JOŽE MENCINGER: BAUK JUGOSLAVIJE NAD EVROPOM

Velike su razlike u razvijenosti članica EU baš kao što su bile i kod...

Velike su razlike u razvijenosti članica EU baš kao što su bile i kod nekadašnjih republika SFRJ

Izbori za Evropski parlament u Sloveniji i Hrvatskoj prolaze u dramatičnim okolnostima za dve zemlje koje su iz sastava bivše Jugoslavije zasada jedine u EU. Slovenija, koja upravo proslavlja desetu godišnjicu članstva, upala je u nezapamćenu političku i ekonomsku krizu, a od zemlje koja je bila primer, sada je postala težak evropski bolesnik. Hrvatska je doslovno pred bankrotom, sa krajnje neizvesnim posledicama.

Dr Jože Mencinger, tvorac ekonomskog čuda u Sloveniji nakon raspada Jugoslavije, ne daje mnogo nade za optimizam. Predviđa da Evropu, pa tako i ove prostore, čeka talas novih kriza, a ni haos nije isključen. Ali nade uvek ima, pa Mencinger budućnost zajedničke Evrope vidi samo ako se EU okrene temeljima na kojima je stvorena, pre svega socijalnoj tržišnoj ekonomiji. „Ako već za to nije kasno“, kaže uvaženi ekonomist koji je diplomirao pravo u Ljubljani, magistrirao u Beogradu i doktorirao u Pensilvaniji.

Na listi ste Pozitivne Slovenije za budući saziv Evropskog parlamenta, a neki vam prigovaraju što ste evroskeptik. Ima li nade za ujedinjenu Evropu?

— Moj evroskepticizam nije evrofobija. Nisam čovek koji bi aplaudirao svakoj stvari koja dolazi od Evropske komisije samo zbog toga što dolazi iz Brisela, a to rade oni koji me optužuju. Ljudi koji se plaše da budu evroskeptici za mene su problem.

Oštar ste kritičar Evropske unije. Koja će biti vaša poruka ujedinjenoj Evropi ako postanete član Evropskog parlamenta?

— Nisam kritičar Evropske unije nego sam kritičar strategija i politike Evropske komisije, dakle vlade EU. I sada njenu politiku smatram katastrofalnom, iako je počela da popušta u svojoj „štednji“, koja je u privredi baziranoj na potražnji produbila krizu. Po mom mišljenju, najkobnije su bile lisabonske strategije sa stvaranjem „društva znanja“, što dobro zvuči, ali implicira seljenje proizvodnje u Kinu, te uništavanje evropske industrije i povećavanje nezaposlenosti do nekada nezamislivih granica.

Ali, očito, uništavanje Evrope, kako to i vi nazivate, već je dugo na delu?

— Nakon deset godina takvog uništavanja, sada Evropska komisija priča o nužnosti reindustrijalizacije i „veštačkom“ saniranju nezaposlenosti, pogotovo nezaposlenosti mladih. Moja je poruka jasna: pre nego stvarate nove institucije, kao što su evro, fiskalni pakt ili sada bankarska unija, razmislite kako one deluju u lošim vremenima.

U Evropi danas suvereno vladaju Nemci i Angela Merkel, Francuzi posustaju, Italijana nigde nema, Britanci su se okrenuli Americi, Poljaci se previše ne čuju, a o malima niko ionako ne vodi računa. Može li takva Evropa dugoročno da opstane?

— Evropa mora da se menja kako bi opstala. Ako ide u pravcu federalizacije, dakle monetarne, fiskalne i bankovne unije, treba da pristane i na transfernu uniju, a to znači na preraspodelu dela BDP u korist siromašnijih.

Postoji li opasnost od novog talasa ekonomske krize i što bi to značilo za Evropu? Kolika je pretnja da kriza preraste u socijalni haos?

— Ukoliko imate stope nezaposlenih mladih 50 odsto, kao što je u Grčkoj i Španiji, haos je moguć, odnosno verovatan. Srećom,radi se o zemljama s jakom sivom ekonomijom, koja rešava masu socijalnih problema. A to ne može ići unedogled, jer su i opšte stope nezaposlenosti visoke. Što se kriza tiče, one će se ponavljati, ugrađene su u kapitalizam koji se bazira na kreditima i zaduženosti, te finansijskim „proizvodima“. Nekadašnja dilema „nezaposlenost-inflacija“ zamenjena je dilemom „nezaposlenost-dug“.

Koliko je sreće ujedinjena Evropa donela Sloveniji? Ima li još evropskog entuzijazma u prvoj zemlji koja je iz porušene Jugoslavije ušla u EU?

— EU je Sloveniji koristila, ali entuzijazma je sada manje i zbog toga što je bilo previše iluzija. Međutim, Slovenija i nije imala drugih mogućnosti nego da uđe u EU. Alternative nakon raspada Jugoslavije i nije bilo. U tom pogledu između izlaska iz Jugoslavije i ulaska u EU nije bilo razlike, oboje je bilo „izlaz u nuždi“.

Slovenija je od blistavog evropskog primera postala evropski bolesnik. Može li da se izleči?

— Nažalost, u pravu ste. Sve smo prokockali za samo četiri godine između 2005. i 2008. godine, nakon što smo nemoderni ekonomski model zamenili savremenim finansijskim modelom, u kojem se bogatstvo stvara špekulacijama, a ne radom.

Hrvatsko iskustvo nije obećavajuće. Prva je to zemlja koja je u prvoj godini članstva više Evropi platila, nego od nje dobila? Kakva je to poruka ostalim zemljama regiona koje žele da uđu u EU?

— Prvo treba znati da je sve što se dobija iz EU pre toga u nju uplaćeno. Uplate idu dosta automatski, glavna je uplata iz dela BDP, a isplate iz EU vezane su na pojedine projekte, koje treba prvo predložiti evropskoj birokratiji po određenim procedurama, te ponekad obezbediti vlastiti deo sredstava. Dok to naučiš, potraje. No u principu Hrvatska bi iz EU morala da dobije više od onoga što uplaćuje. I Slovenija je, mislim na dve godine posle ulaska, imala negativni bilans uplata i isplata, ali sada je neto primalac.

Što bi Srbiji poručili na njenom putu u EU? Kada je po vama realno da Srbija postane članica?

— Ni za Srbiju, iako je veća, alternative nema. Kada će ući u EU ne može se reći, odlučuje druga strana i odluka je politička, a to je sasvim nepredvidljivo.

Vlada Zorana Milanovića u Hrvatskoj, od koje se mnogo očekivalo, potpuno je, kada je reč o ekonomiji, podbacila i razočarala. Što očekujete od Aleksandra Vučića?

— Malo znam o Vučićevim ekonomskim planovima, ali ali treba znati da se svakoj vladi pripisuje krivica za sve što se događa, iako su događaji najčešće nezavisni od onoga što vlada radi.

U Srbiji vas često doživljavaju kao osobu koja je imala značajnu zaslugu u uspešnoj tranziciji Slovenije. Da li model koji ste tada primenili i danas drži vodu?

— To da me doživljavaju kao čoveka zaslužnog za uspešnu tranziciju možda je povezano sa jednom mojom karakteristikom, a to je da sam loš političar i uvek kažem ono šta mislim. Nisam pristalica jake države, u sporovima na početku tranzicije bio sam mišljenja da u tranziciji treba iskoristiti i ideju samoupravljanja i društvene svojine i prednosti koje je imala Slovenija. No, u Sloveniji sam „zaslužan“ i za sve nedaće, od privatizacije do sadašnje svetske krize. A pogotovo za ono što se naziva „nacionalnim interesom“, iza kojeg i dalje stojim.

Koliko je Evropska unija slična bivšoj Jugoslaviji, a ako jeste, može li da doživi i sudbinu te bivše države?

— Nadam se da EU neće da doživi sudbinu Jugoslavije, odnosno svega što se dogodilo običnom čoveku na tim prostorima. Ali, sličnosti postoje i nema smisla izbegavati ih. Sličnost je i to da su velike razlike u razvijenosti članica ili nekadašnjih republika, zbog kojih je i primena jedinstvene ekonomske politike pod znakom pitanja.

Pa tako i evro, zar ne?

— I evro je politička konstrukcija bez ekonomskih temelja, jer je bilo jasno da će proizvesti probleme u lošim vremenima. Sumnjati u njegovu večnost nije bilo pristojno, već i zbog nekakvog evropskog bratstva i jedinstva. Neke dileme je teško rešiti, na primer šta je demokratičnije: jedan čovek – jedan glas ili jedna država – jedan glas. Ja se najviše plašim onoga što nazivam jugoslovenskim sindromom, a to je uverenje svakog u Evropi da ga drugi iskorišćavaju.

BANKROT DRŽAVE NIJE BANKROT FIRME

Da se poštuju ekonomska pravila, gotovo sve zemlje regiona već bi bile u debelom bankrotu, pre svega BiH. Ima li uopšte izlaza?

— Bankrot države nije bankrot firme u kojem se menjaju vlasnici. Države prežive iako su nesposobne da plaćaju inostrane dugove. Dugove, međutim, nisu sposobne da otplaćuju ni mnogo veće zemlje. Međutim, one ih relativno lako plaćaju novim zaduženjima. To radi i Nemačka, i ona dugove plaća izdavanjem novih obveznica. Ali, stanovništvo zemlje koja duguje drugima i koja ne može da se zadužuje „kod kuće“ ni izvan nje, pati. Jer, država ne može da kupuje robu i sirovine, proizvodnja stane, sve je više nezaposlenih, nastaje socijalni haos…

UKRAJINA PODSEĆA NA JUGOSLAVIJU

Kako će se završiti ukrajinska kriza i koje će, političke i ekonomske, posledice biti za Evropu i Rusiju?

— To ne znam, poznat sam kao loš političar. No i tu je barem malo kriva Evropska komisija, koja je podupirala one koji su rušili Janukoviča. Time je Putinu omogućila da iskoristi priliku za vraćanje Krima. No na istoku Ukrajine stvari postaju sve ozbiljnije i sve više podsećaju na Jugoslaviju.

Autor Jurica Kerbler

Izvor Večernje novosti, 03. maj 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u