Kaznena ekspedicija na istoku Ukrajine okupila brojne ekstremiste, a instrukcije poput one u vreme Oluje protiv Srba u Hrvatskoj, vladi u Ukrajini prenose u Kijev prispeli agenti FBI i CIA
“Našoj državi treba odbrana, i ako to ne može armija onda ćemo mi”, izjavio je izveštačima Gardiana iz pobunjenog Donbasa Semjon Semjončenko – jedan od hiljada onih koji su se latili “kalašnjikova”, ubeđeni da sudbinska politička pitanja Ukrajine mogu rešiti unutrašnjim obračunom i oružjem.
Semjončenko je pripadnik Donbaskog dobrovoljačkog bataljona, jedne od nedavno formiranih jedinica koje ratuju protiv federalista, za stvar Kijeva. Sudeći po rečima: “…i ako to ne može armija” – Kijev, u pokušaju da protiv ruski govorećeg istoka zemlje upotrebi armiju, ima problem. Redovna vojska odbija da puca u narod. Vlast uspostavljena prevratom, okrenula se u takvim okolnostima “dobrovoljcima”, značajnim delom “majdanovcima”, nekima od najzagriženijih u taboru “zapadnjaka”, zaslužnim i za sam prevrat. “Teško je verovati armiji i Nacionalnoj gardi. Ima slučajeva da su bacili oružje i pobegli”, citiran je komandir Donbaskih dobrovoljaca.
Nije u pravu kada je reč o Gardi. Nacionalnu gardu regrutovao je Kijev, od najokorelijih “majdanovaca”, pretežno sa zapada Ukrajine, upravo zbog problema sa vojskom.
Recept za nesreću
Saglasno tvrdnji Semjončenka, njegov dobrovoljački bataljon je nešto drugo, samoinicijativna formacija “dobrovoljaca, koji nisu plaćeni ni od džave ni od oligarha”, a žive “od sopstvene ušteđevine i donacija patriotskih Ukrajinaca”. Ovi im šalju novac, pošto su o odredu obavešteni “putem socijalnih medija”, a odred pomaže “regularnim jedinicama ukrajinske armije, u borbi protiv separatista u regionu”.
Prema Gardianu, “strah od građanskog rata u Ukrajini narasta”, onako kako se povećava i broj “dobrovoljačkih jedinica”, koje se mimo armije laćaju oružja, a svakim danom ih je sve više. “Dobrovoljci su regrutovani u zapadnoj Ukrajini i Kijevu, a potiho i na samom istoku (zemlje). Jedan samoizlazeći list u Donjecku daje telefonski broj gde ‘ukrajinski patrioti’ mogu potpisati za dobrovoljačke bataljone; njegov urednik se skriva da bi izbegao da bude kidnapovan od separatističkih boraca (federalista, prim.aut.). Dobrovoljci prolaze trening u susednom regionu Dnjepropetrovska, a njihovi bataljoni mogu biti uzeti pod komandu Ministarstva unutrašnjih poslova, što im dopušta da dejstvuju legalno. Bez ozbira što trening može trajati i samo 50 sati, pre nego što su dobrovoljci podvrgnuti realnoj borbenoj situaciji.
Naoružavati ljude, bezmalo bez stvarne obuke, i slati ih u krajnje osetljive situacije, gde se u njih može pucati iz mase, uveliko od gnevnih ali nenaoružanih civila, zvuči kao recept za nesreću”, javlja Gardian u svom izveštaju s terena u trouglu Donjeck, Luganjsk, Mariupol. List navodi da je takvih slučajeva već bilo, u Mariupolu je bilo najmanje osam mrtvih, da se njima masa još više podjaruje, čime se onda zalazi “u spiralu nasilja i mržnje”.
Iz fašističke partije u Savet bezbednosti
“Antiteroristička operacija” Kijeva, preduzeta na istoku Ukrajine, “uključuje armijske jedinice, policiju, specijalne snage i Nacionalnu gardu, delimično od dobrovoljaca uzetih među onima koji su učestvovali u protestima na Majdanu u Kijevu”, piše ovaj list.
“Andrij Parubij, šef Ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, izjavio je Gardianu da je sve koordinisano iz jedinstvenog anti-terorističkog komandnog centra, ali brojni izvori na licu mesta svodoče o činjenici da je koordinacija slaba i da je velika zabrinutost nad tim koliko su brigade dobrovoljaca spremne za borbu”, izveštava Gardian.
List piše da tvrdnja kako je vlada Ukrajine fašistička nije tačna, “ali da svakako ima krajnje desničarskih elemenata uključenih u borbe na istoku”.
“Sam Parubij ima krajnje dubioznu prošlost, osnovavši neofašističku Socijal-nacionalnu partiju Ukrajine, zajedno sa sadašnjim vođom krajnje desničarske Slobode, Olehom Tjahnjibokom, ranih 1990-ih”. Dok nema evidencije da je milicija nadojena desničarskom ideologijom, “nema ni sumnje da su radikali ljudi koji najviše žele da se bore, i to je dovelo do brojnih situacija za koje se čini da su van granica normalnog vojnog ponašanja”. Gardian navodi primer video-filma s “radikalnim političarem Olehom Lijaškom”, u prizoru isleđivanja zarobljenog “ministra odbrane Narodne republike Donjeck, Igora Kakidzjanova”, s vezanim rukama i samo u donjem vešu.
Smrt kao izborni program
Film je promovisao na socijalnoj mreži Lijaško lično, čovek koji se kandidovao na skorim izborima, uz lozung na panoima širom zapadne Ukrajine: “Smrt okupatorima!”. Vlada Ukrajine nije reagovala. Upitan od Gardiana o isleđivanju i filmu, Lijaško je odgovorio:
“Imao sam pred sobom teroristu i hteo sam da vidim kako on razmišlja; šta su mu bili ciljevi, motivacija i ideali.”
Liaško upravo formira svoj sopstveni dobrovoljački bataljon, za borbe na istoku Ukrajine. “Potreban nam je narodni rat, kao kad su ljudi u Drugom svetskom ratu ustali da se bore protiv fašizma, to je što nam sada treba”, citiran je vođa koji kaže da bi on bio “komesar” bataljona, a da bi vojne zapovesti primao od armije i ministarstva unutrašnjih poslova. Do sada se prijavilo oko tri hiljade ljudi od kojih je “probrano 400”, “podobnih fizički, s boračkim iskustvom, i podvrgnutih proveri da ne rade za inostrane obaveštajne službe”, rekao je Lijaško Gardianu.
“Borimo se protiv terorista i postupaćemo saglasno principu: ako se ne predaju moraju biti uništeni”, rekao je.
Mržnja i samo mržnja
S novim milicijama bez jasno obeleženih uniformi teško je ustanoviti i koja je koja, kaže list. Navodi primer dobrovoljaca treniranih u Dnjepropetrovsku, o trošku lokalnog guvernera-oligarha Ihora Kolomojskog, prispelih u Donbas da ometu nedavnio referendumsko izjašnjavanje federalista. Incident je okončan s dva ubistva.
“Fotografije događaja prikazuju jednog od zamenika vođe Desnog sektora umešanog u incident. Desni sektor je labava grupacija ultraradikalnih elemenata koji su predvodili konfrontacije s policijom za suzbijanje nereda u Kijevu, bacajući molotov-koktele i zamahujući bezbol palicama.” Gardijan kaže da u ruskim opisima njihovog uticaja ima preterivanja, “ali jasno je da se neki od njegovih pripadnika bore na istoku, verovatno unutar dobrovoljačkih bataljona”. I “jasno je da u njemu ima i ekstremno, krajnje radikalnih elemenata”.
Gardian navodi da na obe strane, i na strani Kijeva i na strani separatista, ima grupa koje bi se i između sebe dohvatile za grla – ako to ne čine, znači da ih samo još veća mržnja prema onoj drugoj strani navodi da budu rame uz rame. Navodi primer već pomenutog Semjončenka koji građane na istoku Ukrajine naziva svinjama i govori da su nenaoružani ljudi na mitinzima “plaćeni da budu pokriće naoružanim napadačima”.
List zaključuje da je “to jezik koji obično prethodi građanskom ratu” , a Ihor Todorov, intervjuisani profesor Nacionalnog univerziteta u Donjecku, izražava nadu “da to neće ići dalje, ali da postoji tendencija kretanja u pravcu scenarija koji smo videli u jugoslovenskim ratovima”.
“Mogli bi smo završiti s različitim ratnim komandantima koji se tuku jedni s drugima, ne za jednu određenu stranu, nego svak za sopstveni račun”, citiran je profesor.
Toliko o Gardijanu i navodima s lica mesta.
Oružana kampanja po savetima Amerikanaca
U javnosti je sve češće pitanje instruktaže koja se Kijevu pruža u upotrebi naoružane vojne sile, takve kako je opisana – protiv stanovništva sopstvene zemlje na istoku. Proizilazi, ukrajinski rat je američki paket-proizvod. Drugi deo američki instruirane pobune na Majdanu.
Nemački visokotiražni Bild objavio je nedavno da u toj stvari vladu Ukrajine savetuju tajni agenti CIA i FBI, prispeli u Kijev, kojih ima “na desetine”. Bild se pozvao na neimenovane izvore u nemačkoj bezbedcnosti. List je naveo da Amerikanci instruiraju Ukrajince “kako da okončaju pobunu na istoku zemlje”, prenele su agencije. Agenti “nisu direktno uključeni u borbe”, a njihove aktivnosti ograničene su na Kijev.
Tokom aprila, Bela kuća je bila prinuđena da potvrdi da je direktor CIA Džordž Brenan, koji je prethodno viđen u Ukrajini, stvarno posetio Kijev, što je objašnjeno “rutinom”.
Kako je nesrećni primer Jugoslavije već poslovično u širokoj upotrebi, u svim aktuelnim poređenjima prilikom objašnjavanja situacija kao što je današnja ukrajinska, teško je američku instruktažu Kijevu ne uporediti sa onom Franji Tuđmanu, u pripremi takođe američki “dizajnirane” Oluje. Kao tada, o Srbima u Hrvatskoj, tako se i sada u Ukrajini, o građanima te zemlje na istoku govori kao o “teroristima”. Iz praktičnih razloga propagande. Pucanje “vladinih snaga” u nenaoružane civile, o kojem sada sve češće svedoče i objektivniji mediji na zapadu Evrope, može se nazivati “antiterorističkom akcijom” samo onda kada su žrtve “teroristi”.
Poznanik iz Bosne
Moskovska Nezavisima gazeta vratila se u broju od petka (16. maja) još jedanput pisanju Bilda, potsetivši da je taj nemački list objavio da u Ukrajini ratuje 400 najamnika, unajmljenih od američke firme Akademi – a da se sada razjasnilo da tu firmu predvodi penzionisani brigadni general Kreig Nikson. General Nikson je “profesionalac u specijalnim operacijama, a učestvovao je u njima u Panami, Somaliji, Bosni i Hercegovini, Avganistanu i Iraku”.
Nezavisima kaže da su to “novi dokazi o karakteru i razmahu delatnosti takvih organizacija, čije plaćene usluge u inostranim operacijama koriste Stejtdepartment, Pentagon i drugi resori SAD”.
Uz Niksona, u nadzornom savetu iste firme sede “bivši ministar pravde u administraciji Džordža Buša Mlađeg Džon Eškroft, bivši admiral Bobi Inmen, a takođe i eks-pravni savetnik Bele kuće Džek Kvin. Okruženje blisko Pentagonu i republikancima.”
Štab firme Akademi je u Maklinu, u Virdžiniji, a firma bi se slobodno mogla nazvati koncernom, “s obzirom da ima milijardni godišnji obrt”. Ima tri baze za obuku, u Severnoj Karolini, Konektikatu i Kaliforniji, gde dovlače najamnike. Po navodima same firme, njeni klijenti su vlade i privatne organizacije, a tokom godine ona i po 20 hiljada ljudi šalje “na zadatke”.
“Suštinski, Akademi je ono što i Blekvoter, čijim su pripadnicima izvršeni brojni zločini protiv civilnog stanovništva u Iraku, Avganistanu i drugim mestima”, piše u NG.
“Da bi se sakrio trag, bilo je odlučeno da se najamnička kompanija Blekvoter, sazdana 1997. proda investicionoj grupi Kse Services, koja je 2011, preimenovana u – Akademi”, kaže ruski list.
Nezavisima gazeta navodi: “Kako piše Bild, preduzeće dobija pogodne ugovore od vlade SAD, kao i pre. Posebno, za obezbeđivanje objekata u Avganistanu.”
Ipak, u trenutku krize u Ukrajini, “pažnju privlači ukrajinski aspekt” aktivnosti Amerikanaca. “Bild se u početku pozvao na informaciju Spoljne obaveštajne službe Nemačke, dobijenu od CIA i raportiranu na zatvorenom savetovanju u resoru federalnog kancelara. Očigledno, oružano uplitanje sličnih snaga razilazilo se sa berlinskim stavom u pregovaračkom procesu u ukrajinskoj krizi. Da se senzacija o najamnicima tek tako isisa iz palca, listu bi bilo previše riskantno. Tim pre što se nije moglo ni sumnjati da će sve odmah prihvatiti i drugi mediji”, kaže Nezavisimaja.
Odmah posle publikovanja, reagovala je Sjuzan Keli, potpredsednik Akademi, poslavši demanti Cajtu-on-lajn. Britanski Dejli mejl obratio se, međutim, ekspertu londonskog Instituta političkih istraživanja Nafizu Amadi, s pitanjem o verodostojnosti tvrdnje da su ljudi zarobljeni u istočnoj Ukrajini “najamnici SAD”? Dopuštajući da “to sve može biti i ruska propaganda”, Amadi je ipak rekao:
“Uniforma odgovara opremi američkih najamnika. A i ljudi koji su pokazani, ne liče na Ruse”, navodi Nezavisimaja gazeta.
Izvor Balkanmagazin, 16. maj 2014.
