KROZ TRAGANjE ZA DEMOKRATIJOM I SLOBODOM

BOGDANA KOLjEVIĆ Povodom engleskog izdanja knjige Nikole Koljevića Stvaranje Republike Srpske, Beograd 2008. Početak...

BOGDANA KOLjEVIĆ

Povodom engleskog izdanja knjige Nikole Koljevića Stvaranje Republike Srpske, Beograd 2008.

Početak 21. veka, obeležen svetskim političkim i ekonomskim turbulencijama razotkrio je istinu koja će, po svemu sudeći, odrediti vreme koje je pred nama: neodrživost globalizacije koja ustaje protiv patrotizma. Jer, naime, ovaj oblik neprirodne unifikacije koji poništava razliku između patrotizma i nacionalizma nije put za budućnost. Tome u prilog govori činjenica da pojam apstraktnog građanina, tzv. samoproklamovanog “građanina sveta”, koji ne pripada nigde, zapravo ne postoji u stvarnosti. Drugi razlog zbog kojeg bezlična globalizacija ne predstavlja otvoreni horizont za delanje počiva u tome što su pojmovi demokratije i slobode neraskidivo povezani, i da zajedno grade politički i društveni prostor u kojem se ostvaruju. Sloboda se ne može redukovati na puku slobodu izbora – ona je povezana sa idejom jednakosti ljudi u zajednici i sa njihovom moći da odrede sopstvenu sudbinu, tj. osnovni smisao slobode je autonomija i samoodređenje. Štaviše, pojam slobode se istovremeno odnosi i na pitanje demokratije, jer demokratija, sem toga što je procedura, u najbitnijem smislu predstavlja volju naroda i njegovo samoutemeljenje.

Republika Srpska nastala je kao rezultat takvih zahteva za slobodom i demokratijom, ona je rezultat odbijanja dominacije, i to je linija kontinuiteta između njene prošlosti, sadašnjosti i budućnosti; između procesa njenog stvaranja, savremenih izazova i izgleda za budućnost. Ova knjiga je lično svedočanstvo o istorijskim događajima, inspirisana željom da se istoriji podnese račun o stvarima o kojima postoji neposredno saznanje. Autor se, stoga, ograničava ili na artikulisanje događaja u kojima je lično učestvovao, ili na obaveštavanje javnosti o stavovima različitih relevantnih aktera. Na taj način autentičnost rukopisa pada ujedno sa deskriptivnim i objektivnim pristupom, i štaviše, takav pristup jednak je pristupu Srba u Bosni ili, preciznije, izraz je njihovih sposobnosti da sagledaju širi kontekst, a ne samo sopstvenu konkretnu situaciju. To je i razlog zbog čega su dalekosežni predlozi za razrešenje krize u Bosni bili izneseni upravo od strane srpskih predstavnika poput npr. predloga Kemp Dejvida, kao mogućeg modela, prema kojem bi Republika Srpska Krajina, Crna Gora i Kosovo bili uključeni u pregovarački proces. U ovom smislu pristup autora Stvaranja Republike Srpske slika je u ogledalu narodne volje da se dođe do pravednog rešenja, tj. do kompromisa i sporazuma, i to ne samo za sve tri strane u Bosni već praktično za sve narode bivše Jugoslavije i za teritorije većine nekadašnjih republika. Ili, drugim rečima, ovo delo, sa jedne strane, svedoči o visokom stepenju slaganja između naroda Republike Srpske i njenih političkih predstavnika i, sa druge strane, pokazuje da se njihov zajednički pristup ogledao u stalnom nastojanju da se postigne mir kroz iniciranje pregovora i volju da se dođe do održivog rešenja. Štaviše, u ovoj knjizi se takva perspektiva iznad svega reflektuje kroz razliku između patriotizma i nacionalizma: prvo je pitanje etičkih vrednosti, a drugo je negacija svake vrednosti; patriotizam je stvar ljubavi a nacionalizam mržnje.

nikolakoljevicknjigaDUH I HRABROST U SVETU NEPRAVDE

Tako je patriotizam povezan sa pitanjem identiteta. Kod Platona i Aristotela, pojam identiteta tiče se zajedničkog porekla članova političke zajednice i neodvojivo je povezan upravo sa osećanjima prijateljstva i ljubavi između građana koji taj identitet dele (grčki pojam tautotes i latinski ekvivalent identitas). Tako je patriotizam, praćen verom u univerzalne vrednosti, u evropske vrednosti politike, prava, društva i kulture, vodio autora ove analize u pisanju, kao i u praktičnom angažmanu stvaranja Republike Srpske. U isti mah to je izraz i unutrašnje snage naroda u borbi za dostojanstvo i identitet. Ironičan obrt sastojao se u tome da je svet evropskog i zapadnog humanizma u celini počeo da dramatično da nestaje upravo u trenutku u kojem su Srbi u Bosni započinjali svoju borbu za taj svet – jer Srbi u Republici Srpskoj zastupali su vrednosti do kojih tada skoro nikome više nije bilo stalo.

U Stvaranju Republike Srpske ovi procesi postaju vidljivi na nekoliko različitih nivoa: brojni susreti sa zapadnim zvaničnicima, pristrasnost medija u izveštavanju o ratu u Bosni, pregovori u kojima su racionalni argumenti igrali malu ili nikakvu ulogu, i najzad, pozicije i stavovi tada najmoćnijih država. Novi svet nepravde, laži i obmane ubrzano se širio, i Srbi u Bosni pokazali su izuzetan duh i hrabrost da – uprkos svim okolnostima – kroz kompromis i mnoge ustupke ožive svoju republiku. Tek sada njihova nastojanja postepeno počinju objektivno da se razumevaju i prepoznaju. Ovo je posebno slučaj sa Dejtonskim sporazumom, koji je sada kamen temeljac Republike Srpske. Ali devedesetih godina bilo je teško razumeti ono što je autor ove knjige pokušao da kaže još tada, dok su događaji ubrzano ispisivali novu istoriju: da je u Dejtonu ostvarena pobeda jer je Republika Srpska priznata.

U savremenim okolnostima uočavamo da su ključne težnje Srba u Bosni ostale i dalje iste – u prvom redu to je apel za uspostavljanjem jednakosti naroda i za demokratskim društvom. Dejtonski sporazum – kao sporazum koji ističe decentralizaciju i autonomiju – obezbedio je balans i stabilnost, ali problem je što se sve manje poštuje, od strane onih koji su hteli i hoće unitarnu i centralizovanu Bosnu i Hercegovinu i koji ne poštuju fakticitet o tri konstitutivna naroda. U ovom smislu možemo reći da je borba za Republiku Srpsku u ratu nastavljena u miru, jer danas ne postoji ni formalno ni suštinsko poštovanje Dejtonskog sporazuma. To znači da se još uvek suočavamo sa nacionalizmima drugih, koji se manifestuju kroz njihovu želju za dominacijom, ali takođe znači i da Srbi u savremenim okolnostima ponovo demonstriraju volju i sposobnost da sačuvaju i dalje razvijaju svoju republiku. Takođe, to znači i sledeće: ako pokušaji da se dovede u pitanje legalnost i legitimnost Republike Srpske eskaliraju, tj. ako autonomija i politički identitet Srpske nastave da se dalje relativizuju, narod će demokratski odlučiti o budućem putu svoje republike.

karadzic20plavsic20koljevic

RODONAČELNIČKA ULOGA RS

Politički identitet i subjektivitet Republike Srpske ima solidne temelje – oni su izgrađeni u tragičnom razdoblju rata i sačuvani i ojačani u miru. Takav identitet je stvar patrotizma i primer je društvene veze među ljudima, njihovog zajedničkog razumevanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i praćen je odlukom da se proširi već postojeća samodovoljnost, autonomnost i održivost Srpske. Upravo identitet, kao nužan preduslov stabilnosti u zajednici, odgovara na pitanje “ko smo?”. Savremeni izazov, dakle, koji je sadržan u pitanju da li će se Srpska restruktuirati, tj. da li će doći do decentralizacije i konfederalizacije na nivou BiH – model koji je omogućen Dejtonskim sporazumom – ili će se demokratska i moderna slika budućnosti ostvariti kroz proširenje ustavne sfere, pitanje je koje se opet tiče borbe za demokratiju i slobodu.

Štaviše, ova borba je osnova srpskog identita kroz istoriju i u delu Stvaranje Republike Srpske artikulisana je kao politička borba, ali jednako i kao borba za povratak kulturi kao najdubljoj osnovi srpskog identiteta. Jer, prema rečima autora, na delu je borba za identitet, ništa manje, ništa više – za identitet na temelju kojeg se mogu donositi sve buduće političke odluke. Ovaj uvid, koji predstavlja i svest celokupnog naroda Srpske, proizilazi iz razumevanja da osnov za integraciju u moderni svet počiva na identitetu i tradiciji, i da je svetska zajednica zajednica različitih naroda koji poštuju univerzalne vrednosti. U tom smislu možemo reći da se borba za Srpsku, od trenutaka kada je počela pa sve do danas, može analizirati kao sastavni deo širih postglobalnih pokreta u svetu, tj. iz perspektive promišljanja politike u njenoj izvornoj relaciji sa etikom, i stoga kao delovanje koje se tiče slobode, pravde, jednakosti, demokratije i dostojanstva. Štaviše, savremeni trendovi pokazuju da se danas pojam jake države – kao osnove političkog, ekonomskog i kulturnog razvoja – vraća u centar političke teorije i prakse i u sličnom smislu da je demokratija moguća jedino u zajednici sa jakim institucijama. Prava demokratija jednaka je volji naroda i odnosi se na političku samosvest koja pretpostavlja odgovornost.

Posebnost, međutim, borbe Srba kroz istoriju, sadržana je u volji i hrabrosti da ožive slobodu kao samoodređenje, tj. kao mogućnost da se odredi sopstvena sudbina. To je i razlika između pukog preživljavanja (“golog života”) i dostojanstvenog života, jer ovaj drugi prepoznaje slobodu kao uslov postojanja. To je etos Srba i razlog zbog kojih se borbe za slobodu i pravdu pojavljuju kao živo osećanje – kao prirodan način postojanja u kojem se prošlost, sadašnjost i budućnost susreću i pokreću ljudsko delanje. Ili, prema rečima Jovan Skerlića, “demokratija može postati živa stvarnost” i “svi ljudi mogu postići svest o slobodi”.

Obraćanje na prvoj promociji engleskog izdanja Stvaranja Republike Srpske Nikole Koljevića 16. aprila 2014. u Predstavništvu RS u Vašingtonu

Politika
Pratite nas na YouTube-u