RUSKI ODGOVOR NA SANKCIJE U 15 TAČAKA: STATI NA PUT DOLARU

Prebaciti državnu imovinu i račune u dolarima i evro iz NATO zemalja u neutralne...

Prebaciti državnu imovinu i račune u dolarima i evro iz NATO zemalja u neutralne zemlje

Savetnik predsednika Ruske Federacije Sergej Glazjev predložio je Ministarstvu finansija Rusije plan reagovanja na sankcije. Njegova suština je: potrebno je izgraditi privredu koja neće zavisiti od Zapada, privredu koja treba da potisne dolar.

SAD spremaju nove ekonomske sankcije Rusiji – izjavio je američki predsednik Barak Obama. I Evropska unija se sprema da proširi sankcije. Ruske vlasti su već počele aktivno da razmatraju mere zaštite svoje privrede i državnih interesa. Svoju – radikalnu – varijantu predložio je i savetnik ruskog predsednika – poznati ekonomista Sergej Glazjev.

Glazjev moli rusko Ministarstvo finansija da u Nacionalnom finansijskom savetu razmotri njegove predloge. Po nalogu ministra finansija Rusije, Antona Siluanova, nekoliko departmana je trebalo da dostavi primedbe na predloge Glazjeva najkasnije 23. aprila, ali to do sada nije učinjeno.

Plan Glazjeva podrazumeva 15 aktivnosti koje obuhvataju dva cilja: brza reakcija na sankcije, a zatim maksimalno smanjiti zavisnost Rusije od spoljnog sveta. Radi toga je potrebno izvršiti dedolarizaciju ruske privrede, smatra Glazjev, a promene treba da obuhvate finansijske operacije kako u državnom sektoru, tako i u privatnim kompanijama, čak i u stanovništvu.

Država pre svega, piše Glazjev, mora biti spremna za slučaj da dođe do zamrzavanja deviznih računa Rusije: zato se moraju sve aktive i računi u evrima i dolarima prebaciti iz zemalja NATO u neutralne zemlje i što pre biti prodate hartija od vrednosti zemalja NATO. Centralna banka Rusije mora brzo da smanji dolarske instrumente i oslobodi se hartija od vrednosti zemalja koje su objavile da će podržati sankcije protiv Rusije.

Državne korporacije i banke moraju dobiti mogućnost da zamene kredite kod zapadnih banaka za kredite u rubljama. To treba da formuliše Centralna banka – da emituje za to određenu količinu novca i da ga preusmeri na Vnešekonombank.

Uporedo sa tim, smatra Glazjev, treba da usledi smanjenje zavisnosti ruskog finansijskog sektora od inostrane infrastrukture i zavisnost privrede od obračuna u dolarima. Potrebno je ograničiti monetarnu slobodu komercijalnim bankama: to će sprečiti špekulacije i odliv kapitala. Banke će morati da formiraju 100-postotne rezerve za dužničke obaveze nerezidenata.

Biće neophodno, nalaže Glazjev, obaviti edukativni posao sa stanovništvom da se ne uzda u devize: objasniti da to nije svrsishodno i da će devizne obaveze komercijalnih banaka u slučaju da sankcije budu uvedene biti takođe zamrznute.

Glazjev takođe predlaže da se pređe na nacionalne valute u međusobnim obračunima između Rusije i zemalja Carinske unije i drugih partnera koji neće biti u dolarima i evrima.

Putinov pres sekretar predsednika, Dmitrij Peskov, nije mogao da prokomentariše da li Vladimir Putin zna za predloge svog savetnika. U ruskoj vladi na nivou potpredsednika i premijera predlog Glazjeva se nije razmatrao, otkrio je saradnik aparata vlade.

Vlada Rusije ima svoj plan kako da podrži privredu u slučaju oštrih sankcija: „Mere su razbijene na nekoliko scenarija, uključujući i onaj najgori koji predviđa gotovo potpuni prekid trgovine sa EU. Dokument je poverljiv kako SAD i EU ne bi znali naše planove“.

Inače, Glazjev u Kremlju odgovara za regionalnu ekonomsku integraciju. Ekonomiju vodi pomoćnik predsednika Andrej Belousov. Njegova uloga je značajnija, ali je uticaj Glazjeva u poslednje vreme porastao: „On je aktivnije od svih drugih podržavao ideju prisajedinjenja Krima“.

Plan Sergeja Glazjeva

1. Prebaciti državnu imovinu i račune u dolarima i evro iz NATO zemalja u neutralne zemlje.

2. Vratiti sve vrednosti koje pripadaju državi (dragoceni metali, umetnička dela i sl.) u Rusiju.

3. Prodati hartije od vrednosti zemalja NATO, ne čekajući uvođenje sankcija.

4. Prekinuti izvoz zlata, dragocenih i retkih metala.

5. Uspostaviti monetarno-kreditni svop sa Kinom radi finansiranja kritičkog uvoza i prelaska na obračune u nacionalnim valutama.

6. Stvoriti vlastiti sistem razmene međubankarskih informacija za plaćanja i obračune u Carinskoj uniji, ZND i sa zemljama partnerima po analogiji sa SWIFT-om.

7. Stvoriti platni sistem obračuna putem bankarskih kartica „Evroazes“ koja bi zatvorila obračune i sisteme koji se realizuju putem Visa i Master Card.

8. Ograničiti devizna ovlašćenja banaka, uvođenjem preliminarnog prijavljivanja krupnih netrgovinskih monetarnih operacija. U budućnosti uvesti porez na izvoz kapitala i finansijske špekulacije.

9. Preći na obračun u nacionalnim valutama u trgovinskim odnosima sa Carinskom unijom i drugim zemljama. Nove ugovore za izvoz fosilnih goriva zaključivati u rubljama.

10. Dozvoliti devizno-kreditne svopove (zamena jedne valute u drugu) sa zemljama radi finansiranja trgovine.

11. Ubrzano smanjiti rezerve u dolarskim instrumentima i dugoročnim obligacijama u zemljama koje podržavaju sankcije.

12. Zameniti zajmove državnih korporacija i banaka u dolarima i evrima za rublje po istim uslovima, a da pri tom Centralna banka obezbedi potrebnu emisiju rublje preko Vnešekonombanka.

13. Obaviti edukativni rad sa stanovništvom i objasniti zašto je potrebno imati račune i držati depozite u rubljama, a ne u dolarima ili evrima. U slučaju da SAD i EU zamrznu imovinu Centralne banke i državnih korporacija došlo bi i do zamrzavanja njihovih obaveza u dolarima i evrima.

14. Kao odgovor na trgovinski embargo – kritički važne operacije realizovati preko beloruskih i kazahstanskih preduzeća.

15. Prevesti pod nacionalnu jurisdikciju svu svojinu strateških firmi koja je registrovana u ofšronim zonama, a tiče se prirodnih resursa i bogatstava i nekretnina.

Autor Goran Šimpraga

Izvor Fakti, 02. 05. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u