PUTIN ZAHTEVAO ODLAGANjE REFERENDUMA NA JUGOISTOKU UKRAJINE

Ruski predsednik istakao da je dijalog zvaničnog Kijeva i proruskih aktivista sa jugoistoka Ukrajine...

Ruski predsednik istakao da je dijalog zvaničnog Kijeva i proruskih aktivista sa jugoistoka Ukrajine ključan za okončanje krize

Referendum na istoku Ukrajine zakazan za nedelju i predsednički izbori planirani dve sedmice kasnije kao da se organizuju na dva kontinenta a ne u jednoj državi. Bezbednosne procene ovih glasanja toliko se razlikuju da je teško poverovati da ih razdvaja svega 14 dana.

Ipak, u dosad neprikosnovenu liniju podele u ukrajinskoj krizi koja je porazumevala rusku podršku autonomnim regionima na istoku, a američku i evropsku Kijevu, promenu je juče uneo lično ruski predsednik Vladimir Putin. On je od proruskih demonstranata na jugoistoku Ukrajine zatražio da odlože referendume o većoj autonomiji ili čak nezavisnosti tih delova Ukrajine, planirane za predstojeći vikend.

„Tražimo od predstavnika jugoistoka da odlože referendume planirane za 11. maj, kako bi bili stvoreni uslovi neophodni za pokretanje dijaloga”, rekao je Putin na konferenciji za štampu u Moskvi posle sastanka sa švajcarskim predsednikom i predsedavajućim OEBS-a Didijeom Burkhalterom.

Putin je istakao da je direktni dijalog između zvaničnog Kijeva i proruskih aktivista sa jugoistoka Ukrajine ključan za okončanje krize i dodao da će Rusija učiniti sve što je u njenoj moći da se ta kriza razreši. Ruski predsednik je takođe pozvao ukrajinsku vojsku da obustavi sva dejstva protiv proruskih aktivista koji su zauzeli zgrade lokalnih samouprava i policijske stanice u više od deset gradova na istoku Ukrajine.

Do Putinove izjave došlo je nedugo nakon što je američki državni sekretar Džon Keri poručio da će referendum proruski orijentisanih građana Ukrajine biti „lažan i prividan” i da ga nijedna civilizovana zemlja neće priznati.

„Odlučno odbacujemo ovaj nezakoniti pokušaj dodatnog cepanja Ukrajine. Njegovo održavanje će izazvati još više problema, umesto da se radi na ublažavanju krize”, rekao je Keri u Vašingtonu nakon sastanka sa visokom predstavnicom EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton.

Prvi nagoveštaji razumevanja Rusije i Zapada o načinu rešavanja ukrajinske krize ipak ne prekrivaju sve dosadašnje oštre suprotstavljenosti. Upadljivost razlika postala je još veća nakon što je ukrajinski parlament u utorak na zatvorenoj sednici odlučio da se ne dozvoli istovremeno održavanje referenduma o teritorijalnoj celovitosti Ukrajine i predsedničkih izbora koje je predlagano za 25. maj. Neki lideri na istoku zemlje založili su se za ovakvo rešenje, ali je ono odbačeno u skupštini „zbog bezbednosnih rizika”.

„Bilo kakav referendum treba da se održi tek kada se steknu garancije da će građani moći da iskažu svoje mišljenje a da ne osećaju pretnju za bezbednost”, objasnio je posle skupštinske sednice poslanik stranke Otadžbina Andrej Senčenko.

Ostalo je, međutim, nejasno kako je moguće postojanje velikog sigurnosnog rizika za održavanje referenduma, a da su izbori zakazani za isti dan bezbedni.

Nezahvalnog zadatka da razjasni ovu dilemu latio se Senčenko objašnjavajući kako će predsednički izbori doneti neprikosnovenog pobednika, dok bi rezultati referenduma mogli znatno da se razlikuju od regiona do regiona.

„Ako se održi referendum pod takvim okolnostima, rezultate mogu zloupotrebiti separatisti i njihovi nalogodavci iz specijalnih obaveštajnih službi iz Ruske Federacije”, smatra Senčenko.

Predsednički izbori uz podršku Zapada izazivaju negodovanje Moskve, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio je da bi prelazna vlada u Kijevu najpre trebalo da se pozabavi okončanjem krvoprolića i promenom Ustava kojom bi regioni dobili veće nadležnosti, a potom da se pristupi izboru predsednika.

„Kriterijum za svaki proces u koji je uključen izbor građana svima je dobro poznat. Izbori i referendumi moraju biti slobodni i fer i moraju se organizovati u okolnostima bez nasilja i pod objektivnom i nepristrasnom međunarodnom kontrolom”, smatra Lavrov.

Eventualni ruski uticaj i ometanje održavanja izbora 25. maja izazvaće oštru reakciju na Zapadu, a američki predsednik Barak Obama je upozorio da ako do toga dođe Rusija može da očekuje novi udar sankcija koji će ovog puta ciljati na energetski i finansijski sektor.

Autor D. Vukotić

Izvor Politika, 08. 05. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u