Ključ cele priče jeste vreme: koliko dugo snage federalista u gradovima na jugoistoku Ukrajine mogu da izdrže pritisak vojne operacije Kijeva
Kombinovanim napadom helikoptera, oklopnih vozila, padobranaca, komandosa, evromajdanovaca i pripadnika Desnog sektora na grad Slavjansk, juče ujutro započela je nova faza „antiterorističke operacije“ Kijeva protiv pobunjenika federalista na istoku i jugoistoku Ukrajine. Plan operacije je da se ukrajinski komandosi i padobranci ubacuju direktno u centar grada, gde bi brzom akcijom pokušali da zauzmu zgrade lokalne vlasti i televiziju i tako slome moral federalista pobunjenika. Podršku operaciji daju ukrajinske oklopne jedinice na periferiji Slavjanska, vezujući uz sebe snage lokalne samoodbrane na barikadama.
Naravno, to je bio ratni plan Kijeva, a kako nijedan ratni plan ne preživi sudar sa realnošću, tako i ovaj već na početku pokazuje ozbiljne nedostatke. Naime, ukrajinski padobranci i komandosi spušteni su u centar Slavjanska helikopterima Mi-8, koje su iz vazduha štitili jurišni helikopteri Mi-24. Rezultat prvog jutra operacije jesu tri srušena helikoptera: dva Mi-24 i jedan Mi-8. Kijev je odmah obustavio nalete svojih helikoptera, jer je očito da federalisti pobunjenici raspolažu ručnim protivavionskim raketnim sistemima „strela-2M“ i „igla“. Federalisti pobunjenici mogli su te rakete da dobiju od Rusije, ali su mogli da ih uzmu i iz zauzetih magacina ukrajinske armije u tom području. Jer, kako je pre tri meseca oružje masovno uzimano iz kasarni i magacina ukrajinske vojske na zapadu zemlje za potrebe Majdana, posle se to isto događalo na jugoistoku države za potrebe federalista pobunjenika.
Uglavnom, obaranje tri helikoptera ukrajinske vojske samo tokom jednog jutra pokazalo je da vazdušni prostor u tom delu države nije bezbedan za letenje. Ukrajinski padobranci iskrcani u centru Slavjanska ostali su sada bez borbene i logističke podrške helikoptera. Ukoliko bi im pritekla u pomoć ukrajinska borbena avijacija, avioni bi morali da se spuste nisko radi preciznog gađanja i izbegavanja kolateralne štete, a onda bi i oni bili cilj za rakete tipa „igla“. Jer ukrajinska avijacija ne raspolaže superpreciznim raketama i bombama za gađanje sa velikih visina ili razdaljina. Druga mogućnost za pomoć padobrancima u centru Slavjanska jeste prodor ukrajinskih oklopnih jedinica sa periferije ka centru grada. To donosi i ulične borbe i žrtve, mada se na TV snimcima vidi kako građani golim rukama pokušavaju da zaustave ukrajinske oklopne transportere, koji ih u laganoj vožnji odguruju.
Ključ cele priče jeste vreme: koliko dugo snage federalista u Slavjansku i u drugim gradovima na jugoistoku Ukrajine mogu da izdrže pritisak vojne operacije Kijeva. Ako izdrže sledeća tri dana – oni su pobedili, jer kroz to vreme mogli bi da steknu status žrtve čak i u evropskom javnom mnjenju, a, sa druge strane, Moskvi daju šansu da direktno vojno interveniše.
Dakle, tri su moguća scenarija u sledećih desetak dana. Prvi je da najnovija vojna operacija Kijeva ne uspe, što će sigurno zakomplikovati političku scenu u Kijevu uoči izbora 25. maja i ohrabriti referendum o nezavisnosti jugoistoka Ukrajine zakazan za 11. maj. To bi ujedno bio i veliki poraz Zapada i najbolji razvoj situacije za Rusiju. Moskva ne bi morala da vojno interveniše, a pokazala bi se snaga i autentičnost pobune federalista. Sumnjam da će Kijev, a pogotovo Zapad, dozvoliti takav razvoj događaja.
Druga mogućnost jeste da snage Kijeva vojno savladaju federaliste pobunjenike na jugoistoku zemlje – imaju sasvim dovoljno vojno-policijskih efektiva za tako nešto, naravno, pod uslovom da narod jugoistoka Ukrajine ne ustane na masovnu pobunu i po cenu velikih žrtava. U tom slučaju Moskva će poslati svoju vojsku u to područje pod oznakom mirovnih snaga ZND. Rusija može brzom operacijom vazdušno-desantnih snaga i udarima oklopnih jedinica preseći sve pravce i naprosto blokirati i opkoliti sve jedinice ukrajinske vojske u tom području i prisiliti ih na predaju. Za takvu operaciju dovoljne su dve vazdušno-desantne brigade i četiri oklopno-mehanizovane brigade kopnenih snaga. Zaštitu vojišta mogu da pružaju i teški sistemi PVO, kao što je S-300PMU1 sa teritorije Rusije. Prevlast u vazdušnom prostoru tog dela Ukrajine ruska avijacija može lako da uspostavi.
Kako bi se ponašale ukrajinske jedinice u slučaju sudara sa ruskom armijom? Ili bi se raspale, povukle, ili predale. Ruska vojska može da uspostavi liniju razdvajanja na reci Dnjepru već za 48 sati.
Treći scenario jeste da, usled uvođenja sankcija SAD i EU protiv Rusije i zbog žrtava među civilima na jugoistoku Ukrajine, ruska vojska krene sve do Kijeva. Ko bi mogao da je zaustavi?
I u NATO sa žaljenjem konstatuju: „Niko“. Jer niko u Evropi i nije sposoban da danas ratuje s Rusijom zbog Ukrajine – a nadajmo se da većih sukoba ipak neće biti.
Izvor Politika, 03. 05. 2014.
