MANIPULACIJA I ODGOVOR

Velike tragedije, po pravilu, naknadno postaju mesta velikih manipulacija. Evo jedne od njih Velike...

Velike tragedije, po pravilu, naknadno postaju mesta velikih manipulacija. Evo jedne od njih

Velike tragedije, po pravilu, naknadno postaju mesta velikih manipulacija. Katastrofalne poplave na ovom delu Balkana bile su prilika da neke od zemalja bivše Jugoslavije pokažu međusobnu solidarnost, što je bilo za svaku pohvalu. Naravno, ta serija gestova uskoro je iskorištena da bi bila smeštena u politički kontekst.

Tako je pesma Da ne bude više rata izvesne Miljane Stević, koja se pojavila na društvenim mrežama, uskoro osvanula u svim evrofanatičnim medijima, praćena vrlo neprikrivenim aluzijama o obnavljanju nakadašnje Jugoslavije. Uskoro je, međutim, stigao i odgovor, takođe u stihu.

 Novi Standard svojim čitaocima predstavlja obe pesme.

Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi

jednu priču o poplavi.

„Riješila sam, Savo, sestro,

da se vrati sve na mjesto.

Izliću se iz korita,

potopiću polja žita.

Puteve ću potopiti

i krovove sve prekriti.

Da podsjetim srca mnoga,

šta je bratstvo,

šta je sloga.

I granice izbrisaću,

da izmirim srpsku braću.

Jer tek onda kad izgubi,

brat će s bratom da se ljubi.

Brat će brata da pomaže,

brat će s bratom da se slaže.

I saznaće srca mnoga

za jednoga oca – Boga.

Da se njemu oni mole

i Hrvata, brata vole.

Da poteku sa usana

molitve za Muslimana.

I da vole braću borce,

Makedonce, Crnogorce.

U molitvi svak’ pomene

braću našu, sve Slovene.

Da se brat sa bratom druži,

prijateljsku pomoć pruži.

U nevolji da se sjete

jedan drugom da dolete.

To su, Savo, želje moje,

da se vrati sve na svoje.“

Drina reče, pa poteče.

Pričekaj me, Drino, vodo,

poći ću i ja sa tobom.

Potecimo mi zajedno,

neka budu svi k’o jedno.

Nek’ nauče da se vole,

Bogu ocu da se mole.

Nek’ se sjeti brat svog brata,

da ne bude više rata.

Miljana Stević

 

Džaba, džaba, moj sinovac, Sava pamti Jasenovac

Džaba Drina priča Savi

onu priču o poplavi,

džaba, džaba, moj sinovac,

Sava pamti Jasenovac!

Drina voda mora znati

i Jadovno Sava pamti!

A Sava se sva penuša

od grozota što ih sluša:

„Plavila sam sestro i ja,

plivala je Slavonija!

sve od krvi i leševa,

srpskih majki i očeva.

Žalila je sestra brata,

sve zbog braće nam Hrvata,

a i deca roditelje,

svima bile iste želje.

Šta sam dece ja odnela,

shvatit’ nećeš, kad bi htela!

Iz korita bežim svoga,

sramota me ljudi, Boga,

sada drvlje tok mi kvari,

nekoć ljudi mladi,stari.

Videla si i ti jada,

oko grada Višegrada,

strada Srbin na sve strane

jednom mora to da stane!

Čast svakome,pomoć svima,

Al državu nikad s njima!

Oprostio Srb je svima,

krvnicima što ih ima,

lažnoj braći, komšijama,

nepravednim sudijama.

Dok je svima verovao,

ginuo je, propadao.

Vreme drugo dođe sada,

neće više on da strada,

Pomozi mu Dragi Bože!

Nek’ razume ko god može,

možemo se i voliti,

jedni drugim dobri biti,

al na tome nek’ ostane,

da nas kako ne nestane!“

Božidar Vasić

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u