SERGEJ PRAVOSUDOV: ŠTA SE STVARNO DOGAĐA SA GRADNjOM JUŽNOG TOKA

Nije tajna da SAD nastupaju protiv Južnog toka Dr Sergej Pravosudov, direktor ruskog Instituta...

Nije tajna da SAD nastupaju protiv Južnog toka

Dr Sergej Pravosudov, direktor ruskog Instituta nacionalne energetike u ekskluzivnom intervjuu za portal Evroazija.info govori o dinamici izgradnje magistralnog gasovoda Južni tok, uticaju krize u Ukrajini na snabdevanje Evrope gasom, planovima SAD, i pitanju NISa i Srbijagasa.

U kojoj fazi se trenutno nalazi izgradnja gasovoda Južni tok?

— Planira se da glavna gradnja u Bugarskoj i Srbiji počne na ljeto ove godine. Mađarskoj se nastavljaju projektni istraživački radovi i takođe procedure teritorijalnog planiranja i procjenje djelovanja na okolinu (OVOS). U Republici Sloveniji takođe se radi na teritorijalnom planiranju i OVOS, a do početka ljeta biće objavljen konkurs za projekat slovenačke dionice. U Republici Hrvatskoj se nastavlja priprema Sporazuma akcionara zajedničke projektne kompanije, odvija se usaglašavanje projekta ugovora i tehničkog naloga za razradu projektne dokumentacije. Nastavlja se i razrada investacionog plana gradnje gasovoda – kraka za Republiku Makedoniju. Sa svim ovim državama potpisani su sporazumi među vladama o realizaciji projekta. U Republici Srpskoj priprema se sporazum među vladama o saradnji pri gradnji i eksploataciji gasovoda – kraka Južnog toka i energetskih kapaciteta.

Krajem aprila ove godine Gazprom je potpisao sporazum sa austrijskom komapnijom OMV o gradnji dionice gasovoda u Austriji snaga 32 milijarde kubnih metara gasa do velikog gasnog čvora u Baumgartenu. Priključak punog kapaciteta austrijske dionice očekuje se u januaru 2018. godine.

Punom parom teku pripreme za sistem morske dionice gasovoda Južni tok. Kompanije koje su pobijedile na otvorenom konkursu intezivno povećavaju proizvodnju cijevi za prvi niz. Potpisan je ugovor za njegovu izgradnju i takođe za podizanje tehnoloških objekata i pripremanje dionica obalskih priključaka u Rusiji i Bugarskoj za sva četiri niza (pravca). Već u maju ove godine počeće isporuka cijevi u Bugarsku. U junu će početi radovi na ruskoj obali, u julu na Bugarskoj. Na jesen će startovati sistem morske dionice.

U Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj za gradnju i eksploataciju Južnog toka biće otvoreno 8, 5 hiljada novih radnih mjesta. Prvi gas ovim gasovodom biće isporučen krajem 2015. godine.

Aktivno se radi na glavnoj KS (kompresovnoj stanici) „Russkaя“, odakle kreće Južni tok. Ova stanica će postati svjetski lider po snazi – 444 MVt. Na stanici se montira i osnovna tehnološka oprema – agregati za prepumpavanje gasa i uređaji za čišćenje. Ti radovi će biti završeni 2014. godine.

Na teritoriji Rusije se gradi sistem magistralnih gasovoda Južni koridor kojim će gas ući u Južni tok. Na zavisnoj maršuti (prve etapa projekta) zavareno je i stavljeno u kanal 576 km cijevi – 65 % od njegove dužine. Na mnogim dionicama se već provode ispitivanja (probe). Podižu se kompresovne stanice (KS). U KS Kazačья i KS Korenovskaя montira se osnovna tehnološka oprema, koja će biti završena u prvom kvartalu 2015. godine, nastavlja se i gradnja osnove za KS Šahtinskaя. Počeli su pripremni radovi za gradnju Istočne maršute gasovoda (druga etapa projekta). Za dopremanje potrebnog obima gasa po Zapadnoj maršuti nastavlja se proširivanje gasovoda Urengoй-Novopskov na dionici Petrovsk-Pisarevka. Do sada je izvršen kapitalni remont oko 170 km gasovoda. Nastavlja se rekonstrukcija 3 od 6 KS sa ciljem da se poveća njihov kapacitet: Ekaterinovka, Bubnovka i Pisarevka. Na njima se ugrađuje osnovna tehnološka oprema. Rekonstrukcija KS Bubnovka i Ekaterinovka planira se završiti krajem 2014. godine, a KS Pisarevka u drugom kvartalu 2015. Poslije završetka rekonstrukcije KS Bubnovka i Ekaterinovka njihov kapacitet će iznositi približno 96 MVt i 64 MVt.

Ranije je navođeno da je puštanje gasovoda i početak isporuka gasa planiran za decembar 2015. godine, da li će biti moguće ispoštovati taj rok?

— Evropska komisija pokušava da zamrzne ovaj projekat, ipak, ako gradnja počne na ljeto ove godine, onda se može završiti 2015. godine.

Da li postoji mogućnost odlaganja završetka Južnog toka ili čak njegovog potpunog zaustavljanja zbog zatezanja odnosa između Rusije, EU i SAD povodom krize u Ukrajini?

— Nije tajna da je Južni tok zamišljen zbog sniženje tranzitnih rizika prolaska ruskog gasa teritorijom Ukrajine. Nestabilnost u Ukrajini čini ovaj projekat aktuelnijim.

U srpskoj štampi je bilo vijesti da je Bugarska pod velikim pritiskom zbog Južnog toka? O kakvim pritiscima je riječ i da li bugarska vlada ima snage da im se odupre?

— Nije tajna da SAD nastupaju protiv ovog projekta. Sadašnji rukovodioci Ukrajine, koji su osvojili vlast državnim pučem (prevratom), dobijali su direktnu podšku SAD. Na taj način Amerikanci su dobili mogućnost da kontrolišu tranzit ruskog gasa preko teritorije Ukrajine. Sada oni mogu iskoristiti tu činjenicu u cilju nedopuštanja zbližavanja Rusije sa nizom evropskih zemalja. Ukrajina neće platiti ruski gas. Ipak, ako Gazprom prestane isporučivati Ukrajini gas, onda će ona početi da otima gas iz tranzitnog cjevovoda koji je predviđen za evropske kupce – u Srbiji, BiH, Bugarskoj, Italiji itd.

SAD i njihovi evropski politički prijatelji će početi da optužuju za neisporuku gasa Rusiju, a ne Ukrajinu. Nadam se da će Bugarska izdržati vanjski pritisak i da će realizovati projekat koji je za nju veoma povoljan.

Vi ste u februaru izjavili da će u slučaju da vlast u Srbiji osvoji SNS, i ukoliko se počne sa podjelom Srbijagasa u skladu sa zahtjevima EU, izgradnja Južnog toka biti zaustavljena i da će ostati neizvjesno da li će ona ponovo početi. Da li još uvijek imate isti stav?

— Vučićevi naprednjaci govore da je njihov glavni cilj ulazak Srbije u EU. Treći energetski paket EU zahtijeva razdvajanje funkcija transporta i prodaje gasa koje Srbijagas objedinjuje (spaja). Srbijagas se tokom dugog vremena nalazila pod kontrolom socijalista. Ova kompanija je u gubitku. Naprednjaci kažu da je za povećanje efikasnosti potrebno podijeliti Srbijagas u skladu sa normama Trećeg energetskog paketa. Ipak, NIS je do kupovine kontrolnog paketa akcija od strane Gazproma takođe poslovao sa gubitkom. Gaspromnjeft je morao prvo da pokrije dugove prošlih godina i kompanija je brzo postala rentabilna zahvaljujući kvalitetnom menadžmentu. Pritom, niko je nije dijelio. Srbijagasu je potrebno povećanje efiksanosti menadžmenta, a ne podjela. Podjela bi odnijela mnogo vremena, i za to vrijeme Srbijagasu bi bilo komplikovano da realizuje obaveze prema gradnji Južnog toka na teritoriji Srbije. Srbijagas pripada vladi Srbije. Ako bi kontrolni paket akcija ove kompanije bio prodat Gaspromu, onda bi budžet Srbije dobio sredstva koja su mu potrebna i Srbijagas bi dobio efikasne menadžere. Osim toga Gazprom daje popust onim zemljama koje mu prodaju svoje aktive u sferi transporta i prodaje gasa. Jasan primjer je Bjelorusija koja dobija ruski gas po najnižim cijenama.

Takođe ste naveli da je „potpuno moguća varijanta da će prozapadni srpski političari pokušati prvo da nacionalizuju ruske aktive na teritoriji Srbije, a zatim da ih predaju zapadnim korporacijama“ , da li je ta mogućnost i dalje prisutna?

— Srpski političari teže da uđu u EU. Da bi približili taj momenat, oni mogu da pokušaju da privuku u zemlju evropske i američke kompanije. Kako sam već rekao do privatizacije NIS je bio kompanija u gubitku. Sad NIS svake godine ima dobit iz koje plaća dividende (među njima i vladi Srbije), a takođe ulaže znatne sume u investicije. Pri tom su vlasti Srbije u protekloj godini znatno povećali porez NIS-u. Poslije pobjede na izborima Aleksandar Vučić je izjavio da NIS treba više sredstava da da na dividende, a ne da investira razvoj. Međutim, ako se ne investira u prerađivačke, proizvodne i prodajne aktive, brzo će doći do pada i kompanija će ponovo biti u gubitku i dividendi uopšte neće biti.

Kako očekujete da će se odvijati pregovori Gasproma i EU u vezi sa Trećim energetskim paketom, s obzirom na rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se traži zaustavljanje izgradnje Južnog toka i uvođenje sankcija prema ruskim energetskim kompanijama?

— Nadam se da će pobijediti zdrav razum i da će taj projekat biti realizovan. Pa Evropi je potreban ruski gas, a Ukrajina je ne jednom pokazala da nije pouzdana za tranzit ruskog gasa u Evropu.

Da li Evropa može da bude energetski nezavisna od Rusije, kako bi to željeli u Vašingtonu? Odnosno, da li tečni gas iz Azerbejdžana i drugih nalazišta zaista može biti alternativa?

— Konsenzus-prognoza, pripremljena na osnovu opšteg zaključka najautoritativnijih analitičkih centara u svijetu, pokazuje da će u Evropi nesklad između potražnje i vlastite proizvodnje samo rasti, tj. proizvodnja će se smanjivati, a potržnja povećavati. Potrebe za dodatnim importnim gasom iznosiće 145 mlrd kub. m. u 2025. godini. To govori o tome, da će obim isporuke ruskog gasa u Evropu rasti i gasovod Južni tok će biti ispunjen.

U protekloj godini isporuka gasa Gazproma u Evropu i Tursku povećala se 16 % i iznosila je 161,5 mlrd kub. m. Pri tom, potražnja gasa u Evropi nije rasla, nego se smanjila za 1 %. Povećanje isporuke iz Rusije bilo je uslovljeno tim, da su drugi veliki isporučioci Norveška, Alžir i Katar smanjili svoje isporuke. Rezultat toga jeste da je udio ruskog gasa na evropskom tržištu dostigao rekordni udio – 30 %. Osim Rusije, izvoz je povećala samo Holandija, ali i ona je objavila da će u naredne 3 godine smanjiti proizvodnju gasa za 20 %. Shodno prognozi za 10 godina Holandija će se od izvoznika pretvoriti u uvoznika nafte.

U ovoj godini imamo analognu situaciju. U prvom kvartalu 2014. godine Njemačka je povećala izbor ruskog gasa za 15 % (do 10,4 mlrd kub. m), Turska za 4 % (do 7,76 mlrd kub. m), Italija za 6 % (do 7,32 mlrd kub. m), a Velika Britanija za 30 % (do 4, 5 mlrd kub. m). I to je sve, bez obzira na to što je protekla zima u Evropi bila veoma topla i potreba za gasom se smanjila. Terminali za prijem kondenzovanog gasa (SPG) u Evropi napunjeni su samo 25 %. Stvar je u tome, da SPG ide, ne u Evropu, nego u Aziju, gdje su cijene znatno više. Sljedećih godina ne treba očekivati veći obim SPG iz SAD u Evropu. Posljednje dvije godine proizvodnja gasa praktično ne raste. Nivo investicija za proizvodnju gasa tamo je sada na najnižem nivou za posljednjih 15 godina. Dakle, ovdje  se proizvodnja gasa neće povećavati, nego će se smanjivati. Ako i budu izvozile neku malu količinu gasa, to će biti izvoz u Japan, Koreju i Kinu, gdje su cijene znatno više, nego u Evropi. U Evropi se mnogo govori o isporuci gasa iz Azerbekdžana. Ipak, riječ je o svega 10 mlrd kub. m za godinu, koji će početi da se isporučuje Italiji poslije 2020. godine.

Treba naglasiti, da će taj gas ići na jug Španije i zamijeniti tamo isporuke iz Libije i Alžira koje su se znatno smanjile. Ruski gasovod Južni tok ići će na sjever Italije, a, takođe, i u Australiju. Podsjetiću, da će snaga četiri kraka Južnog toka iznositi 63 mlrd kub m. za godinu. Da bi se uspio izgraditi prvi krak Južnog toka do kraja 2015. godine treba početi izgradnju kopnenih dionica u Srbiji i Bugarskoj već ove godine. Danas je Evropska komisija (EK) zauzela destruktivnu poziciju, jer želi da zamrzne ovaj projekat i da ga usaglasi sa normama Trećeg eneretskog paketa (TEP). Treba naglasiti, da zahtjevi ovog dokumenta ne stimulišpe gradnju gasovoda i da su svi veliki projekti, koji su bili realizovani ili se realizuju, danas obrisani iz normi Trećeg energetskog paketa, među njima i projekat Sjeverni tok. U okviru Trećeg energetskog paketa nije povoljno investirati u gradnju gasovoda budući da se za investitora postavlja veoma niska rentabilnost. Osim toga, kompaniju ne mogu da prave cijevi za svoj gas, a za tuđi gas niko neće da pravi.

Južni tok je prvobitno planiran zato da bi se izbjegla veza sa tranzitom gasa preko teritorije Ukrajine. Danas je to aktuelnije više nego ikad. Faktički, Ukrajina je u haosu, na pragu građanskog rata. Danas je ta zemlja dužna Gazpromu 2,2 milijarde dolara za gas; do sredine maja taj iznos će dostići 3,5 mlrd dolara. To je prijetnja za sigurnost tranzita gasa u Evropu. Stoga, djelovanje EK se može okarakterisati kao štetnost. Ako na zimu evropski korisnici ne budu dobijali gas, onda će za to biti krivi upravo evropski činovnici. Usput, Srbija i Bugarska dobijaju gas upravo preko teritorije Ukrajine. Da bi se izbavio od ukrajinske zavisnosti,Gazprom se i sprema da gradi Južni tok. Ukoliko sporazumi između zemalja koje učestvuju u projektu Južni tok i Rusije budu potpisani prije stupanja na snagu TEP-a, onda se ti zahtjevi ne odnose na njih. Osim toga, to je međunarodni projekat, a on automatski nije pod ingerencijom EK, koja samo reguliše odnose unutar EU, a za međunarodnu energetsku politiku odgovaaraju vlade samostalnih država. EK se to ne dopada, ali za sada je to tako. Očigledno je da treba početi izgradnju Južnog toka, a paralelno Gazprom će voditi pregovore sa EK o statusu tog projekta. Posebno, se to tiče srpske dionice, jer Srbija nije u EZ i nije obavezna da ispunjava naredbe EK.

Da li očekujete da će doći do sporazuma o izvozu ruskog gasa u Kinu i koje bi još azijske zemlje trebalo da budu snabdjevene ruskim gasom?

— Potreba za gasom u Kini raste veoma brzo i taj proces će se nastaviti i dalje. Ekološka situacija u velikim kineskim gradovima je bliska katastrofi zbog stalnog smoga. Za poboljšanje situacije Kina mora zamijeniti termoelektrane gasnim i uvoditi automobile na gas. Gazprom već isporučuje SMG sa Sahalina u Japan, Južnu Koreju i Kinu. U najskorije vrijeme isporuka SPG u te zemlje će se povećati, a u Kini će graditi gasovod.

Republika Srpska je otvorena i iskreno spremna  za saradnju sa Rusijom, da li se može očekivati veće ulaagnje U Republiku Srpsku od strane Rusije?

— Za sada se glavni pravac saradnje odvija u naftno-gasnom sektoru. U toj sferi saradnja će se razvijati.

Autori Mladen Đorđević/Milana Babić

Izvor Evroazija.info, 2. maj 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u