Vučić: Građani Srbije treba da znaju da je najviše na nama da uradimo
Uprkos jučerašnjoj najavi o milijardu evra pomoći iz Evropskog fonda solidarnosti, Srbija teško može da računa na više od desetak miliona evra iz ovog fonda.
Pometnju je izazvala evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva, koja je na podnevnom brifingu rekla novinarima da “Srbija može da se prijavi za pomoć iz fonda solidarnosti do iznosa od jedne milijarde evra” za rekonstrukciju i izgradnju nakon poplava.
“Komesarka se pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu, a Srbija od toga može da dobije samo mali deo”, rekao je Tanjugu funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman.
Georgijeva je, sem toga, omaškom navela sumu iz prošlogodišnjeg budžeta za fond solidarnosti, koji je za ovu godinu prepolovljen, a 500 miliona evra namenjeno je svim zemljama članicama EU i kandidatima koje su zadesile elementarne nepogode.
Srbija može da konkuriše ukoliko dokaže da ukupna šteta prouzrokovana poplavama prelazi 0,64 odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra.
“Ako u roku od deset nedelja od prvog dana poplava dobijemo od Srbije uverljive i proverljive podatke da je šteta veća od 175 miliona, uzećemo zahtev u razmatranje”, naveo je Tanjugov izvor.
On je objasnio da ni u tom slučaju EU ne može da nadoknadi svu štetu, već samo jedan deo.
“Kad dobijemo detaljnu procenu, videćemo koliko možemo da pomognemo”, naveo je ovaj funkcioner.
Indikativan je primer Bugarske, koja je pre deset godina pretrpela štetu od poplava od preko 150 miliona evra, čime je ispunila uslov da dobije pomoć iz fonda.
Na kraju, Evropska komisija je isplatila Bugarskoj oko 12 milona evra, to jest manje od deset odsto ukupne štete.
Za utehu, fond solidarnosti nije jedini evropski fond iz kojeg Srbija može da vuče sredstva za obnovu.
Kako je juče tokom posete Briselu objasnio Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tu su i pristupni (IPA) fondovi, kao i evropski poljoprivredni fondovi, iz kojih Srbija može da dobije vanredna sredstva za humanitarne svrhe.
Niko od Tanjugovih sagovornika u Briselu, međutim, nije mogao da makar okvirno proceni ukupnu sumu koja bi mogla da stigne iz Brisela, uz obrazloženje da je zasad rano o tome govoriti.
Svi su, međutim, podsetili da je procedura za dobijanje bilo kakvog novca iz EU komplikovana i puna birokratskih prepreka.
“Pred vlastima u Beogradu sada stoji ozbiljan zadatak da na vreme završe svu papirologiju i dostave je u Brisel”, upozoravaju iz Komisije.
Georgijeva je danas u poseti Srbiji, dok će u Brisel sutra doputovati ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Georgieva: Novac iz fondova EU što pre, ali treba vremena
Komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije EU Kristalina Georgieva izjavila je večeras da Srbija ima punu podršku Unije u teškoj situauciji nastaloj katastrofalnim poplavama a kad je reč o pomoći, humanitrna je već počela da stiže, dok na novac iz Fonda EU za vanredne situaucije i iz IPA fondova treba određeno vreme. Ona je objasnila da konkurisanje za novac Fonda za vanredne situacije uobičajeno traje oko 10 nedelja, dok se na odluku čeka jos dva ili tri meseca.
Aplikacija, međutim, mora da se zasniva na preciznim potrebama, izjavila je Georgieva na konferenciji za medije nakon razgovora s premijerom Aleksandrom Vučićem, i dodala da će ta pomoć biti deo onoga čime će EU pokušati da ublaži štete koje je Srbija pretrpela, ali je i primetila da to ni to sigurno neće moći da pokrije kompletnu štetu.
Pomenuvši kao lošu vest da neke zemlje nisu uspele ili želele da iskoriste sav novac iz IPA fondova koji im je ranije bio na raspolaganja, Georgieva je kao dobru vest navela što taj novac „može da upliva u ovako teškim situacijama”.
„Ponosni smo što ćemo učiniti da ta sredstva fonda učinimo dostupnim kako bi to bio deo pomoći u ovakvim uslovima”, rekla je Georgieva i najavila da će sutra doneti dva velika generatora koji će pomoći ljudima koji su ostali bez struje, a što je samo jedna od mera iz paketa humanitarne pomoći EU.
Vučić: Bez pomoći EU ne bismo imali šansu da prebrodimo krizu
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je večeras da bez pomoći EU ne bismo imali nikakvu šansu da izađemo iz krize izazvane nezapamćenim poplavama i štete koje je ona nanela, ali i podvukao da je na nama najveći deo posla na oporavku zemlje.
Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa evropskom komesarkom za humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristralinom Georgievom rekao da nam je najveća pomoć i podrška stigla i da će stići od EU.
„Svi drugi zajedno nam neće dati toliko pomoći kao EU, a građani Srbije treba da znaju da je najviše na nama da uradimo. Beskrajno hvala – da nam nije EU ne bismo imali nikakvu šansu”, istakao je Vučić.
On nije želeo da procenjuje kolika će ta pomoć biti, navodeći da bi mogao da je proceni u deset miliona evra, ali da bi bilo nefer i nekorektno prema partnerima iz EU da o tome govori i da treba sačekati prve procene štete.
Premijer je objasnio da u ovom trenutku možemo da računamo praktično na tri vrte pomoći od Unije.
Vučić je precizirao da je to najpre upravo humanitarna pomoć koju gospođa Georgieva usmerava, zatim sredstva iz fonda solidarnosti EU i konačno novac iz IPA fondovi koji prethodnih godina nismo iskoristili.
Za novac iz Fonda Evropske unije uslov je da je šteta koju smo pretpreli iznad 0,64 odsto BDP, što smo, kako je naveo, Vučić, na žalost sigurno postigli i kvalifikovali se za tu vrstu pomoći.
Kako ta pomoć sigurno neće ni približno pokriti sve naše troškove, Vučić je dodao da nam ostaje i treća mogućnost, za koju je, kako je rekao, posebno zahvalan gospođi Georgievoj, ali i šefu misije EU u Srbiji Majklu Devenportu kao i Goranu Svilanoviću, jer su ga uputili da novac iz IPA fondova koji Srbija nije iskoristila 2011, 12 i prosle godine, a iz kog izvora očekujemo znacajan sredstva.
„Ako sada neko misli da ćemo sve probleme rešiti tako što ćemo uzeti novac iz neke druge kase, to se neće dogoditi, ali sve zajedno to će biti sredstva koja će nam pomoći da ogromne probleme nastale u katastrofalnim poplavama lakše i brže prebrodimo, rekao je Vučić uz napomenu da to ne znači i da ćemo lako i jednostavno da vratimo stvari u prethodno stanje.
Prema njegovim rečima ne treba sada očekivati da nam nešto padne sa neba niti neko treba da očekuje „da će sve lustere u Srbiji da zamenimo”, ali je rekao da je siguran da će svi oni koji su ostali bez krova nada glavom biti smešteni i da će im se izgraditi sve što je uništeno u poplavama.
Premijer je još jednom poručio da će se kontrolisati svaki dinar pomoći i da će se transparentno znati gde je otišao i dodao da će kontaktirati sve donatore kako bi im se objavila imena.
Izvor Agencije, 20. 05. 2014.
