SERGEJ NARIŠKIN: VREME JE ZA NOVI POGLED NA EVROPSKE I SVETSKE PROBLEME BEZBEDNOSTI

Sa punom odgovornošću izjavljujem da je u Ukrajini reč o pravom genocidu. Genocidu nad...

Sa punom odgovornošću izjavljujem da je u Ukrajini reč o pravom genocidu. Genocidu nad ruskim i ukrajinskim narodom i to u HHI veku

U beogradskom hotelu Hajat danas je održano proširenjno zasedanje Balkanskog dijaloga 2014, na kojem je nastupio i predsednik Državne Dume RF Sergej Nariškin.

Zasedanje je otvorio predsednik Fonda Gorčakov Leonid Dračevski, a Nariškin je učesnicima skupa rekao:

Ovde se razgovara o velikom i važnom regionu čija su istorija i kulturno nasleđe sa Rusija povezani dugim nitima. Zato smo okrenuti jačanju tradicionalnih kulturnih, naučnih i društvenih veza. Mi smo uvek pozdravljali vaše uspehe, vaša dostignuća, a tragedije koje ste preživljavali osećali smo kao veliku bol u srcima, a Rusija je uvek pomagala.

Rusija je zainteresovana za mir, za dobrobit i uspeh naše braće na Balkanu. Sada je posebno važno da se potrudimo i pripremimo novi pogled na evropske i svetske probleme bezbednosti. Rusija i Srbija i ostale evropske države iz okruženja moraju da razmatraju pravce razvoja ne samo balkanskog već i ostalih regiona Evrope kao i evropskog kontinenta u celini. Ovakav pogled je nesumnjivo potreban.

Pogledajte u kakvom su ćorsokaku oni koji podržavaju jednostrani pogled na svet na kojem sve baziraju. To uništava međunarodno pravo. Od toga su stradale mnoge zemlje i mnogi narodi.

U Beogradu, gde održavamo ovaj sastanak, svi se sećaju nelegalnog i neljudskog bombardovanja svoje zemlje pre petnaest godina. Pozivanje na ljudska prava nije smetalo SAD da organizuju totalno prisluškivanje. Ovde je reč o globalnom kršenju ljudskih prava, a ne samo ponekog građanina. O udaru na prava stotina miliona ljudi u raznim zemljama širom sveta.

Bez SB OUN došlo je do invazije na Irak, gde su poginule stotine hiljada ljudi. Uz kršenje rezolucije SB, došlo je i do intervencije u Libiji, što je dovelo do hiljada civilnih žrtava. Sve je rezultiralo nestajanjem elementarne bezbednosti i povećavanjem političke nestabilnosti.

Unipolarni svet doveo je do tzv. izvoza revolucija koja se realizuju kao antiustavni državni udari koji supstituišu volju naroda prema željama velikih sila. Upravo to je trenutno na delu u Ukrajini, za Rusiju bratskoj zemlji.

U februaru ove godine, uz podršku zapadne diplomatije, ukrajinska opozicija je organizovala oružani zahvat vlasti. Mnogi poslanici u Vrhovnoj Radi Ukrajine bili su prevareni jer su verovali u sporazum sa predsednikom Janukovičem, a kasnije su svi bili preplašeni.

Nelegitimne vlasti u Kijevu krše Ženevski sporazum i snose odgovornost za sve veći broj žrtava, time što ne razoružavaju ekstremiste i šalju na istok i jugoistok Ukrajine kaznene ekspedicije gde narod traži poštovanje ljudskih prava, federalizaciju kao garanciju da više neće biti zločina.

Svi smo zaprepašćeni zločinima ekstremista u Odesi. Tugujemo zajedno sa njihovim porodicama sa svima koji su 2. maja živi izgoreli u Domu sindikata u Odesi. Sa punom odgovornošću izjavljujem da je reč o pravom genocidu. Genocidu nad ruskim i ukrajinskim narodom i to u HHI veku. To je učinjeno ne samo greškom malog broja političkih avanturista koji su osvojili vlast u Kijevu, jer oni ne vrede mnogo i na kraju će dobiti od naroda po zasluzi.

Najveći problem je što se u celom svetu, već nekoliko meseci skriva ova strašna istina. Želim da postavim pitanje: zašto se u samom centru Evrope u HHI veku desila ovakva tragedija koju narod već naziva Odeski Hatinj? Možda je to zbog toga što se politika lica koja su uzela vlast u Kijevu bazira na politici građanskog sukoba, tj. građanskog rata, na šta je Rusija, tokom specijalnih zasedanja SB OUN stalno upozoravala.

Vidi se da nove kijevske vlasti ništa ne rade, da ne žele ili da nisu sposobni da pronađu, spreče ili kazne krivce za monstruozne zločine. Pritom ponekad koriste strane plaćenike i iniciraju masovne kaznene operacije protiv civilnog stanovništva svoje zemlje, a još koriste teško naoružanje protiv istoka Ukrajine koji se sa njima ne slaže.

Šta treba još da se desi da bi se razotkrio veliki cinizam i zločin režima koji se grčevito drži za vlast, čiji lideri i ne pokušavaju da ubede u svoju istinitost one koji misle drugačije – ili ih plaše ili fizički uništavaju.

Sve ovo ne bi smelo da se događa u savremenoj Evropi, koja je u prošlom veku proživela užase fašizma. Setite se lekcije iz istorije fašizma. On se razvija uvek tamo gde ne postoji elementarna higijena i gde se ne vrše mere dezinsekcije. Zato se nalazimo na ivici katastrofe.

Ako se nekome još uvek čini da se to dešava negde daleko i da su posledice važne samo za Ukrajinu, moram da sve takve da razočaram. Oni su ili slepi ili su i sami postali žrtve antiruske histerije koja se pred našim očima pretvara u profašističku propagandu.

Poštovane kolege, situacija u Ukrajini je sve nepredvidljivija. Zakon i red se uništavaju, a ljudska prava i životi ljudi gube vrednost pred našim očima. U takvim uslovima je potrebno što pre obezbediti dijalog.

Parlamentarna diplomatija i diplomatija celog sveta treba da odigraju najvažniju ulogu. Pri tom, dijalog ne može biti produktivan bez naše zajedničke i brze osude svih akata nasilja kao i načina na koji su na vlast došli oni koji danas vladaju Ukrajinom.

Moram da dodam da je nedavna izjava EU da Ukrajina ima monopol na državno nasilje prema civilima, pokazuje ko je pravi organizator ukrajinske krize. Prvo, uradili su sve što je moguće da protiv oružanih aktivista majdana ne budu upotrebljene Oružane snage. Potom su Janukovičevu vlast u Kijevu nazvali krivcem za sve i pomogli opoziciji da zbaci legalnog šefa ukrajinske države.

Sada još otvoreno podržavaju ubistva mirnih žitelja Slavjansku, Kramatorsku, Odesi i drugim mestima gde se odvijaju sukobi.

Poštovani prijatelji, u ovako dramatičnom trenutku želim da, kao predsednik Državne Dume Rusije, pozovem sve evropske kolege da shvate dubinu svoje lične odgovornosti za ono što se dešava i pretnju sukobima na evropskom kontinentu. Istorija nam neće oprostiti ako budemi zatvarali oči na ono što se trenutno događa.

Postoji opasnost da parlamentarizam kao demokratsko dostignuće naprosto nestane.

Ovo što je počelo uz učešće zemalja sa dugom demokratskom istorijom, potvrda je duboke krize vrednosti. Molim Vas da se nad ovim dobro zamislite i da uradite sve što je moguće da budući život bude civilizovan.

Mnoge od tragedija koje smo spomenuli bile bi izbegnute da smo izbegli greške iz prošlosti.

Ljudima se nameću rehabilitacija nacista i ljudi koji to podržavaju. Takvih slučajeva ima u pribaltičkim zemljama i Ukrajini. Vidimo da zapadne zemlje ne poštuju rezultate referenduma na Krimu, što je direktno povezano sa nepoštovanjem volje naroda. Siguran sam da će vremenom legitimnost krimskog referenduma i ispravnost ruskog stava postati očigledna za sve.

Ove godine se navršava stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata, sedamdeset godina od oslobođenja Beograda i Jugoslavije od fašističkih osvajača i petnaest godina od agresije NATO na Jugoslaviju. Ovi i drugi datumi, pre svega vezani za Prvi svetski rat, ne treba da zamrače ove druge događaje koji su u direktnoj vezi sa već zaboravljenim lekcijama.

Početak Prvog svetskog rata je povezan sa događajima na Balkanu, ali su uzroci svetske katastrofe mnogo dublji nego što je bio njihov povod. Evropa se ratu decenijama približavala, mnogi političari su težili da dođe do raspleta konfrontacije.

Istorija nam je ostavila ne samo lekcije nego i principe međunarodnog prava, sistem koji je izgrađen na osnovama Nirnberškog procesa. To nije bilo idealno, ali je bilo najbolja varijanta od svih mogućih.

Niko ne sme da ignoriše probleme i interese suverenih država. Treba da se poštujemo, da govorimo argumentovano i otvoreno. To je ono za šta je potrebna mudrost i odgovornost institucija civilnog društva i njihova težnja međusobnom razumevanju i dijalogu kakav je i ovaj u Beogradu.

_______________

Nariškin: Srbija objektivno procenjuje situaciju u Ukrajini

Političari i javnost u Srbiji objektivno procenjuju situaciju u Ukrajini i izvlače veoma precizne zaključke o tamošnjim događajima, na čemu im je Rusija zahvalna, rekao je danas u Beogradu predsednik Državne Dume Ruske Federacije Sergej Nariškin.

On je, takođe, poručio da će se Rusija, kad je reč o Kosovu i Metohiji, uvek zalagati za onu odluku koja će odgovarati interesima Srbije i srpskog naroda.

„Govorio sam i ponoviću da je Rusija veoma zahvalna na podršci srpske javnosti i srpskih političara ruskom stavu u vezi sa pitanjem Krima i tragičnim događajima u Ukrajini”, rekao je Nariškin novinarima na marginama rusko-srpsko naučnog skupa „Balkanski dijalog 2014.” u hotelu „Hajat”.

On je izrazio zahvalnost Srbiji na tome što nije podržala antirusku rezoluciju i nije popustila pod pritiscima da usvoji sankcije Rusiji koje su, kako je rekao, potpuno protivpravne.

„Smatram da srpski političari veoma objektivno prate činjenice i događaje u Ukrajini i iz njih izvlače vrlo precizne zaključke”, kazao je.

Na pitanje novinara da li postoji mogućnost vojne intervencije Rusije na teritoriji Ukrajine, Nariškin je odgovorio da će Rusija preduzimati „apsolutno sve moguće političke, diplomatske, humanitarne napore kako bi nasilje i bezakonje koje se dešavalo i dešava u Ukrajini bilo sprečeno”.

On je takođe rekao da mu je velika čast što boravi u poseti Srbiji, „koju vežu duboko ukorenjene veze sa Rusijom” i izrazio zadovoljstvo što su odnosi naših dveju zemalja podignuti na strateški nivo.

Nariškin je, takođe, naveo da je juče, prvog dana posete, zajedno sa članovima ruske delegacije imao detaljne i otvorene konsultacije sa poslanicima i predsednicom Skupštine Srbije o širem krugu pitanja vezanim za međunarodnu agendu i međuparlamentarnu saradnju kroz zajedničke akcije.

Tokom konsultacija i političkih sastanaka bilo je, naravno, i reči o Kosovu i Metohiji, rekao je Nariškin.

„Ponovio sam da je Rusija oduvek branila stav Srbije, stav koji je zasnovan na načelima međunarodnog prava i Rusija će se uvek zalagati za onu odluku koja će odgovarati interesima Srbije i srpskog naroda”, zaključio je predsednik Državne Dume Ruske Federacije.

Izvor Fakti, 06. 05. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u