe od zaoštravanja politike SAD prema Rusiji, očigledno nalazi na obalama Rajne. Pored toga, zamajac sukoba sa Moskvom, na koji Vašington aktivno podstiče Evropljane, odlično se uklapa u planove određenih krugova na pitanju stvaranja transatlanske zone slobodne trgovine. U kontekstu tog procesa, pristalice projekta mogu pokušati da mu daju novi impuls na talasu antiruskih parola. Pogotovo što su SAD i EU od početka ovom projektu davale različit smisao: Amerikanci geopolitički, Evropljani ekonomski.

Tako da nije slučajno da upravo Nemačka, prema podacima španskog El Paisa, predvodi one zemlje u lageru EU koje se negativno odnose prema antiruskim sankcijama. Tu možemo ubrojati i Španiju, Italiju i delimično Francusku. Poslednja pokušava da, sa jedne strane, učvrsti svoje pozicije u Evropi, a, sa druge, mora da vodi računa o razvoju ukupne geopolitičke situacije.

U EU ima i takvih država koje su, predviđajući sopstvene gubitke, već stavile do znanja Briselu da od njega očekuju da kompenzuje te gubitke. El Pais, pozivajući se na izvore u Briselu, navodi da ovoj grupi posebno pripadaju Bugarska, Mađarska i Rumunija. [5]

Odmah posle ratoborne izjave Baraka Obame, MMF je objavio referat o razvoju situacije u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Perspektive su stavljene u direktnu zavisnost od razvoja situacije u Ukrajini. “Eskalacija političke krize u Ukrajini sa sobom nosi nove rizike”, uvereni su stručnjaci MMF. Dejstva SAD koja raspiruju antirusku histeriju očigledno su uperena ka stvaranju i produbljenju sličnih rizika.

Žestoke izjave koje su se čule sa Kapitol hila, kao i iz Evrope, “podrivaju normalne uslove za trgovinu”, upozorava analitičar kompanije Giz Melburna Evan Lukas. [6] U takvim slučajevima uvek treba tražiti naročito zainteresovanog za takvo podrivanje snaga. I SAD predstavljaju glavnog osumnjičenog. Tako da Srbija mora biti spremna na to da će platiti za evroatlanske integracije zemlje uvođenjem antiruskih sankcija. U tom pogledu teško je poverovati u reči Eštonove koje je izgovorila u Beogradu da niko od Srbije neće tražiti kidanje “istorijskih i ekonomskih” veza sa Rusijom.

__________

Napomene:

[1] ITAR-TASS 28. 04. 2014 13:22

[2] http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/04/28/statement-press-secretary-ukraine

[3] Ruska uzrečica “svяto mesto pusto ne bыvaet” ima prenesen otprilike sledeći smisao – posle nestanka jednog zločinca na njegovo mesto brzo dođe drugi (primedba prevodioca).

[4] http://www.fondsk.ru/pview/2014/04/28/o-protivorechijah-mezhdu-vashingtonom-i-berlinom-po-ukrainskomu-voprosu-27232.html#

[5] El Pais, 28. 04. 2014.

[6] AP 280250 GMT Apr 14

Fond strateške kulture

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u