Bivši nemački kancelar Helmut Šmit uporedio događaje u Ukrajini sa situacijom u Evropi pred Sarajevski atentat i opomenuo Ameriku, Rusiju i EU da njihova politika vodi u treći svetski rat
Nekadašnji šef nemačke vlade Helmut Šmit – naslednik Vilija Branta na čelu socijaldemokratije u toj zemlji, danas „savest” građanske levice – uputio je oštru kritiku Vašingtonu, Moskvi i Briselu zbog podsticanja krize u Ukrajini, što, po njemu, može da izazove sukob svetskih razmera.
Uporedivši aktuelnu krizu u odnosima Istoka i Zapada sa situacijom u Evropi pred Sarajevski atentat 1914. godine, Šmit je u intervjuu dnevniku „Bild cajtung” prebacio političarima sa ove i sa one strane Atlantskog okeana da srljaju u ratnu katastrofu poput evropskih vladara i političara 1914. godine – kao da se utrkuju da budu što više nalik na aktere koje je istoričar Kristofer Klark opisao u svojoj knjizi „Mesečari”. „Prizivanjem scenarija konfrontacije, Evropa (EU), Amerikanci i Rusi se uistinu ponašaju kao mesečari, gube iz vida da ukrajinska kriza poprima oblike krize pred Prvi svetski rat… Opasnost da se situacija otme kontroli, kao u avgustu 1914, raste iz dana u dan”, izjavio je Šmit.
Šmit nije slučajno dao intervju „Bildu”, bulevarskom dnevniku. „Bild” je najtiražniji dnevni list Nemačke, sa preko tri miliona prodatih primeraka. Kada se za reč javi najpopularniji kancelar Nemačke svih vremena – proglašen je u anketi nemačkih medija potkraj prošle godine, a ubedljivu pobedu odneo je „za nekoliko kopalja” ispred Helmuta Kola i njegove naslednice Angele Merkel – njegov stav se pronosi brzinom vetra na prostorima između Rajne, Elbe i Odre…
Reakcije političara na Šmitov intervju bile su podeljene – kritika iz tabora demohrišćana, razumevanje u redovima mlađeg koalicionog partnera, socijaldemokrata – ali su naišle na simpatije i odobravanje u nemačkoj javnosti.
Aktuelne analize javnog mnjenja mahom upućuju na zaključak da široka nemačka javnost sa rezervom prati aktuelnu raspravu o pozicioniranju diplomatskog Berlina prema Moskvi, štaviše udaljava se od donedavno većinski zastupljenog opredeljenja za bezrezervnu podršku američkoj i zapadnoj, to jest transatlantskoj politici. Tome doprinose ne samo upozorenja ekonomskih stručnjaka, po kojima bi Nemačka skupo platila dalje zaoštravanje odnosa sa Rusijom – neminovno bi usledio pad ličnog standarda – već opominje i istorija Nemačke u prethodna dva velika rata.
Poznavaocu nemačke istorije, predrasuda i strahovanja tamošnjeg stanovništva nameće se poređenje sa Toniom Kregerom, junakom istoimenog eseja Tomasa Mana, u kome je slavni književnik još 1903. opisao dileme prosečnog Nemca: „Stojim između dva sveta, ne pripadam nijednom i zato mi nije ni malo lako.”
Šmitova kvalifikacija nastanka ukrajinske krize podstakla je nedoumice u citiranom pravcu, dolila je ulje na vatru. Šmit je okrivio Brisel i njegove birokrate da su izazvali krizu, zahtevajući od Kijeva da se prikloni ili Evropi ili Rusiji, što je, po njegovom mišljenju, predstavljalo pokušaj pripajanja (aneksije) Ukrajine EU pod plaštom demokratizacije. „Sada Evropa deluje zabrinuta zbog sudbine Ukrajine, a prethodno je bila zabrinuta za sudbinu Gruzije… Bilo je čak pomaka u, verovali ili ne, ozbiljnim raspravama na temu da li bi Gruziju, zemlju koja nije deo Evrope, trebalo primiti u članstvo EU… To je čista (politička) megalomanija… Mi (Nemci, Evropljani) nemamo onde šta da tražimo”, rekao je Šmit.
Bivši kancelar Šmit poznat je po opredeljenju za konstruktivnu diplomatiju. „Neophodno je prevazići razlike tražeći zajedničke dodirne tačke, umesto sukobljavanja”, glasio je njegov politički moto koji se u praksi svodio na princip nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država. Kao prvi nemački političar kritikovao je mešanje Berlina u sukobe na Balkanu devedesetih godina: „Ono što smo (Nemačka) radili na Kosovu, a prethodno i u Bosni i Hercegovini, predstavlja brutalno gaženje odredbi međunarodnog prava”, rekao je Šmit 1999. godine.
U najnovijem intervjuu, Šmit je apelovao na evropske vlade pojedinačno, ali i na Parlament EU, da se odupru birokratiji Brisela. Doslovce je apelovao na poslanike EP da izvedu puč protiv Evropske komisije: „Trajno rešenje mora biti razumno, a jedina alternativa je nova helsinška konferencija, na kojoj bi sa jedne strane sedeli predstavnici EU, a sa druge Rusija, Ukrajina i Belorusija.”
Uprkos kritici, koja doslovce „pljušti” iz redova vladajućih demohrišćana, čini se da Šmitove reči nailaze na odziv i razumevanje – kancelarke Angele Merkel. Šefica nemačke vlade je tek juče izjavila da se Berlin protivi sadašnjoj politici Moskve, ali da se srednjoročno i dugoročno zalaže za uspostavljanje najboljih odnosa. Time je jasno stavila do znanja da će izrečene sankcije Rusiji zadržati simbolični karakter i da Berlin nema nameru da se upušta u dalje zatezanje političkih i privrednih odnosa.
Autor Miloš Kazimirović
Izvor Politika, 17. 05. 2014.
