dobricacosic0

PREMINUO DOBRICA ĆOSIĆ

„Sve dok očevi i sinovi ne ukinu dramski sukob između sebe, srpsko društvo se...

„Sve dok očevi i sinovi ne ukinu dramski sukob između sebe, srpsko društvo se duhovno, moralno i psihološki ne može konstituisati kao skladno ‘zdravo društvo’”

Književnik i bivši predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić preminuo je u Beogradu, kako je potvrdila njegova porodica. Dobrica Ćosić rođen je 29. decembra 1921. u Velikoj Drenovi, kod Trstenika. Bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine. Nazivan „ocem nacije”, ostaće upamćen po romanima „Daleko je sunce”, „Koreni, „Deobe”, „Vreme smrti”, „Vreme zla” i „Vreme vlasti”…

U partizanski pokret uključio se na samom početku, 1941. godine, gde je bio je politički komesar Resavskog partizanskog odreda. Posle rata završio je Višu političku školu „Đuro Đaković” u Beogradu. Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koju su, posle raspada biše SFRJ, činile Srbija i Crna Gore, izabran je 27. aprila 1992. godine. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije. Dobitnik je brojnih nagrada za književnost u Srbiji, i nekoliko književnih nagrada u svetu.

Usprotivio se smeni Aleksandra Rankovića 1966. godine, a 1984. je bio među osnivačima Odbora za odbranu slobode misli i govora, koji je branio sve protivnike socijalističke Jugoslavije, bez obzira na političke stavove ili nacionalnost. Dve godine kasnije bio je jedan od autora Memoranduma SANU, u kojem je analizirana tadašnja situacija u Jugoslaviji. Memorandum je naišao na burne reakcije u celoj zemlji.

Bio je i prvi srpski intelektualac koji je otvoreno predlagao podelu Kosova i Metohije. Govorio je da je njegova knjiga „Kosovo” iz 2004. godine, sačinjena i objavljena da bude opomena, apel, sa predlogom sunarodnicima da se oslobode zabluda o južnoj srpskoj pokrajini.

„Na Kosovu i Metohiji Srbi treba da se bore samo za ono što nikome razumnom na svetu nije sporno da je srpsko pravo, srpska svojina i srpska svetinja. Savetujem da poštujemo pravo Albanaca na sve što je albansko na Kosovu i Metohiji. Zalažem se da sporazumom stvaramo uslove koji srpskom i albanskom narodu obezbeđuju budućnost čovečniju i spokojniju od prošlosti i sadašnjosti”, govorio je za „Politiku” Dobrica Ćosić.

Posle 2000. objavio je dela „Piščevi zapisi”, „Srpsko pitanje”, „Pisci moga veka”, „Kosovo”, „Prijatelji”, „Vreme vlasti” i „Vreme zmija”. Poslednji Ćosićev roman „Vreme zmija” izašao je 2009. godine, i u ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine.

Prvi roman „Daleko je sunce” objavio je 1951. godine, i prema mišljenju kritičara, ova knjiga donela je nov, nekonvencionalan, problemski pristup tematici NOB-a, opisujući sudbinu jednog partizanskog odreda koji je suočen sa dilemom da li da nastavi borbu samostalno ili da pokuša da izbegne uništenje. U ovom romanu, jedan četnički kapetan optužen za izdaju, pred streljanje, kaže partizanu:

„Ja nisam izdajnik! Borim se za svoju otadžbinu, a ti nemaš otadžbine, tvoja otadžbina je boljševički SSSR. Ja sam nacionalista, borim se za Srbiju i svog kralja, a ti ubijaš Srbe za nekakvog Tita i Staljina. Izdajnik si ti, a ne ja.”

Okosnicu drugog Ćosićevog romana „Koreni” iz 1954. godine, čini sukob očeva i sinova, istorija raslojavanja jedne bogate seoske porodice, i upravo ova knjiga predstavlja početak ciklusa njegovih romana koji pružaju romansiranu istoriju moderne Srbije. Kako je pisao profesor Jovan Deretić, Ćosićeva snaga je u otkrivanju sudbinskih kolektivnih drama, dok su pojedinci određeni pre svega kao pripadnici mase i pokreta.

– Sve dok očevi i sinovi ne ukinu dramski sukob između sebe, srpsko društvo se duhovno, moralno i psihološki ne može konstituisati kao skladno „zdravo društvo”. Uostalom, savremena civilizacija i neoliberalni kapitalizam u čitavom svetu antagonizuju „stare” i „mlade”, očeve i sinove, ocenio je jednom prilikom za naš list Dobrica Ćosić.

Njegov trotomni roman „Deobe”, objavljen 1961. godine, nazivan i srpski „Tihi Don”, „posvećen je istorijskoj, sociološkoj i psihološkoj analizi četništva”.

Višetomni roman „Vreme smrti”, objavljivao je Ćosić od 1972. do 1975. godine. Junaci „Korena” našli su svoje mesto u tom romanu o Prvom svetskom ratu, borbi, stradanju i tragediji srpskog naroda. Profesor Ljubiša Jeremić pisao je o odnosu stvaralaštva Dobrice Ćosića prema istorijskoj istini, istoriji i utopiji. Ćosićevo delo Jeremić je video bez premca u nas, po dubini i dramatičnosti predstavljanja nacionalne istorije, pa i društvene, političke i kulturne.

„U romanima Dobrice Ćosića nailazimo na znamenite političare i vojskovođe, ali i na pisce i na mislioce – na Pašića, Putnika, vojvodu Mišića, ali i na Slobodana Jovanovića, Vinavera. Takođe, danas možemo reći da je Ćosić pisac najtraženijih srpskih knjiga, ali i najviše osporavan, i od vlasti, i od raznih globalističkih ideologa, te je on zbog toga i nepročitani autor. Ćosić je bio među prvima koji su se sporili sa Titovim režimom, i sa samim Brozom, prvi koji je temeljno demistifikovao zvaničnu istoriju komunističke partije na ovom tlu”, napisao je Ljubiša Jeremić.

Osamdesetih godina, Ćosić je objavio dela „Vreme zla”: „Vernik”, „Grešnik” i „Otpadnik”. Knjigu „Vreme vlasti” objavio je 1996. godine; od 2001. do 2008, u šest knjiga, dnevnik „Piščevi zapisi”, a „Vreme zmija” 2009. godine.

„Govoreći iz istorije, Dobrica Ćosić nastojao je da svojim vencima romana `Vreme smrti` i `Vreme zla` osvetli nacionalnu sudbinu kroz porodične nizove Katića i Dačića, i to tako da se otkrivaju fatalne istorijske greške, koje se u istorijskim zbivanjima zakonito ponavljaju”, zaključio je Ljubiša Jeremić.

Sam Ćosić istorizam u svojim delima nije nazivao ideologijom, već pojmom determinisane egzistencije, a za bavljenje srpskim pitanjem, po njegovim rečima, bio je motivisan prevashodno samom egzistencijom srpskog naroda.

U jednom od intervjua listu „Politika” Dobrica Ćosić rekao je:

– Živeo sam u vremenu u kojem, ako si moralno biće, ako imaš socijalnu prirodu, ako brineš za ljude, ako ti je stalo do ljudi i do naroda, nije se mogla izbeći i politička aktivnost. Motivacija da se bavim politikom nikada mi nije bila vlast, nikad, nikad, jer vlast po sebi mrzim, ona predstavlja potčinjavanje, nasilje, i nametanje svoje volje i svojih ideja koje u principu ne prihvatam, iako sam u mladosti bio revolucionar. Politika i javni život uzeli su mi sigurno dve knjige, dva romana. Utrošio sam mnogo vremena u javne poslove, u prosvećivanje Srbije, u njenu urbanizaciju. Verujem u smisao služenja ljudskom dobru i traganje za istinama o ljudima moga doba. Njegova poslednja knjiga–dnevnik bila je „U tuđem veku”.

Telegrame saučešća povodom smrti Dobrice Ćosića poslali su i Ivan Tasovac, ministar kulture, i Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, koji je između ostalog rekao da je Dobrica Ćosić „objasnio zbog čega je Sunce daleko, koji su, zapravo, naši koreni, upozorio na deobe, opisao i vreme smrti i zla, bio i grešnik i otpadnik i vernik”.

Autor M. Vulićević i Tanjug

Izvor Politika, 18. 05. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u