ZAŠTO JE GAS IZ ŠKRILjACA VELIKA OBMANA?

BRANKA AL HAMDI Još nije nađen lek za proizvodnju energenata, a kad njihova cena...

BRANKA AL HAMDI

Još nije nađen lek za proizvodnju energenata, a kad njihova cena prevaziđe cenu koju ekonomije mogu da plate, tada dolazi kriza

U poslednje vreme tema proizvodnje gasa iz škriljaca je neprekidno u medijima. Gas iz škriljaca je predstavljen kao tehnološko čudo, koje već danas utiče na tržište energenata. Evropska unija je donela odluku praktično bez presedana da se izuzme tehnologija proizvodnje gasa iz škriljaca iz rigoroznih ekoloških regulativa, koje su standardne za druge energetske tehnologije. Taj presedan je zahtevala Poljska, koja je jedna od zemalja zainteresovanih za investicije u američku tehnologiju proizvodnje gasa iz škriljaca. Odnedavno pominje se i Ukrajina.

Gas iz škriljaca se proizvodi u SAD i Velikoj Britaniji. Iako se mnogo govori o još uvek nepotpuno shvaćenim, ali ozbiljnim ekološkim problemima, nema u svetskim medijima gotovo nikakve analize o profitabilnosti tehnologije. Dakle, postavljam pitanje – kada će proizvodnja gasa iz škriljaca dostići fazu kad je cena gasa konkurentna na tržištu? Kolika je stvarna cena? Nažalost, ne verujem da danas postoji odgovor jer je proizvodnja još uvek neprofitabilna, a napravljene planine duga moraće se isplatiti. Pitanje je da li je Evropa spremna za novu rundu spasavanja banaka i nove runde stezanja kaiša? Da li zaista možemo verovati medijskim pričama o tehnološkom čudu?

Kada je Međunarodna agencija za energiju (IEA) u novembru objavila svoju prognozu u izveštaju Procena svetske energije za 2012, mogli smo da poverujemo da svet stvarno pliva u nafti. Izveštaj je propraćen prognozom da će Amerika prevazići Saudijsku Arabiju i postati najveći svetski proizvođač nafte do 2017. i da će postati nezavisna od uvoza u proizvodnji energije. Sve svetske agencije su to prenele. Čak, idući dalje, britanski Gardijan je zaključio da ovaj izveštaj IEA definitivno pobija ideju da su izvori nafte pri kraju i da će proizvodnja da opada u budućnosti (Peak Oil Theory). Zaključci iz tog izveštaja su preplavili svetske medije. Ekson Mobajl u svojoj prognozi zaključuje da će potražnja gasa da poraste za 65 odsto do 2040. i da će Severna Amerika da proizvede više od 20 odsto od te cifre. Od toga najveći procenat će biti iz nekonvencionalnih izvora gasa. Prema toj prognozi, revolucionarna proizvodnja gasa iz škriljaca će da omogući da SAD čak izvozi gas od 2025. Prošlog leta smo čuli isto tako optimističke prognoze kada je Harvardski univerzitet objavio izveštaj nekadašnjeg funkcionera italijanske korporacije ENI. Tvrdio je da su naučnici pogrešili i da je proizvodnja nafte još uvek u usponu. Zaključak je – nema oskudice nafte, i to je prevaziđena tema. Navodno, ta teorija je prevaziđena novom tehnologijom koja osigurava obilje jeftinih izvora nekonvencionalne nafte i gasa.

Nema sumnje da još ima dosta nafte i gasa pod zemljom da ispunimo sve naše snove o ubrzanom razvoju scenarija klimatskih katastrofa. Iako, pre nego što do toga dođe, ubrzano ćemo da nastavimo sa zagađivanjem zemlje, okeana, vazduha i pijaće vode. I ubrzano ćemo graditi nove puteve da bi i dalje trošili sve više energije. Da li to ekonomski ima smisla ili ne?

Jer korišćenje gasa iz škriljaca nije “čista energija”, kako se tvrdi. Nije čistija čak ni od uglja, koji se koristi za proizvodnju struje. Na primer, gas iz škriljaca emituje 66 miliona dodatnih tona ugljenika, dok za istu količinu proizvodnje ugalj emituje 50 miliona tona. I, da budu stvari čak i gore za gas iz škriljaca, kada se otpuštanje metana prilikom proizvodnje uzme u obzir, povećava se problematičnost ovog načina ekspoloatacije gasa. Iako novi izvori gasa iz škriljaca i nafte iz peščanika ukazuju na dodatne rezerve i prividno ruše teorije o „vrhu“ proizvodnje – činjenice uopšte nisu tako jednostavne.

uljniskriljcitehnologija

„VRH“ PROIZVODNjE NAFTE JE IZA NAS

Podaci ustvari ukazuju na činjenicu da smo već suočeni sa grčevima globalne tranzicije u energiji – era jeftine nafte je zaista gotova. Treba razumeti da teorija „vrha“ u proizvodnji nafte ne znači da će nafta da nestane, već da je to momenat kada kombinacija geoloških ograničenja i ekonomskih faktora dovodi do trajne situacije gde je proizvodnja nafte nepovratno skuplja i negativno utiče na ekonomski rast. To je tačka gde smo danas. Sve od 2005. svetska proizvodnja nafte ostaje na ravnom platou. Ako se doda povećana potražnja iz Kine i drugih rastućih ekonomija, cena nafte će neminovno da raste u budućnosti. Ustvari, cene nafte bi bile veće da vlade ne plaćaju subvencije i te subvencije su u 2011. dostigle čak 30 odsto cene nafte. I, kako je svet konvecionalne proizvodnje nafte ostao na platou, sve više zavisi od skupih nekonvencionalnih izvora energije. Era jeftine i obilne nafte je zaista gotova.

Prema proceni stručnjaka (Gail Tverberg), u junu 2012. godine, objavljeno je da od 2005. godine svetsko snabdevanje konvencionalnom naftom nije povećano. Tverberg tvrdi da je to „primarni razlog za recesiju 2008-2009“, i da očekivani rezultat manjeg snabdevanja naftom može da bude razlog da se finansijska kriza nastavi i eventualno pogorša.

naftakriza02

MANIPULACIJA STATISTIKOM

Da li je informacija IEA solidna? U seriji istraživanja za Gardijan i Le Monde, Badal je već 2009. godine razotkrio da su se ključni podaci namerno menjali u IEA, i to pod pritiskom SAD, da bi se lažno povećale cifre koje predstavljaju službene rezerve energije. Badal je kasnije otkrio da je IEA već od 1998. stvarala „inflaciju“ u podacima o rezervama energija, što je bila osnova za prognozu „održivog ekonomskog rasta i niske nezaposlenosti“.

Ukratko, istraživanja IEA su pod intenzivnom lupom i direktnim mešanjem već 12 godina. Zato se zaključci IEA ne mogu prihvatiti bez dodatne analize. Ista je sudbina proslavljenog Harvardovog izveštaja i njegovog autora Maugerija. Moglo je odmah da se utvrdi da to nije bio nezavisan izveštaj. Finansiran od dve velike energetske kompanije ENI i BP, izveštaj nije nikad bio stručno potvrđen. Dr Rodžer Bentli, stručnjak pri britanskom Centru za istraživanje energije izjavio je nekadašnjem finansijskom stručnjaku Bi-Bi-Sija Dejvidu Strahanu da Mauguerijev izveštaj potpuno zanemaruje intenzitet pada u proizvodnji nafte i da izveštaj ima očigledne matematičke greške. Isti stručnjak se čak pita kako je moguće da je Harvard tu studiju objavio. Odgovor leži u dilemi našeg vremena – akademska istraživanja sve više postaju područje onih koji ta istraživanja i finansiraju.

A U ŠTA NAUČNICI VERUJU?

Za razliku od Maugerijeve studije, koja je dobila ogromnu medijsku pažnju, tri proverene studije objavljene u renomiranim naučnim publikacijama nude sasvim drugačiju perspektivu. Naime, studija Dejvida Kinga, objavljena u publikaciji Priroda, nalazi da – i pored objavljenog povećanja u istraživanjima za novim rezervama nafte, kao i nafte iz peščanika, prirodnog gasa i gasa iz škriljaca – eksploatacija svetskih energetskih polja još uvek opada, između 4,5 i 6,7 odsto godišnje. Sve ove studije definitivno odbacuju ideje da će gas iz škriljaca omogućiti svetu da izbegne energetsku krizu.

U martu 2012. King grupa pri Oksfordskom univerzitetu, Škola preduzetništva i ekologije, je objavila studiju u publikaciji Energy Policy, zaključivši da su rezerve nafte u svetu oko trećine manje od onih objavljenih u procenama energetskih kompanija i studija koje te kompanije plaćaju. Naučnici upozoravaju da je pad proizvodnje nafte činjenica. Nije važno koliko fosilnog goriva još postoji ispod zemlje, već je važna količina koja može da bude komercijalno proizvedena po cenama koje svetska ekonomija može da podnese. Ta količina je ograničena, opada, i dalje će da opada. Ovu studiju su sve veliki svetski mediji ignorisali osim britanskog Telegrafa.

Nove tehnologije ne nude spas koji su obećavale. Dokaz je manje poznata činjenica da se u proizvodnji gasa iz škriljaca nakon prvobitnog loma stena po svakoj bušotini gubi čak do 90 odsto gasa u roku od 6-12 meseci. Gas iz škriljaca se može osloboditi tek pošto se na velikim dubinama lome horizontalni slojevi stena. Tako horizontalno hidraulično lomljenje uz pomoć velike količine vode, peska i hemikalija – oslobađa gas i druge otrovne gasove. To znači da jednostavno moraju da se buše nove rupe, razbijaju nove stene duboko u kori zemlje. A trošak svakog bušenja i horizontalnog lomljenja nakon 6-12 meseci prevazilazi količinu gasa koji se proizvede. Do danas nema dokaza da je proizvodnja profitabilna. Povezano sa neoborivim činjenicama da proizvodnja nafte opada, celokupna slika energetske budućnosti je u pitanju.

naftakriza03

NESALOMIVA STENA STVARNOSTI

Sve ozbiljne studije ukazuju na duboke probleme sa prognozom IEA o proizvodnji gasa iz škriljaca metodama hidrauličnog loma stena. Danas postoji ozbiljna sumnja da će gas iz škriljaca spasiti svet i da će biti osnova povratka rasta zapadnih ekonomija. I ne samo to, publikacija Business Insider saopštava da je cela industrija gasa iz škriljaca u teškoj finansijskoj krizi.

Američki finansijski analitičar Volf Rihter tvrdi da je ekonomija loma stena užasna. „Proizvodnja opada od prvog dana i u prvoj godini se spusti na 10 odsto prvobitne proizvodnje. Rezultat je da bušenje razara kapital zapanjujućom brzinom i operatori bušenja imaju na svojim rukama planinu duga – i taj dug je najveći kada količine ispuštenog gasa naglo opadaju. Da bi se spasile, kompanije idu na stotine novih bušotina – tako da visoka proizvodnja novih bušotina isplaćuje gubitke starih. To je plan koji će pre ili kasnije da udari u nesalomivu stenu – to jest sudar sa finansijskom stvarnošću.“

Generalni menadžer Ekson Mobajla Tilerson izjavio je da je veća količina gasa na američkom tržištu proizvela višak, manje cene i manje profite. Naravno, povećanje proizvodnje gasa iz konvencionalnih izvora u Americi je navodno deo tog problema. Kako god da je taj višak stvoren, privremeno daje kredit tehnologiji hidrauličnog lomljenja stena. Stvoren je pritisak na dugoročne ugovore koje Rusija ima sa raznim klijentima i mnogi ugovori su promenjeni kao rezultat. Isto tako, to je postao glavni marketinški adut za prodaju tehnologije proizvodnje gasa iz škriljaca. Ukrajina i Poljska su kandidati sa velikom nadom da će se osloboditi zavisnosti od Rusije. Zato se mitologija o jeftinoj energiji gasa iz škriljaca mora održavati – iako ne može na duge staze.

Međutim, kako se troškovi gomilaju, a rate proizvodnje po bušotinama opadaju brzo – industrija energije ima probleme da objasni tu dilemu svojim investitorima. Tako da Ekson Mobajl, na primer, na sastanku deoničara tvrdi da ne gube novac na gas. Ali nekoliko dana kasnije na sastanku Saveta za spoljne odnose (Council of Foreign Relations) Tilerson je bio iskreniji: „Mi gubimo košulje danas. Mi ne zarađujemo novac. Mi smo u crvenom.“

Industrija energije je aktivno i namerno uvila u maglu probleme u proizvodnji gasa iz škriljaca. Istraživanje Njujork Tajmsa iz 2011. je otkrilo da je, i pored javnog „ekstremnog optimizma“, američka industrija nafte „privatno skeptična prema gasu iz škriljaca“. Prema tom istraživanju, gas koji je zarobljen u slojevima stena duboko u zemljinoj kori ne može niti lagano niti jeftino da se proizvede. Ti zaključci dolaze posle proučavanja stotina imejlova stručnjaka iz industrije, kao i internih dokumenata tih kompanija. Isto tako, zaključci dolaze nakon analize postojećih podataka od nekoliko hiljada bušotina. Celokupni fokus svih imejlova stručnjaka – šefova industrije, pravnika, državnih geologa, tržišnih analitičara – je „skepticizam o basnoslovnim prognozama“, kao i sumnja da kompanije namerno, čak i nelegalno, precenjuju cifre proizvodnje iz njihovih bušotina. Isto tako, precenjuju i količine rezervi u takvim nekonvencionalnim izvorima gasa. Nije uopšte moguće proceniti količine gasa u slojevima stena. Sama činjenica da takve stene postoje, nisu garant da imaju količine gasa koje bi bile isplative. Sve nezavisne studije koje ukazuju na ozbiljne probleme – ako ne i katastrofalne zablude – mediji ignorišu. A isto tako i političari i nadležna birokratija, koji bi morali da se izjasne o problemima.

Stručnjaci tvrde da mi možemo da ignorišemo sve te probleme – na našu štetu. Artur Berman, koji je proveo 32 godine kao geolog na naftnim poljima i radio za Amoko – kasnije BP je istog dana kada je IEA objavila svoj godišnji izveštaj za 2012, izjavio za Oil Price da je „stepen opadanja proizvodnje iz škriljaca neverovatno visok“. Kao primer je naveo Iglford – jednu od najznačajnijih proizvodnih lokacija – tvrdeći da je godišnji pad proizvodnje 42 odsto. Samo da bi se održala proizvodnja na minimalnom nivou, mora da se otvori skoro hiljadu novih bušotina u Iglfordu svake godine. To znači, da bi se održao nivo prvobitnog oslobađanja gasa iz jedne bušotine, potrebno je oko 10-12 milijardi dolara godišnje samo da bi se održala proizvodnja. A to izgleda kao suma potrebna da se izbavi bankarska industrija. Odakle će da dođe taj novac?

Cheapsake Energy, jedan od proslavljenih pionira proizvodnje gasa iz škriljaca bio je prisiljena da proda svoje pogone i druge vrednosti kompanije da bi podmirio rastući dug. Vašington Post je objavio da kompanija „tetura pod visokim dugom“. Kompanija je saopštola da će da proda 6,9 milijardi dolara svojih gasnih polja i gasovoda, a naredni koraci mogu da budu još teži. To je kompanija čiji je direktor postao vođa revolucije u proizvodnji gasa iz škriljaca. Kriza se objasnila kao rezultat pada cene gasa kao i teškog zaduživanja. Naravno, kompanija mora da održi mit o gasu iz škriljaca, pa zato ne pokušava da objasni razlog za „teško zaduživanje“. Ustvari, verovanje u mit i bežanje od realnosti troškova dovode do situacije u kojoj je nekoliko velikih naftno-gasnih kompanija danas istovrmeno suočeno sa finansijskom krizom. Ako se takav trend nastavi, doći će do većih bankrota i onda će industrija da se povuče iz riskantnih tehnologija. Novac će da ispari, a kapital će naći druga polja za investicije.

Ali lošim novostima nema kraja. Berman je dokazao da je industrija namerno preterala sa procenom takozvanog krajnjeg korišćenja bušotina gasa iz škriljaca. Model koji su koristili za procenu dokazan je kao bezvredan, a ta pogrešna informacija je postala osnova za buduće prognoze IEA. Berman nije sam. Američki stručnjaci za energiju Tud Vajermars i Krispijan Mekrejdi su upozorili da postoji razumna sumnja da se Amerika ne može osloniti na procene industrije o rezervama gasa iz škriljaca.

Stručnjaci se boje da je trenutni višak gasa na tržištu rezultat kratkoročnog finansijski neodrživog povećanja proizvodnje gasa iz škriljaca, kao „balon koji će da pukne pod svojom težinom“. Kolaps snabdevanja će da proizvede i rast cene gasa. Zaključak je otrežnjujući. Umesto da bude katalizator prosperiteta, revolucija gasa iz škriljaca će kratkoročno da podigne snabdevanje – dok se sakriva duboka strukturna neodrživost proizvodnje koja se oslanja na piramidu sve većeg bušenja i sve većeg zaduživanja, samo da se nadoknade gubici. Rezultat će biti još veća finansijska kriza, kao i vrlo skupa ekološka razaranja.

Procena većine stručnjaka je da će između 2013. i 2015. da se dostigne faza neodrživosti u proizvodnji nafte, dok nove tehnologije kao gas iz škriljaca predstavljaju finansijsku crnu rupu sa nesagledivim ekološkim problemima, kao što su trovanje vode, zemlje, reka i okeana, kao i gubitak pitke vode. Milioni mrtvih riba su svedoci nekontrolisanih otrovnih gasova koji nađy put prema površini kroz prirodne podzemne prolaze. Isto tako kao što se hidraulično lomljenje stena ne može kontrolisati na tolikim dubinama i čiji poremećaj stvara lančanu reakciju daleko od bušotina, tako se ne može kontrolisati pravac izlaza otrovnih gasova na površinu. Stotine neobjašnjivih potresa u regijama bušotina ukazuju da ne postoje još ni osnovna shvatanja o razmerama ekoloških problema.

U svakom slučaju, još se nije našao lek za osnovni zakon proizvodnje energenata, posebno nafte. A ta cena danas određuje i cenu gasa. Kada cena snabdevanja naftom prevaziđe cenu koju ekonomije mogu da plate bez značajnog poremećaja ekonomske aktivnosti – tada dolazi ekonomska kriza. Veruje se da je ta kriza već stigla i da je ekonomski rast već ugrožen. I da će neprekidno štampanje dolara i evra kratkoročno da spreči ekonomski kolaps, ali bez ekonomskog rasta, to nije rešenje.

U nedostatku strukturnih promena u ekonomiji, kriza će prvenstveno da pogodi najrazvijenije zemlje sveta koje zavise odobilnih snabdevanja energentima. Jedna od najboljih knjiga o implikacijama krize energenata je Priručnik za krizu civilizacije (dr Nafiz Mosadek; 2010).

Nafta je krvotok globalizacije, koja zavisi od plovidbe svetskim okeanima i morima. Visoke cene nafte i trošak transporta ugrozoće profitabilnost dugačkih lanaca snabdevanja. Kopneni transport širom Evroazijskog prostora je odgovor na skupu naftu jer je diversifikacija izvora energije tranzita praktičan odgovor na rastuću krizu.

Snaga duha

 

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u