MILjAN JOKIĆ
Mnogo se izgleda može dobiti globljenjem penzionera i rasprodajom javnih preduzeća
MI6 building
85 Albert Embankment
London
02/05/2014
Početak maja u Londonu je protekao u pljuskovima koje su samo nakratko prekidali sunčani intervali. Ovaj petak ni po čemu nije otkrivao da je proleće odavno došlo mada su kao utešnu vest meteorolozi najavljivali mnogo topliji vikend. Nadajući se da će zaista biti tako, Ostrvljanima je ostalo samo da se uzdaju u tačnost takve vremenske prognoze.
Tomas Lorens, šef MI6 za Balkan, nije spojio praznike. Posle četvrtka koji je proveo u krugu porodice i tako proslavio tzv. Bank holiday, petak ga je već zatekao u njegovom standardnom radnom elementu. Sam 1. maj se različito proslavlja širom Ujedinjenog Kraljevstva – dok se u Londonu brojni levičari i sindikalisti okupljaju ispred Marksove memorijalne biblioteke, koja im služi kao polazna tačka u šetnji ka Trafalgar Skveru, gde se održavaju mitinzi kojima prisustvuju i razni pripadnici sličnih udruženja iz inostranstva, dotle se širom Velike Britanije održavaju brojni festivali na kojima se vrši krunisanje Majske kraljice i uz tradicionalni moris ples proslavlja prolećna plodnost. Stari običaji koji svoje korene vuku iz drevne paganske Anglo-Saksonske, pa i keltske tradicije, pomisli Lorens. Podseti se i da je do 1834. godina Banka Engleske bila ta koja je zabeležila 33 dana u Engleskoj koji se praznuju kao sećanje na određenog sveca ili kao narodna svetkovina, ono što je u Srbiji ljudima poznato pod popularnim nazivom vašar. Godine 1871. usvojen je prvi zakon o praznicima koji je predložio liberal ser Labok. Zakon je, potpuno razumljivo, imao za cilj da precizira neradne dane. S obzirom da je ser Labok bio po profesiji bankar, u obrazloženju akta je navedeno da prazničnim danima niko neće biti primoran da vrši bilo kakve uplate ili isplate koje ne bi vršio ni na Božić ili Veliki petak. Sam zakon se zvao Bank Holidays Act i odatle potiče termin koji je ostao u upotrebi do danas. It Feels Good to Be a Banker…
WHO SAYS JIMMY HOFFA?
Pošto je pročitao mejlove svojih saradnika iz Srbije, Lorens je došao do zaključka da je i 1. maj obeležen u Srbiji onako kako je očekivao. Najave sindikalnih protesta su pokazale svu nemoć i slabost sindikata u njihovoj realizaciji jer je broj okupljenih bio mnogostruko manji od onih koji su rešili da praznik proslave uz roštilj na nekom lokalnom izletištu. Zanimljiva je pasivnost kod ljudi u Srbiji čak i u stvarima koje ih se direktno tiču, više za sebe pomisli. Možda će se ipak stvari uskoro promeniti kada se svakom zaposlenom u javnom sektoru duboko zavuče ruka u džep. Mada verovatno će i to proći. Naime, u Srbiji se uvek najbolje igralo na razlikama. Dobrom poznavaocu rada srpskih medija kao što je Lorens nije moglo da promakne zahuktavanje kampanje privatni vs. javni sektor. Sindikalno organizovanje u privatnom sektoru je misaona imenica, uslovi rada su mnogo teži nego tamo gde je država poslodavac a poseban specijalitet je to što je i prosek zarada niži. Samim tim, ogroman broj zaposlenih kod privatnika bi brže nego što bi prosečan Srbin stigao da izgovori reč “reforma” prešao da radi za državu samo kada bi im se za to ukazala prilika. U toj jednačini se nikako ne sme smetnuti sa uma i armija nezaposlenih, koja bi vrebala bilo koje mesto u bilo kojem od ova dva sektora. Takva situacija umnogome umanjuje kapacitet zaposlenih u javnom sektoru da izboksuju nešto više za sebe, hladno konstatova Lorens. U tom razmišljanju, javi mu se jedna zanimljiva ideja koju odluči da odmah zabeleži. Možda bi vredelo razmišljati o osnivanju pravog ozbiljnog sindikata. Pod našom kontrolom, naravno, konkretizova svoju ideju Lorens. Takav sindikat, pogotovo kada bi se nametnuo i u privatnom sektoru, mogao bi da se pokaže kao veoma lukrativan posao za Imperiju i još jedna poluga za politički uticaj. Who says Jimmy Hoffa?
Dok je završavao novu belešku, Lorens se podseti kako je u ovom istom kabinetu 14. februara sebi stavio u napomenu da će jun mesec biti idealan za rebalans budžeta. Veoma zadovoljan što se stvari odvijaju po planu, Tomas Lorens odluči da se posveti svom današnjem vrhunskom prioritetu. Smireno pritisnu taster spikerfona i obavesti sekretaricu da ga do daljnjeg niko ne uznemirava sem u slučaju da ga traži lično šef MI6 ser Džon Sojers. Lagano ustavši iz fotelje, priđe do elektronskog sefa i unese šifru koja je označavala važan datum iz engleske istorije. Bez obzira na maksimalnu sigurnost njegovog kabineta, nije voleo da ostavlja dokumenta u njemu, pa ni kad je u pitanju sef proverenog švajcarskog proizvođača iz njegove najskuplje ponude Varrit maxima. Izvadivši iz posebnog odeljka u sefu samo fasciklu na kojoj je u kurzivu bilo odštampano RT/3004/2014, Lorens se vrati za radni sto i poče pažljivo da čita dokument.
RIO TINTO U SRBIJI
Nakon tridesetak minuta pune koncentracije, Lorens odluči da napravi pauzu i izvrši kratku rekapitulaciju. Deo pročitanog dokumenta mu je bio poznat od ranije, ali kompletna studija je prevazilazila sve što je znao. Iako mu je skraćenica RT prosto mamila osmeh podsećajući ga na ruski propagandni TV kanal, stvar je bila mnogo ozbiljnija. Radilo se o studiji Anglo-australijskog diva Rio Tinta. Čuvena kompanija, četvrta u svetu po veličinu u rudnom sektoru, sa kapitalizacijom od 140 milijardi dolara, predstavlja reper za sve slične kompanije na svetu. Po proizvodnji boksita i bora je prva na svetu, po proizvodnji gvožđa, glinice i aluminijuma druga, dok zavidno treće mesto zauzima po količini dijamanata, uranijuma i molibdena koju eksploatiše. Svoj naziv duguje čuvenoj reci u Andaluziji, koja je imala crvenu boju još 3000 godina pre Hrista zbog rastvaranja gvožđa u njoj. Vađenjem zlata, srebra i bakra su se prvi bavili stari Iberijici, a zatim su taj posao nastavili Feničani, Grci i Rimljani. Konzorcijom pod vođstvom Hjua Matesona kupuje rudnik od Španije 1873. godine u akviziciji koja bi se najbolje mogla opisati kao jedan od poslova stoleća. Biće to najveći rudnik bakra na svetu do kraja 19. veka. Danas Rio Tinto ima najjače konkurente u jednom Anglo-australijskom i jednom Anglo-švajcarskom gigantu, koji su u ovom trenutku još veće kompanije od njega.
Međutim, Rio Tinto je otkrio nešto što postoji na samo jednom mestu na svetu. U Srbiji. Radi se o mineralu koji je po mestu otkrića nazvan jadarit, jedinom koji istovremeno sadrži litijum i bor. Godine 2004. niko na svetu nije znao za ovo nalazište osim stručnjaka Rio Tinta. Dobijene su dozvole od srpskih vlasti i počela su prva ispitivanja u okolini Loznice. Lorens je danas pred sobom imao kompletnu poverljivu studiju o ovom otkriću i bio je zatečen onim što je saznao iako je bio čovek koga je bilo teško iznenaditi. Do vraga, od svih zemalja sveta i svih minerala, ovaj jedinstveni se morao naći u Srbiji, parafrazira Lorens čuvenu rečenicu iz Kazablanke. Kad se već našao na prostoru pod njegovom jurisdikcijom, onda nema druge nego učiniti sve kako bi se ostvario imperijalni interes. Znao je da neće izostati ni svaka vrsta lične satisfakcija u slučaju pozitivnog rezultata. Savršena sinhronizacija intelektualnih, političkih i ekonomskih elita u ostvarivanju zajedničkih ciljeva i jeste jedna od tajni uspeha Velike Britanije.
NATPRIRODNI SRBI
Najbolji primer jeste i samo otkriće jadarita, koji je odmah po iskopavanju poslat u Prirodnjački muzej u Londonu na ekspertizu mineorologu dr Krisu Stenliju. Ono što je zapanjilo iskusnog stručnjaka jeste da je formula jadarita potpuno identična formuli čuvenog minerala kriptonit iz naučnofantastičnog filma Supermen, osim što ne sadrži fluoride. Da li to objašnjava činjenicu da Srbi sebe nazivaju nebeskim narodom, cinično se zapita Lorens? Možda zaista imaju neke natprirodne moći, s obzirom kakav pritisak izdržavaju više od dve decenije? Lorens nekad nije mogao da suzbije svoju urođenu englesku aroganciju, koju je i čuveni srpski pisac Borislav Pekić opisao, pozivajući se na švajcarskog putopisca Cesar de Saussure, koji je 1727. godine napisao sledeće redove: „Ne mislim da od engleskog ima naroda s više predrasuda u svoju korist. Oni dozvoljavaju da se to vidi i iz njihovih reči i iz njihovih manira. Na strance gledaju sa nipodaštavanjem, misleći da ništa nije tako dobro kao u njihovoj zemlji.” Pomisao da u Srbiji postoji nešto tako vredno i jedinstveno prosto ga je sama po sebi terala na razmišljanje kako da to zadobije u interesu Ujedinjenog Kraljevstva. Za razliku od kriptonita iz filma, koji ima poguban uticaj na Supermena, ovaj srpski kriptonit može imati fantastično pozitivno dejstvo na one koji ga budu eksploatisali i prodavali.
Kada je završio iščitavanje kompletne analize, Lorens je znao da će ovaj posao biti jedan od onih koji će nositi oznaku Top Priority. Uz nova nalazišta u okolini Bora i Majdanpeka, Srbija možda opet postane Meka za rudare. MI6 će morati sve to pažljivo da isprati i kanališe kako bi rezultat bio na nivou očekivanja, koja su veoma visoka. Dobro je i ovo što se dešava u srpskom školstvu, pa istorija i geografija postaju izborni predmet u stručnim školama. Ko odluči da uči istoriju neće moći da uči geografiju i obrnuto. Sjajna stvar za buduće geopolitičare, ponovo progovori cinizam iz Lorensa. Srpski jezik je doduše uspeo da se odbrani, bar za sada, nekako pomirljivo konstatova Lorens. Nema veze, samo engleski i u rudnik. Najbolji radnici će zaista dobiti priliku da odu za Demokratsku Republiku Kongo i da pokažu svoje znanje u čuvenoj provinciji Katanga.
Vraćajući dokumenta u sef, Lorens se ponovo zamisli. Uvek je smatrao Srbiju za bogatu zemlju i nikako nije prihvatao priče koje su stalno pričane njenim građanima o nemaštini i siromaštvu, kao da je u pitanju Somalija ili eventualno Čad. Na trenutak se vrati na najvažniji deo analize, konačni zaključak o eksploataciji jadarita – nalazište je toliko da bi moglo da zadovolji 20 odsto svetskih potreba za litijumom. Postoji li zemlja na svetu koja sme za sebe da kaže da je siromašna ako zadovoljava 20 odsto svetske potražnje za bilo kojim proizvodom, pa bio to krastavac ili pileće meso? Šta tek reći za litijum koji se nalazi u svakoj modernoj bateriji, u svakom akumulatoru za električna i vozila na hibridni pogon? Borati su odavno neizostavni sastojak u proizvodnji stakla, keramike, veštačkog đubriva. I, kao šlag na torti, sve to na jednom mestu… Međutim, ipak je to nažalost nedovoljno za Srbiju. Mnogo više se izgleda može dobiti globljenjem penzionera i rasprodajom javnih preduzeća, zaključi razmišljanje na ovu temu Lorens uz blagi osmeh.
„We must find new lands from which we can easily obtain raw materials and at the same time exploit the cheap slave labor that is available from the natives of the colonies. The colonies would also provide a dumping ground for the surplus goods produced in our factories.“ (Moramo pronaći nove zemlje iz kojih možemo lako dobiti sirovine i istovremeno iskoristiti jeftini robovski rad koji je dostupan od domorodaca u kolonijama. Kolonije takođe predstavljaju deponiju za višak robe proizvedene u našim fabrikama.
Cecil Rhodes
