NOVI STANDARD, TREĆI ŽIVOT

ŽELjKO CVIJANOVIĆ Svima nama na kraju sledi nauk Rokija Balboe – nije stvar u...

ŽELjKO CVIJANOVIĆ

Svima nama na kraju sledi nauk Rokija Balboe – nije stvar u tome koliko puta ćemo pasti, već koliko puta ćemo ustati

Poštovani čitaoci,

Portal Novi Standard ponovo je podignut, silom prilika – kao i cela Srbija uostalom – prihvatajući filozofiju Rokija Balboe da nije stvar u tome koliko puta ćemo pasti, već koliko puta ćemo ustati.

Šta se zapravo dogodilo, osim što smo, kao što neki tvrde, sami sebi srušili sajt (zbog reklame?!), pobuđujući ogromnu solidarnost ostatka srpskih medija, kakva nije viđena od vremena grofa Drakule. U noći sa petka na subotu, 9. na 10. maj, sa velikog broja različitih lokacija na server na kome se nalazio naš sajt počeo je do sada najveći DDoS napad (Distributed Denial of Service), koji je u potpunosti onemogućio funkcionisanje ne samo sajta već i cele infrastrukture našeg „hosting provajdera“. Zbog toga smo morali biti isključeni kako bi ostatak njegovih osetljivih servisa, od kojih zavise mnoge druge kompanije u Srbiji, i dalje mogao da funkcioniše.

Dan kasnije (subota) preselili smo prezentaciju na server drugog „hosting provajdera“, koji takođe nije bio u stanju da izdrži napad ovog intenziteta, zbog čega smo ponovo morali da budemo isključeni. Zato smo pristupili trećem rešenju: ponovo smo zamenili server, postavivši uz to između napadača i „hosting provajdera“ još jedan nivo zaštite. Naravno, ne sumnjam da će se napadi ponoviti, ali valjda tako mora da bude.

matriks

Još nekoliko reči o napadu, zapravo o nečemu što su uspeli da mi objasne razni ljudi koji se bave zaštitom na internetu a sa kojima sam imao prilike da razgovaram prethodnih dana. Stvarna situacija, kada se o ovakvim napadima radi, dosta je drugačija od onoga što možemo gledati na filmovima. Napade ovog tipa ne izvode klinci „hakeri“, koji se potpisuju po sajtovima ili ostavljaju na njima albanske ili neke druge zastave. Naime, u najvećem broju slučajeva, napadi ovog tipa i intenziteta su posao, nešto što se kupuje za ozbiljan novac. Oni se na crnom tržištu naručuju i plaćaju po minutu ili satu – onoliko koliko je vremena sajt koji se ruši bio nedostupan. Izvode se sa mašina zaraženih virusima koje kontroliše napadač a koje se moraju brojati u hiljadama kako bi napad imao smisla. Zaražene mašine su resurs, za koji je potrebno vreme da bude izgrađen i koji se vremenom troši. Zato direktni izvršilac napada ovaj resurs ustvari iznajmljuje kako bi naplatio svoje znanje i vreme programirajući virus kojim je zaražene mašine stavio pod kontrolu.

Između prethodnog i poslednjeg napada postoji nekoliko indikativnih koincidencija. Prvo, tip napada bio je isti, s tim što je drugi napad bio mnogo jači. Otuda se može zaključiti da su nas srušili isti oni koji su to uradili i pre tri meseca. Za pretpostaviti je onda da je i naručilac isti. Druga koincidencija bila je u tome što je oba puta, u trenutku kad je sajt rušen, imao rast čitanosti. I, treće, oba puta bilo je to na temama u vezi sa krizom u Ukrajini i njenim refleksijama na srpske prilike.

Naravno, previše koincidencija stvara pravilo. A ono glasi: nekome je veoma stalo da Novi Standard bude uništen, da ne postoji. Na drugoj strani ostaje pitanje koliko smo, kako i po kojoj ceni spremni da se borimo da se to ne dogodi. Ali nije li slično pitanje pred svakim od nas u onome što radimo, mislimo, govorimo i živimo?

Vaš

Željko Cvijanović

Politika
Pratite nas na YouTube-u