Nije slučajno što je Srbija prigrlila one koji su posle 1917. napustili Rusiju, ali je sačuvali u duši
U ponedeljak je u Beogradu – u sali „Nikola Tesla” hotela „Metropol” – svečano potpisan sporazum o saradnji između Fondacije za obnavljanje, podršku i očuvanje kompleksa istorijsko-memorijalnih spomenika u Republici Srbiji Ruski nekropolj iz Beograda i Fondacije za podršku, obnavljanje i očuvanje kompleksa istorijsko-memorijalnih spomenika Ruski Nekropolj u Beogradu iz Moskve.
Dve fondacije su potpisanim sporazumom utvrdile zajedničke obaveze u završavanju rekonstrukcije najvećeg ruskog nekropolja van teritorije Ruske Federacije, Ruskog nekropolja na Novom groblju u Beogradu.
Sporazum su potpisali: ime srpske fondacije predsednik njenog Počasnog saveta Nenad Popović i predsednik Upravnog odbora Dušan Žarković, a u ime ruske – predsednik Počasnog saveta Konstantin Kosačov i predsednik Upravnog odbora Valerij Rjazanskij.
U obnovu Nekropolja su uključeni: Rossotrudnjičestvo, Ambasada Ruske Federacije u Republici Srbiji, Podvorje RPC u Beogradu, grad Beograd i brojni donatori iz Rusije i Srbije.
Prilikom potpisivanja sporazuma, Nenad Popović je rekao:
„Poštovani prijatelji, sporazum smo potpisali u godini kada obeležavamo 100 godina od početka Prvog svetskog rata.
Prvi svetski rat je najočitiji primer koliko je čvrsto prijateljstvo ruskog i srpskog naroda. U periodu kada je to bilo za Rusiju najnepovoljnije, usred ekonomske krize i njene vojne slabosti, kao i unutrašnjih problema, Rusija je objavila rat tadašnjim dvema supersilama – Nemačkoj i Austro-Ugarskoj.
Jedan od glavnih razloga, a verovano prvi – bila je namera Rusije da spreči uništenje Srbije, koja je u tom trenutku bila višestruko slabija i od Austro-Ugarske i od Nemačke.
Posle sto godina od početka Prvog svetskog rata, Srbija i Rusija danas simbolički obeležavaju ovaj događaj i obnavljaju spomenik koji svedoči o prijateljstvu dva naroda.
Naravno, obnova Ruskog nekropolja prilika je da građani Beograda i Srbije odaju poštu svojoj braći sa ruske strane.
Pre svega ruskim vojnicima koji su položili živote u Prvom svetskom ratu boreći se na strani Srbije. A sa druge strane: onim građanima, istaknutim ličnostima Carske Rusije koje su stigle u Beograd posle Oktobarske revolucije, emigrirale u našu zemlju i dale svoj nemerljiv doprinos kulturnom, intelektualnom i duhovnom uzdizanju Srbije.
Stara izreka kaže: ako želite da uništite narod, uništite mu istoriju i kulturu. Mi to nikada nećemo dozvoliti i obnovom Ruskog nekropolja mi ne obnavljamo samo jedan spomenik od značaja za Srbiju.
Mi time obnavljamo i našu svest o tome ko smo kao nacija i ko su nam najveći prijatelji.”
Uzevši reč, Konstantin Kosačov je ukazao:
„Danas smo potpisali sporazum između dva saveta koji, sa jedne strane, podvlače određenu crtu nakon jednog teškog organizacionog rada tokom nekoliko poslednjih godina i koji se, naravno, potpisivanjem ovog sporazuma ne završava.
Imamo precizan plan daljeg rada na ovom projektu, sve do određenog datuma, 1. avgusta. Do stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.
Uveren sam da će naš zajednički rad i naša saradnja biti nastavljeni i posle ovog datuma kada remontni i restauracioni radovi na Ruskom nekropolju budu završeni. Jer, postoji još velika neosvojena istorijska istina koju tek treba do kraja da saznamo i koju treba da vratimo našim narodima.
Smatram da je ovo jedinstveni projekat i u istoriji naše dve zemlje jer je zajednički.
Započet je kao projekat dve partije – Jedinstvene Rusije i DSS-a, a posle je dobio državnu podršku.
Najvažnije je što projekat nastavlja da se razvija kao projekat dva naroda. Razume se, projekat ima svoj budžet, jer se ne radi o jeftinom projektu. Naprotiv, on zahteva ozbiljne resurse.
Ali, sa zadovoljstvom mogu da kažem da je unikalnost ovog projekta u tome što u njemu nema novca poreskih obveznika. Ovo je projekat koji se realizuje dobrotvornim prilozima.
Polovinu projekta finansira agencija Rossotrudnjičestvo, to je državna ustanova, ali resurse koje izdvajamo za rekonstrukciju, restauraciju i obnovu groblja dobijamo iz sopstvenih i državnih izvora koje ostvarujemo davanjem usluga iz naše nadležnosti. Dakle, reč je o sredstvima koja sami prikupljamo. Druga polovina projekta koja se finansira preko fonda, finansira se prilozima fizičkih lica.
Vrednost projekta je oko 1,5 miliona evra ili 2 miliona dolara. Taj novac je već u potpunosti prikupljen, a postoje i dodatni resursi.
Ne sumnjamo da će sva neophodna sredstva biti obezbeđena. Dakle, radovi će biti završeni onako kako smo planirali.”
Kosačov je u nastavku govorio i o istorijskom i političkom apsektu poduhvata. Pri tom je naglasio:
„Želeo bih da se zahvalim srpskom narodu zato što su Srbi omogućili da ovaj Nekropolj nastane na njihovoj zemlji.
Srbija je prigrlila i dala utočište onima koji nisu prihvatili revoluciju u Rusiji, onima koji su sačuvali Rusiju u duši. Srbija im je postala drugi dom. I, kada su ti ljudi umirali – sećanje na njih je pažljivo, preko ovog groblja, sačuvano. Tu su važne sve etape njihovog puta.
Pre sto godina, kada je počinjao Prvi svetski rat u mnogome kao predvesnik Boljševičke revolucije i događaja od pre 90 godina, ovde je nastala ruska zajednica koja je dala suštinski doprinos razvoju privrede, nauke i kulture srpskog naroda.
Ovde je pre osam decenija – 1931. godine – napravljena replika Iverske kapelle, iste one koja je bila srušena u Moskvi, u Kremlju.
Ovde je prilozima ruskih emigranata – `30-tih godina prošlog veka – izgrađen Ruski dom koji je sada ruski centar kulture, sa spomenikom poslednjem ruskom caru, Nikolaju Drugom.
Važna je i ova poslednja faza kada je potreba za obnovom Nekropolja privukla pažnju javnosti, a sama obnova postala zajednički projekat naših naroda i naše dve zemlje koje su i rečju i delom dokazale svoje prijateljstvo u veoma teškim vremenima za Srbiju kada se govori i nastavlja govoriti o sudbini Kosova.
Rusija je uvek bila sa srpskim narodom, a danas mi osećamo podršku i razumevanje naroda i mnogih srpskih političara povodom Ukrajine.
Uvereni smo da će ovaj projekat postati zaista deo naše zajedničke istorije i da će za mnogo narednih godina i vekova biti simbol prijateljstva srpskog i ruskog naroda.”
Na ceremoniji potpisivanja sporazuma govorio je i Valerij Rjazanski:
„Poznati sovjetski pesnika Roždestvenski je napisao: Ako zaboravimo rat, biće novi rat!.
Čini mi se da je to motiv svih koji sede za ovim stolom i svih onih koji su donirali sredstva za Ruski nekropolj. Drago mi je što mogu da kažem da je oko 100 ljudi izdvojilo svoj novac, zajedno sa pravnim licima.
Važno je što među donatorima ima onih koji su dali i po milion rubalja, pa i po milion i po. Čak i pet miliona rubalja. Ali, isto tako su nam drage donacije koje izdvajaju naši penzioneri koji daju po 300 i po 500 rubalja.
Prisećam se: kada je ovde građen poznati spomenik Nikolaju Drugom – na svakom kamenu, koji je u njega bio ugrađen, uklesano je ime donatora. Taj kamen je tada koštao 300 dinara.
Svaki kamen je imao istu cenu i oni koji su davali novac znali su da je u spomenik ugrađen i njihovim doprinosom i delom njihove duše.”
Ruski nekropolj se sastoji od tri celine: Iverske kapele, Memorijalnog spomenika Ruske slave i parcele sa 755 grobnih mesta u kojima pored velikog broja vojnika ruske carske vojske počivaju i brojna istaknuta imena ruske nauke, kulture, politike…
Celokupna obnova Ruskog nekropolja biće završena do 1. avgusta 2014. godine.
Autor Goran Šimpraga
Izvor Fakti, 06. 05. 2014.
