MOŽE LI SE KONFLIKT NA JUGOISTOKU REŠITI BEZ UČEŠĆA RUSKE ARMIJE?

DRAGAN PETROVIĆ U slučaju opstanka tvrdog stava vlasti u Kijevu, Jugoistok teško da moće...

DRAGAN PETROVIĆ

U slučaju opstanka tvrdog stava vlasti u Kijevu, Jugoistok teško da moće da postigne ciljeve bez direktnog mešanja ruske armije

Da li postoji rešenje za ukrajinski konflikt bez ulaska ruske vojske na jugoistok zemlje, makar kao mirotvorne sa mandatom ZND ili čak samih snaga ZND? Takav epilog nije verovatan zbog nepopustljivosti kijevskih vlasti i podrške SAD. Čak ni opstanak Donjecke Republike ne može Kijev da dovede u pregovaračku poziciju sa Jugoistokom.

Kriza u Ukrajini nastavlja se i zbog njene geopolitičke važnosti, kao i značaja koji ima za velike sile. Ne nazire se još ni njen mogući epilog, čak ni pobednik, mada se stiče utisak da Rusija neće izaći iz konflikta sa nultim ishodom. Posle otvaranja krize u Kijevu i zapadnom delu zemlje u periodu novembar-februar 2013, došlo je do nove faze, koja traje do danas a koja je otvorena otcepljenjem Krima sredinom marta. Dakle, iako smo daleko od epiloga, čini se da sledećih nekoliko nedelja nose veliku važnost za dalje događaje. Tu je pre svega najavljeni referendumi o otcepljenju Donjecka i Luganska, zakazan za 11. maj, uz mogućnost sličnog izjašnjavanja i u drugim oblastima, poput Harkova i Odese, doduše u težim okolnostima. A tu su i predsednički izbori, koje je vlast u Kijevu zakazala za 25 maj. Daleko od toga da će ishod najavljenih događaja dati konačan obris rešavanja krize, ali će imati zapažen značaj za njen ishod. Kijev žestoko napada istočni deo zemlje – Donjeck i Lugansk – pokušavajući da spreči ili makar omete referendum 11. maja. Za to se upotrebljavaju sve jača vojna sredstva, uključujući avijaciju i tenkove, pa je pitanje kako će se održati Slavjansk i drugi važni gradovi Donjecke Republike bez ozbiljne vojne podrške Rusije.

Sa druge strane, Kijev teži da po svaku cenu održi predsedničke izbore i preko njih stekne kakav-takav legitimitet. Ukoliko se održi Donjecka Republika, pa još ako provede referendum, to će ozbiljno dovesti u pitanje legitimitet predsedničkih izbora, čak i u očima dobrog dela zapadnih sila. Šta za Rusiju znači taj referendum? Pre svega legitimizaciju odvajanja i institucionalizovanje distance Donjecka i Luganska prema Kijevu. Međutim, koji je zapravo pravi cilj ruske politike u Ukrajini?

ukrajinaistok11

OSAM PRORUSKIH OBLASTI

Ruskojezičko područje kao celina posle otcepljenja Krima obuhvata osam administrativnih oblasti. To su Donjeck, Lugansk, Harkov, Zaporožje, Herson, Nikolajev, Dnjepropetrovsk i Odesa. Od tih osam oblasti samo je u dve najistočnije Luganskoj i Donjeckoj – koja je brojem stanovnika, industrijskim i privrednim značajem najveća u Ukrajini –stvaranje samostalnih oružanih snaga u potpunosti u rukama proruskih snaga. Donjecka Republika je zato već nedeljama izložena oružanim napadima brojnijih snaga koje kontroliše kijevska vlast. Bez obzira što je u Donjeckoj Republici proglašena mobilizacija, ona će još dugo zaostajati i po broju vojnika i po tehnici u odnosu na snage kijevske vlasti. Veoma je važno što Kijev još uvek u najvećem kontroliše i granicu između ovih oblasti i Rusije. Istina, u toku je proces prelaska preostalih organa bezbednosti i vojske Kijeva na stranu Donjecke Republike na teritorijama te dve oblasti.

Pored ove dve oblasti, koje čine Donjecku Republiku, u još dve – susednoj Harkovskoj Odeskoj na jugozapadu – postoji snažan pokret i pobuna protiv kijevskih vlasti, koji, istina, nema i oružanu komponentu. Na teritoriji ove dve oblasti stalno teku protesti, prikupljanje potpisa za referendum o njihovom daljem statusu, manje ili veće tuče i sukobi sa predstavnicima Desnog sektora i snagama bezbednosti koje je Kijev poslao iz zapadnog dela Ukrajine. U tim oblastima regionalna i lokalna policija su uglavnom raspoložene proruski, ali, zbog smene rukovodećih kadrova, u poslednje vreme zauzimaju pretežno neutralan stav. Kijevska vlast je u tim oblastima organizovala najrazličitije oblike represije, a u poslednje vreme se čak angažuju navijačke grupe harkovskog Metalurga i Černomoreca iz Odese, koje organi bezbednosti godinama korumpiraju i u njih ubacuju svoje ljude. Na taj način huligane koriste za razbijanje proruskih demonstranata. Time se objašnjava fenomen kako je moguće da se u Harkovskoj i Odeskoj oblasti, gde je više od 80 odsto stanovništva prorusko i apsolutno ruskojezičko, oko fudbalskih klubova godinama organizuju navijačke grupe na antiruskoj osnovi. Na primer, u Odesi i Harkovu majdanovci nisu mogli da mobilišu ni u jednoj akciji više od po nekoliko stotina stanovnika tih gradova, ali su navijačke grupe Metalurga i Černomoreca, koje su prošlog vikenda u Odesi direktno učestvovale u pogromu nad proruskim demonstrantima, uspele da okupe po par hiljada ljudi, mahom omladine. To pokazuje dug dubinski rad službe bezbednosti Ukrajine, za koju Oleg Carjov tvrdi da je bila država u državi i da je u svom sedištu u Kijevu ceo jedan sprat predala u ruke agentima CIA. Dok su u sukobima u SFRJ navijački fanovi bili lojalni svojim sredinama, u slučaju Ukrajine prozapadna opcija ne samo da može računa na fanove klubova iz zapadnog dela zemlje i Kijeva već i na značajan deo navijačkog jezgra klubova iz proruskih sredina. To u isto vreme može da bude i pokazatelj nemara i neefikasnosti političkog organizovanja u proruskom delu zemlje.

ukrajinasamoodbrana

KIJEVSKA PACIFIKACIJA OTPORA

Ali, sem ovih grupa navijača i vrlo malog dela lokalnog stanovništva, vlast u Kijevu ne može da računa ni u Odeskoj ni u Harkovskoj oblasti ni na šta drugo već da pokušava da održi neki vid teške prisile i okupacije ovih oblasti dovođenjem policijskih snaga i desničarskih grupa iz zapadnog dela zemlje. Ipak, utisak je da, zbog snage represije, otpor većinskog proruskog stanovništva u Harkovskoj i Odeskoj oblasti ne može lako da realizuje pobunu i organizaciju referenduma. U Odeskoj a delom i u Harkovskoj oblasti dovedeno je hiljade naoružanih pripadnika Desnog sektora, koji su napravili kontrolne punktove, na kojima legitimišu i zastrašuju stanovništvo.

Dok su u ove dve oblasti izrazi neposlušnosti masovni i snažni, situacija je nešto drukčija u Zaporoškoj, Hersonskoj i Nikolajevskoj oblasti, gde su intenzitet i masovnost akcija slabiji. I u te tri oblasti dovedene su snage za represiju, pored toga što je u njima udeo stanovništva lojalnog Kijevu do jedne trećine. Kijev je u prethodna dva i po meseca mnogo činio da u tim oblastima što više pacifikuje otpor, pribegavajući lepezi mera od smena lokalnih predstavnika vlasti koji su zahtevali federalizaciju zemlje, do povećavanja broja policajaca koji se dovode iz zapadnih oblasti.

Najteža situacija za proruske snage na celoim Jugoistoku je u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde je prorusko stanovništvo, iako čini i do 70 odsto populacije, izloženo najvećem pritisku Desnog sektora i snaga represije. Dmitri Jaroš, šef Desnog sektora, je rodom iz Dnjepropetrovska i u tom gradu je sedište Desnog sektora za taj deo Ukrajine, kao i sedište snaga bezbedenosti i specijalnih vojnih službi. Sem nekoliko mitinga proruskih snaga, u Dnjepropetrovsku je otpora manje.

Kako će se razvijati kriza na Jugoistoku? Ukoliko – a to je vrlo verovatno – Donjecka Republika realizuje referendum 11. maja, može doći do njenog formalnog otcepljenja od Ukrajine i nemogućnosti da se na teritoriji ostatka zemlje (naravno, Krim je već otišao) organizuju predsednički izbori 25. maja. U isto vreme, očekuje se da će posle referenduma Donjecka Republika težiti i posedanju čitave granice sa Rusijom, gde još uvek opstaju granične službe unajvećem lojalne Kijevu. Tako bi i bez direktnog angažovanja ruske vojske Donjecka Republika mogla da opstane i čak širi akciju na susedne oblasti Jugoistoka. Ali čak i u toj opciji teško je zamisliti da bi se mogao lako posesti sav proruski prostor, što se posebno odnosi na Dnjepropetrovsku oblast. Sa druge strane, ne treba sumnjati da preko zapadne Ukrajine kijevska vlast dobija i verovatno će sve više dobijati različite oblike pomoći, uključujući i vojnu, pre svega od SAD i NATO. To će se vremenom povećavati dolaskom različitih plaćeničkih odreda i logističkih grupa, formalno van kontakta sa svojim vladama. Nasuprot tome, kijevska vlast će povećati intenzitet napada i stepen korišćenja ratne tehnike u svojim naporima da zauzmu makar delove Donjecke oblasti i omete realizaciju referenduma.

BORBA ZA GRANICE

Stoga bi dalji scenariji razvoja ukrajinske krize, čak i na srednji rok, bili teški za prognozu. Ipak, ukoliko se Donjecka Republika održi, onda bi se verovatno pobuna na Jugoistoku mogla održati i bez direktnog uključivanja ruske vojske, naravno, pod uslovom da se što pre posednu granični prelazi sa Rusijom. Tome treba dodati i ruske snage u Pridnjestrovlju, odličan u odnosu na Ukrajinu geostrateški položaj Belorusije te istu važnost Krima za sam Jugoistok. U toj soluciji bi se dalje diskreditovala kijevska vlast, izbegavalo bi se rasplamsavanje velikog vojnog sukoba, koji bi dobio međunarodni karakter, i verovatno bi se povećala mogućnost da se Kijev i njegovi zapadni sponzori – a to se pre svega odnosi na SAD, ali i na čitavo zapadno javno mnjenje – nateraju da prihvate dijalog za mirno rešenje ukrajinske krize i federalizaciju Jugoistoka.

Međutim, stiče se utisak da su već stečeni uslovi za direktan angažman Rusije, makar za razdvajanje zaraćenih strana. Ukrajina je članica ZND i Zajedničkog ekonomskog prostora, pa je logično da ZND može da da mandat mirovnim snagama za smirivanje. Takođe vlast u Kijevu je sa vrlo sumnjivim legitimitetom, a legalno izabrani predsednik Viktor Janukovič u Rusiji. Ukoliko Rusija i dalje bude odugovlačila, a Kijev nastavi sa krajnjom nespremnosti za dijalog sa Jugoistokom, povećavaće se represija, Ukrajina će se distancirati od ZND i približavati NATO i EU.Istovremeno će Kijev dovoditi nove bezbedonosne snage i pravojne organizacije na Jugoistok, i biće sve teže da prorusko stanovništvo bilo šta ozbiljnije postigne u odbrani prava i samoorganizacije.

Dokle je Kijev spreman da ide, pokazuje i slučaj Odese te reakcije na taj zločin jedne Julije Timošenko, ali u manjoj meri i većine drugih istaknutih nosilaca aktuelne vlasti. Gotovo goloruko stanovništvo Jugoistoka nema velike šanse u odnosu na snage bezbednosti i vojsku Kijeva u slučaju daljeg rasplamsavanja dejstava i ako iz Rusije ne dobije neki oblik konkretne pomoći u oružju i dobrovoljcima, što je moguće samo u slučaju apsolutnog posedanja granice između Donjecke Republike i Rusije.

U slučaju opstanka tvrdog stava vlasti u Kijevu, podržane za to iz SAD i nekih drugih zapadnih centara moći, proruske snage u Ukrajini, odnosno Jugoistok, teško da mogu da postignu ciljeve bez nekog od oblika direktnog (mirotvornog, posredničkog i dr.) uključivanja ruske armije ili armije snaga ZND. To se posebno odnosi na teško ostvarivu mogućnost da se čak, u slučaju povoljnog razvoja na terenu za proruski Jugoistok, uspeju zauzeti granice, čvrsto zaposednute različitim oblicima oružane sile i paraorganizacija lojalnih kijevskom režimu.

Svet
Pratite nas na YouTube-u