RANKO GOJKOVIĆ
Malo naših ljudi zna da naš narod vezuju duboke duhovne veze sa ovom ruskom republikom Burjatijom i gradom Kjahtom
Na Đurđevdan su u srpsku prestonicu stigla dva gosta iz dalekog Sibira sa lepim poklonom za srpsku prestonicu, tačnije za SPC i srpski pravoslavni narod. Protojerej Oleg Matvejev, starešina Uspenskog hrama u gradu Kjahti, u Republici Burjatiji – u Rusiji, u Sibiru, na granici sa Mongolijom – u pratnji jednog svog parohijana, doneo je na dar hramu Svetog Save kopiju čudotvorne ikone Sporučnica grešnыh (Posrednica za grešne).
Ova čudotvorna ikona smatrana je uoči revolucije za glavnu svetinju Zabajkalja i nalazila se u Troickom hramu Troickosavska (današnja Kjahta), koji je u svom sastavu imao i kapelu Svetog Save srpskog. U smutnim vremenima posle revolucije originalna ikona je nestala, a Troicki hram skoro potpuno porušen. Uz pogaču i so, grupa srpskih vernika na čelu sa o. Radivojem iz crkve Svetog Save na Vračaru, dočekali su na Đurđevdan goste iz daleke Burjatije na Beogradskom aerodromu. Ikona se trenutno nalazi u crkvi Svetog Save pokraj hrama Svetog Save. U četvrtak je u večernjim časovima čitan akatist ikoni Majke Božije, a u subotu 10. maja, na dan spaljivanja moštiju Svetog Save, na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji otac Oleg će poklon predati u ruke patrijarhu Irineju.
TROJICKOSAVSK SAVE VLADISLAVIĆA
Malo naših ljudi zna da naš narod vezuju duboke duhovne veze sa ovom dalekom ruskom republikom i gradom Kjahtom. Kjahtu je osnovao 1727. godine naš znameniti zemljak, srpski plemić i ruski grof Sava Vladislavić. Pošto je na reci Kjahti 1728. godine i ozvaničen Burinski sporazum iz 1727. godine, kojim su carska Rusija, koju je zastupalo “Vladislavića poslanstvo”, i Kineska carevina utvrdile granice između sebe, koje su, evo skoro 300 godina, nepromenjene do danas. Pre Oktobarske revolucije grad se zvao Trojickosavsk i predstavljao je bogati ruski centar na putu trgovine čajem. Zbog svoje nesvakidašnje lepote, Trojickosavsk su zvali “Venecija na pesku”. Interesantno je da su čak i u Rusiji mnogi ljudi mislili da je grad dobio ime u slavu svete Trojice i njenog osnivača, Srbina iz Hercegovine, Save Vladislavića Raguzinskog. Međutim, Vladislavić je grad posvetio svom nebeskom zaštitniku Svetom Savi srpskom.
Prošle godine, na 285, godišnjicu Troickosavska i 90-tu godišnjicu Kjahtinskog rejona, na poziv gradske administracije pozvan je i Branko Vukomanović, poslovni čovek iz Beograda, direktni potomak srpske loze Vladislavića, potomak Vukomana Vladislavića, brata Save Vladislavića Raguzinskog. On je tada na poklon Trojickosavsku doneo rezbarenu ikonu Svetog Save srpskog sa česticom moštiju i krstom loze Vladislavića-Vukomanovića sa druge strane ikone. Tom prilikom otac Oleg je među razrušenim zidinama hrama služio moleban za obnovu ove svetinje, nekad najlepše crkve u azijskom delu Rusije. Otac Oleg se nada da će na 300. godišnjicu Trojickosavska (danas Kjahte) obnovljeni hram zasijati u svom nekadašnjem sjaju i rezbarena ikona Svetog save srpskog, poklon porodice Vukomanović, biće preneta u obnovljeni hram.
MOSKVA NA ISTOKU
U razgovoru sa ruskom novinarkom Antoninom Fadejevnom otac Oleg je istakao: „Svojevremeno su iz više razloga Kjahtu zvali ‘Moskva na istoku’. Tako da možemo reći da se danas kroz Kjahtu projavljuje zaboravljena dubina veza Rusije i Srbije. To što je naš grad osnovao Srbin i što mu je dato ime duhovnog vođe Srba govori o visokom značenju tih ljudi za Rusiju – Svetog Save Srpskog i Save Vladislavića Raguzinskog, koji je između ostalog bio i otac ruske vojne obaveštajne službe. Samo on je mogao uspešno da reši stare državne probleme između Rusije i Kine”.
Otac Oleg je tom prilikom istakao i ono što trenutno najviše zaokuplja njegovo srce: “Grešno je zaboravljati svoje roditelje, učitelje, dobrotvore. Grešno je takođe i to što smo mi zaboravili i svog nebeskog pokrovitelja – Svetog Savu Srpskog. Za 13 godina navršiće se tri veka kako je njegovo ime bilo dato našem gradu. Danas na žalost nema znakova njegovog duhovnog i fizičkog prisustva u Kjahti, osim dve ikone… Bilo bi dobro da uoči trovekovnog jubileja gradu vratimo njegovo zakonito Bogom dato ime, a nama svima moćnog nastavnika i zastupnika pred Gospodom Svetog Savu Srpskog”.
Sutradan po Đurđevanu, ljubaznošću oca Radivoja, starešine hrama Cvetog Save, u pratnji beogradskog domaćina oca Olega – već pomenutog Branka Vukomanovića – imali smo jedinstvenu priliku da se upoznamo sa istorijatom i zanimljivostima gradnje hrama Svetog Save i pogledamo na naš grad sa kupole veličanstvenog hrama. Posle nezaboravne ekskurzije po hramu, otac Oleg i otac Radivoje su uzajamno razmenili prigodne poklone. Bilo bi lepo da na dan spaljivanja moštiju Svetog Save što više vernika prisustvuje još jednom divnom događaju, koji svedoči da nas naš sveroditelj Sveti Sava i danas spaja sa jednorodnom i jednovernom ruskom braćom. I da te veze nije u stanju da pokida ni NATO pakt sa svojim vazalima u Beogradu. Jer je divan i veliki Gospod u Svetima Svojim.
