KAKO ĆE SE ZAVRŠITI VELIKA BORBA ZA BERLIN?

F. VUKOVIĆ Hoće li u Berlinu prevladati američki politički pritisak ili domaći poslovni lobi?...

F. VUKOVIĆ

Hoće li u Berlinu prevladati američki politički pritisak ili domaći poslovni lobi?

Nemačka kancelarka Angela Merkel u petak se sastala u Vašingtonu sa predsednikom SAD Barakom Obamom. Kao i za ranijih susreta, nemačka kancelarka je za vreme zajedničke novinske konferencije afirmativno klimala glavom na Obamine izjave o tome kako Rusija mora da bude sprečena novim sankcijama, ali njen javni i privatni nastup kancelarke znatno se razlikuju.

Kako je preneo list The Wall Street Journal, nemačka kancelarka došla je u Belu kuću sa potpuno jasnom porukom nemačkog poslovnog lobija: “Dosta je bilo sankcija”. Najveća nemačka korporativna imena, kao što su hemijski gigant BASF, kompanija Simens AG, Folkcvagen, Adidas, Dojče banka i drugi već danima ističu snažno protivljenje uvođenju dodatnih sankcija Rusiji, posebno ekonomskih sankcija.

Kako to inače biva u poslovnom svetu, ovde je reč o striktno ekonomskom interesu, a za Nemačku, najveću ekonomiju Evrope, nikako nije u interesu da ulazi u ekonomski ili bilo kakav drugi konflikt sa Rusijom. Pojedini analitičari smatraju da čak stotine hiljada nemačkih radnih mesta zavisi od trgovinskog odnosa sa Rusijom, koji je poslednjih godina znatno porastao. Drugim rečima, Nemačka za svoj status ekonomske sile može da zahvali i saradnji sa Rusijom.

Te činjenice već dugo izazivaju frustracije u SAD jer retorika je jedna stvar, a delovanje nešto sasvim drugo. Vašington može uvek da računa na nemačku prozapadnu retoriku. Čak i u trenutku kad je cela magnituda NSA-afere izašla na videlo, a pokazalo se da je upravo Nemačka najveća meta američkih špijunskih operacija (sada je malo jasnije i zašto), reakcija Berlina je bila u najmanju ruku mlaka. Nikakve velike osude od kancelarke Merkel nisu stigle, ona je čak u jeku NSA-afere rekla da su „SAD najveći nemački saveznik”.

merkelobama03

NEMAČKO POSTUPANjE IZA ZAVESE

Izgleda da je Nemačka saveznik kakvog SAD mogu samo da požele – lojalan, nepreteći, pomirljiv i pasivan. Ali da li je zaista tako? Kontradikcije između nemačke retorike i delovanja postaju jedna ogromna tema koja se tek počinje otkrivati. Na primjer. NSA-afera –žestokih reakcija iz Berlina zaista nije bilo, ali u pozadini Nemačka je odmah prionula na posao, pa su počeli da pripremaju planove za pružanje otpora američkoj špijunskoj mreži, uključujući i projekat izgradnje paralelnog elektroničnog sistema, do kojeg američke službe ne bi mogle da prodru.

Tu je zatim ta politika rusko-nemačkih interesa, koja posebno ljuti američke funkcionere. Neki u SAD čak tvrde da je Nemačka bila ključni akter u obučavanju ruskih specijalnih jedinica za angažman u Ukrajinskoj krizi. To nije kraj kontradikcijama: ovih dana pojavile su se informacije da je Njemačka vanredno aktivna u modernizaciji kineske vojske, što je još jedan razlog za američke frustracije, pošto SAD pokušavaju da vojno okruže Kinu i više uopšte ne skrivaju te ambicije.

The Wall Street Journal prenosi da su nemački funkcioneri ovih dana suočeni sa pravom ofenzivom telefonskih poziva od nemačkih visokih korporativnih direktora, koji upozoravaju da se ne kreće sa koracima koji bi na bilo koji način ugrozili njihove poslovne interese u Rusiji. naravno, SAD za to ne mare, ekonomske sankcije prema Rusiji ne bi znatno pogodile njihovu ekonomiju, ali nemačku itekako bi.

Obama i Merkel su u petak održali sastanak, i moglo bi se reći da kako se slažu u svim pitanjima, ali ono što naizgled liči na konsenzus zapravo nije to ni blizu. Naime, SAD ne žele da čekaju ni dan, žele da sankcije protiv Rusije krenu odmah, ali Nemačka ih koči stavljanjem novih uslova.

Tako je za vreme sastanka naglašeno da će do novih ozbiljnijih sankcija zaista i doći „ako” Rusija prekrši novu crvenu liniju. Merkel i Obama su se složili da bi ta nova crvena linija bila „pokušaj ometanjae” predstojećih predsedničkih izbora u Ukrajini, koji bi trebalo da se održe 25. maja. Merkel je poručila Obami da je Nemačka „spremna i pripremljena” da uvede sankcije Rusiji „ako Moskva odbije da pomogne u deeskalaciji situacije oko Ukrajine”. „Razne mogućnosti se pripremaju u EU. To nije nužno nešto što bismo želeli, ali mi smo spremni”, rekla je Merkel, govoreći o mogućnosti pokretanja ekonomskih sankcija prema Rusiji.

Hoće li Nemačka zaista napraviti taj korak i time ugroziti svoje interese? Do poslednjeg trenutka neće, ali, ako zaista bukne pravi rat u Ukrajini i ako Rusija postane jedan od aktivnih sudionika tog rata, onda je to nešto sasvim drugo, i tada verovatno ni Nemačka neće moći da zadrži politiku koju upravo vodi. Ali sve dok se ne desi velika eskalacija, SAD neće uspeti da dobiju Nemačku na svoju stranu, i to sad već postaje sasvim očito. To su loše vesti za Vašington, koji je bio spreman na ekonomski rat sa Rusijom, ali ne sam.

Njemačka će, bar ova vlast, popustiti pod pritiskom SAD ako situacija naglo eskalira, ali sve do tada će pronalaziti načine kako da izbegne ekonomske sankcije prema Rusiji. U Petak pomenuta crvena linija, tj. uvođenje sankcija Rusiji, ukoliko ona bude „ometala” predsedničke izbore, zapravo je vrlo podložna raznim interpretacijama.

merkelobama02

NEMAČKE NIJE HOMOGENA

Stajalište nemačke politike vrlo je zanimljivo jer, kako se kriza na istoku Evrope pojačava, tako do izražaja dolaze razne frakcije unutar nemačke vladajuće strukture. Jedna stvar je vrlo jasna: politika Nemačke nije homogena. To se može veoma dobro videti i u izveštavanju nemačkih medija, koji su, u zavinosti od toga kojoj su frakciji skloniji, često kontradiktorni među sobom u pitanju izveštavanja o stanju u Ukrajini. To ne može biti loše, samo dobro. Najgora stvar koja se bilo kojoj zemlji može desiti je apsolutno jednostrana interpretacija ovakve krize.

Jedan od najuticajnijih nemačkih listova u Ebropi svakako je Der Spiegel, čije je izveštavanje, inače tradicionalno raznoliko, ovih dana postalo krajnje ekstremno. Kritikovanje pojedinih politika je nešto što od medija očekujemo, kao i da zauzmu stav u pitanju pojedinih događanja. Angažman Rusije u kontekstu Ukrajinske krize svakako se može smisleno, objektivno i sa dosta argumenata kritikovati, alki ovaj nemački list počeo je da pribegava najgorem medijskom ratobornom spinu, koji se svodi na upoređivanje ruskog predsednika sa Hitlerom.

Na tim poređenjima obično sa završava medijski posao i kreće propagandni. Ali neki drugi nemački mediji prilično drugačije doživljavaju situaciju u Ukrajini, što je još jednom odraz političkog diverziteta, koji vlada u toj zemlji. Bilo bi zaista fascinantno i gotovo neviđeno da američki politički pritisak može na kraju da ima veći uticaj na Berlin od domaćeg poslovnog lobija. Za sada ipak to ne uspeva.

Merkel i Obama pominju da će krenuti u ekonomski izolaciju Rusije ako Moskva počne da se upliće u najavljene predsedničke izbore u Ukrajini, koji bi zapravo trebalo samo da daju legitimitet državnom udaru i novom prozapadnom vođstvu. Isti kritikuju izbore u Siriji, koji će se održati idućeg meseca, ali, ako je to farsa, onda je sigurno to i najavljeni izborni proces u Ukrajini.

Ali izbori su najavljeni za 25. maj, a pobunjenici u istočnim regionima planiraju da održe referendum o potencijalnom otcjepljenju od Kijeva već za nekoliko dana – 11. maja. Rečju, Ukrajina nikad nije bila bliže dezintegraciji. Aktualna vojna ofenziva na istoku Ukrajine zapravo je poslednji pokušaj Kijeva da fizički spreči najavljeni referendum. Ako ne uspeju da uguše pobunu silom, tim potezima samo su zacementirali sudbinu, tj. ishod referenduma.

Može li ukrajinska vojska silom da uguši pobunu? Teško, barem kada je reč o celom istoku zemlje. Ali pojedine vojne pobede mogu da ostvare. U trenutku pisanja ovog teksta istočni grad Kramatorsk je gotovo u potpunosti pao pod njihovu kontrolu, a pobunjenici drže još samo neke delove grada.

Mnogi se pitaju hoće li ruska vojska intervenisati? Možda u na kraju i hoće, ali kao i nemačke sankcije, to će biti zaista poslednja mera, potez sa kojim niko u Moskvi ne žuri niti ga priželjkuje. U ovom trenutku izvesnije je rasplamsavanje građanskog rata, a u tom slučaju mogao bi se desiti možda i najgori mogući scenario za Ukrajinu – da postane Sirija na teritoriji Evrope, zemlja na kojoj će putem posrednika ratovati Amerika i Rusija.

Advance

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u