PRED IZBORE NA KOSOVU ILI ŠTO IM SMETA CRKVA HRISTA SPASA

  JANjA GAĆEŠA Da šaljemo decu u “vojsku Kosova”, čiji je koren teroristička OVK?...

 

JANjA GAĆEŠA

Da šaljemo decu u “vojsku Kosova”, čiji je koren teroristička OVK? Jadna li nam majka

Izbori za kosovski parlament održaće se 8. juna. Glasanje za osnivanje takozvanih Oružanih snaga Kosova i za ukidanje rezervisanih mesta za manjine ostaće u amanet novom parlamentu.

O izborima na Kosovu i Metohiji priča se od početka godine. To će biti prvi parlamentarni izbori od proglašenja takozvane države Kosovo na kojima bi trebalo da učestvuju Srbi, sa javnim pozivom i blagoslovom zvaničnog Beograda.

U uslovima kakvi trenutno jesu u Pokrajini, realnost iz ugla Srba koji u njoj žive izgleda ovako: predstavnici Građanske inicijative Srpska, koja je odnela pobedu na jesenas održanim lokalnim izborima i koju podržava zvanični Beograd, poručivali su vlastima u Prištini da će bojkotovati izbore na Kosovu ukoliko se usvoje izmene zakona o ukidanju rezervisanih mesta za manjine. Verovanje u to da će zvaničnici u Briselu dozvoliti da se izmeni pomenuti zakon i ostvari najavljeni bojkot izbora liste Srpska bilo je ravno verovanju u bajke. Bojkot bi automatski značio da se ne sprovodi sporazum iz Brisela, a onima koju su ga skrojili mnogo znači da u parlamentu “države Kosovo” vide Srbe iza kojih stoji vlast u Beogradu. Iskreno, većina Srba na Kosovu i Metohiji je poželela je da se ta bajka ostvari, ali brzo su nas otreznili. Sada nam se nekako čini da smo obrali bostan. Zašto?

Za očekivati je da će Srbi sa Kosova i Metohije učestvovati na predstojećim izborima a glasače će u predizbornoj kampanji “zamoliti” zvanični Beograd da izađu na izbore uz tiho podsećanje ko im daje platu. Pošto nam se plata daje jer je, živeći u getima bez slobode, ipak ne zarađujemo, većina Srba će da glasa. Nažalost, ima onih koji misle da se plata može ukinuti samo zato što nisi glasao. Tako ćemo u parlamentu “države Kosovo” imati Srbe koje podržava država Srbija.

kosovocrkve01

LjUDI MOJI, ZAR S NjIMA?

Srbe, koji su do sada učestvovali u radu kosovske skupštine, poznatije kao “Tačijevi Srbi“, zvanični Beograd nije javno podržavao, i većina Srba na Kosovu i Metohiji za njih nema ni jednu lepu reč. Ne samo zato što su mimo javnog blagoslova svoje države izašli na prošle izbore već što godinama putuju po svetu i hvale “državu Kosovo”. Da u to istinski veruju, bilo bi donekle i razumljivo, ali oni su to radili samo zbog para, i zato ih se grozimo. U hvalospevu takozvanom nezvisnom Kosovu prednjačio je Slobodan Petrović, dosadašnji potpredsednik „kosovske vlade“ i predsednik Samostalne liberalne stranke. Ovih dana se on nudi – mislim da je to odgovarajuća reč – listi Srpska da zajedno idu na izbore.

Pa zar sa njima? Jeste da i jedni i drugi sada rade istu stvar, ali, ljudi moji, zar s njima? Još trube kako je to za naše dobro.

Dalje, za očekivati je i da novi parlament ponovo pokrene skupštinsku proceduru o osnivanju “Oružanih snaga Kosova” i izmeni zakona o opštim izborima, koji obuhvata već pomenuto ukidanje rezervisanih mesta za manjine, ali i oduzimanje prava glasa svima koji nemaju kosovska dokumenta, znači raseljenim Srbima.

Predsednik Tomislav Nikolić krajem aprila reče da se mora razgovarati o novim okolnostima, poput formiranja takozvanih odbrambenih snaga Kosova. “Ako će se već formirati nekakve oružane snage, srpski narod mora dobiti recipročno učešće, kao što je učinjeno i sa policijom”, rekao je Nikolić.

Da šaljemo decu u “vojsku Kosova”, čiji je koren i glavna žila teroristička “Oslobodilačka vojska Kosova”? Ako to prođe u parlamentu, u čijim klupama će sedeti i srpski poslanici koje podržava zvanični Beograd, jadna li nam majka za vek vekova. Isto važi i za izmene zakona o opštim izborima. Sve i da srpski poslanici bojkotuju rad skupštine kada se sporni zakoni budu usvajali, ostaće zabeleženo da su doneseni u parlamentu čiji saziv čine i srpski poslanici. Sa druge strane, i da se pomenuti zakoni više nikad ne pomenu, sama činjenica da sve što srpski poslanici budu uradili učestvujući u radu tog parlamenta biće u okviru takozvanog kosovskog ustavnog okvira – kroz papire – koji su, složićete se, validniji od izgovorenih parola o nepriznavanju takozane nezavisnosti. To što će oni da se busaju u prsa kako i dalje ne priznaju “državu Kosovo” priča je za decu. Otvorite zvanični sajt opštine Gračanica i videćete u uglu “državni grb” i napis “Republika Kosovo”.

Što ga ne sklone?

Ovi što predlažu koaliciju listi Srpska priznaju “državu Kosovo”. Šta će sada, da postanu veliki Srbi preko noći? Da pljunu i kažu: ne važi sve što smo do sad radili, a mi da glasamo za njih?

Kako god da okrenemo loše je, to je naša prava realnost.

Sa druge strane Albanci su i pre raspisivanja izbora krenuli u predizbornu kampanju izjavom Hašima Tačija da je hram Hrista Spasa u Prištini “užasno delo” i “spomenik koji je napravio Slobodan Milošević”. Za Srbe na Kosovu i Metohiji je ta izjava mnogo više od predizborne kampanje jer, slobodna sam da kažem, malo bolje od drugih mi Srbi na Kosovu poznajemo mentalni sklop Albanaca koji ovde žive. Zato otvoreno kažemo: kakva crna predizborna kampanja! Pretnja pravoslavnom hramu je pretnja meni lično, mom bratu, komšiji, drugu, svakom detetu, školarcu – nama Srbima.

Zamislite biračko telo kada morate u kampanju za izbore baš da krenete od takvih izjava.

kosovocrkve

KRST KOJI KAŽE DA NINE GOTOVO

U uslovima kada je stopa nezaposlenosti preko 70 odsto, kada ekonomija na Kosovu gotovo ne postoji, kada već 14 godina opstaju zahvaljujući infuziji koju im u vidu nekog sitnog novca daju svetski moćnici, kada od privrede nemaju ni slovo „p“, njima je i dalje najvažnije da kidišu na Srbe i sve što im pripada. Uništavanje svega srpskog najviše prija ušima njihovih birača. Kada se izbori završe, ta mržnja neće nestati, naprotiv, dobro je podhranjena u predizbornoj kampanji, pa eto nama novih iskušenja.

Zašto Albancima smeta Saborni hram Hrista Spasa?

Hram se nalazi u centru Prištine, na blagom uzvišenju i vidi se iz svih krajeva grada. Odnosno, vidi se krst postavljen na glavnoj kupoli kako moćno stoji, kao da vlada Prištinom. Krst je postavljen 27. januara 1999. godine. Sećam se da kran nije uspeo iz prvog puta da krst spusti na kupolu jer se nešto zaglavilo. Postavljen je kasno popodne jer radnici nisu hteli da odustanu, već su kvar popravili i završili posao. Krst je prst u oku Hašimu Tačiju i svima koji mu se već godinama vraćaju sa mržnjom i željom da čitavu crkvu sravne sa zemljom – bilo uoči izbora ili ne. Nekoliko puta su ga do sada minirali i palili, napravili su od njega javni toalet, ali on je i dalje tu i svedoči o tome kakvi su ljudi.

Kada ulazite u Prištinu sa bilo koje strane, odmah vas dočekaju građevine nikle u poslednjih 14 godina. Sve su izgrađene bez urbanističkog plana i deluju natrpano, bez lica i naličja. Taj haos oslikava društvo koje je podjednako haotično i strašno i znate da tu za vas nema mesta. Onda u centru vidite hram Hrista Spasa i na njemu krst, prekrstite se i krenete u drugi deo Prištine u mnogo boljem raspoloženju. Kada Albanci prolaze istim putem sve je suprotno od onoga što sam napisala. Njihova euforija zbog novih zgrada i kuća splasne kada vide pomenutu crkvu. Ona ih opominje da priča oko Kosova i Metohije, uprkos svemu, još nije završena. Ko je bar jednom prošao ovim putem kroz Prištinu, zna o čemu govorim.

Po svim zakonima Božje i zemaljske pravde Kosovo i Metohija pripadaju Srbima. Naši političari već godinama, sa posebnim akcentom na poslednju godinu, vode politiku koja veze nema sa pravdom koju pominjem. Albanci su svesni te pravde, i to je ono što je najžalosnije. Zato uništavaju srpske svetinje i srpska groblja svuda po Kosovu. Tako je bilo pre 40 godina, tako je i danas. Njihov odnos prema Srbima i svemu što podseća na Srbe se nije promenio. Ako unište sve što svedoči da su otimači, valjda će im biti lakše da vladaju. Zato će im predizborna kampanja i za deset, dvadeset i više godina biti ista jer tragove srpstva ne mogu lako da izbrišu. I nije problem u njima, tu je sve jasno, već u nama što im, slepo sprovodeći Briselski sporazum, dajemo legitimitet, što mislimo da možemo da odbranimo ono što je naše puzeći bez imalo dostojanstva.

Zbog svega što radimo poslednjih godina, plašimo se da mi sami sebe sa Kosova i Metohije ne izbrišemo. Podesetiću, u skupštini Kosova postoji 20 rezervisanih mesta za pripadnike manjinskih zajednica od kojih 10 pripada Srbima a drugih deset Turcima, Bošnjacima i drugim manjinama. Svako dobijeno mesto na izborima znači dodatno poslaničko mesto. Ako Srbi budu na jednoj listi, mogli bi da osvoje i do 35 poslaničkih mesta. Zagovornici izbora kažu da bi to bio uspeh, protivnici izbora, pomenute koalicije i briselskog sporazuma poručuju – svi Srbi zajedno u parlamentu “države Kosovo”, one iste koju (ne)ćemo priznati.

Ne vode Albanci nikakvu mudru politiku niti im pamet kipi, samo koriste našu dezorijentisanost. Za razliku od nas, oni imaju svoj nacionalni cilj, jasno znaju šta hoće i zato nas gaze. Zajedno gledamo u istu stranu sveta, a samo nama kičma puca. Kao da smo na šahovskoj tabli a američki i briselski igrači, bar do sada, samo nas matiraju. Pitanje je zašto se ne okrenemo na stranu suprotnu Zapadu, jasno i glasno? Sigurna sam da bi sa nama prozvani igrači otpočeli novu partiju, a onda je svakakav rezultat moguć.

Politika
Pratite nas na YouTube-u